SILOM PARTNERI

Cradle 2 the Grave

Režija: Andrzej Bartkowiak

Uloge: Jet Li, DMX, Marc Dacascos, Gabrielle Union, Tom Arnold.

Žanr: akcioni

Distribucija: Tuck

Ocena: 3

Neuspeh odličnog filma Swordfish Dominica Sene, po scenariju Skip Woodsa je, u velikoj meri, opredelio dalji producentski izbor Joel Silvera, genijalnog proizvođača najpametnije i najbestidnije eksploatacije iz osamdesetih i ranih devedesetih. Pokazao je da publika više ne može biti masovno privučena konzervativnim eksploatacijskim akcionim trilerima u kojima nema mnogo mesta za društveno odgovorne patriotske akcente i uvažene glumačke zvezde.

Zato je odabrao da veću energiju uloži u konceptualne hitove poput Matrix serijala i niskobudžetne etnički prijemčive akcijaše za konzumiranje po getima - Romeo Must Die, Exit Wounds i Cradle 2 the Grave. Takva odluka bi bila kudikamo prihvatljiva kada bi Braća The Matrix Wachowski mogla da ovladaju vlastitom idejom, odnosno kada bi se etničkim motivom bavio neki jak etnički reditelj žanrovskog opredeljenja poput Ernest R. Dickersona, Antoine Fuque ili Kevin Hooksa a skriptove pisao neki istinski ljubitelj akcionog filma poput Steven De Souze, Ben Ramseya, Skip Woodsa ili Braće Thomas.

Nažalost, Silverove low budget akcijaše radi bivši poljski snimatelj Andrzej Bartkowiak a piše ih asortiman enigmatičnih resident pera. Takav mismatch čudi ako znamo da je Silver oduvek imao neprevaziđenu sposobnost da sklopi moćan bioskopski paket. U tom kontekstu se moramo diviti filmu Cradle 2 the Grave. Naime, poslednji susret scenariste Channing Gibsona i Jet Lija nije bio prijatan (Lethal Weapon 4) a ovoga puta Gibsonove pisane diverzije bivaju prevaziđene sa tri ingeniozne i nijednom slabom akcionom situacijom.

Jet Li se najzad nalazi na svom terenu. Scenario uveliko dosledno liči na njegove rutinske HK nastupe. A mitski obračun sa Marc Dacascosom u finalu filma samo zamagljuje briljante zahvate sa desetinama rvača i patuljkom u ringu odnosno slobodni pad niz zgradu kao klasične Jet Li momente koji se moraju naći na svakoj VHS kompilaciji njegovih podviga.

U sadejstvu sa Gabrielle Union koje se povinovala Silverovom kredu da su žene u filmu dobre samo kad su gole ili mrtve (zato Matrix odstupa od njegove poetike), Lijeve eskapade uspevaju da ublaže sve negativne momente poput nepodnošljive afroameričke podele i izraubovanog scenarija.

Čak i kada bi se eksploatacijski efekat iskoristio kao kriterijum, Cradle 2 the Grave ne može biti tumačen kao Silverova pobeda. Uspeh Matrixa je očigledno spasao Silvera iz kolotečine skupih rutinskih trilera sa Mel Gibsonom. Ali zato više nema nikog da nam snima rutinske akcijaše sa Gibsonom! Cradle 2 the Grave je uspešniji u kontekstu ponude sličnog žanrovskog i budžetskog opredeljenja, i pokušaja da se dosledno preslika koncept contempo HK akcijaša u Holivud. Ili, bolje rečeno, Cradle 2 the Grave do te mere nije mogao biti remek-delo da nijedan trenutak solidnosti nije zasenjen potencijalom Velikog.

Dimitrije Vojnov