PAD CRNOG JASTREBA

Black Hawk Down

Režija: Ridli Skot

Uloge: Džoš Hartnet, Sem Šepard, Juen MekGregor, Tom Sajzmor, Džejson Ajzaks, Erik Bana, Juen Bremner, Željko Ivanek.

Proizvodnja: SAD 2001.

Distribucija: Tuck

"Pad crnog jastreba" je neobično složen ideološki poduhvat u okvirima politički osetljivog žanra ratnog filma. Pa ipak, najčudnije od svega je to što se ovaj novi film Ridlija Skota dosta odnosi i na Srbiju, naše unutrašnje i spoljne odnose.

"Pad crnog jastreba" se bavi američkom intervencijom u Somaliji koja se smatra besmislenom i neuspelom iako sada pojedini krugovi u SAD misle da je povlačenje iz Somalije zapravo ohrabrilo Osamu Bin ladena i njemu slične oportuniste pošto je razotkrilo da Pentagon nije raspoložen za borbu koja bi ozbiljnije ugrozila živote njihovih vojnika.

Klinton je povukao trupe posle okršaja u kome je poginulo 19 Amerikanaca. Pirova pobeda Somalijaca je krunisana time što su divljački razvlačili američke leševe po Mogadišu iako je čak 1000 njihovih ljudi ostavilo kosti na ulicama prestonice. Film se fokusira na sukobe koji su izbili tokom neuspelog pokušaja hapšenja Aididovog kabineta što je i dovelo do opšteg krvoprolića i pogibije. Građanima Srbije nijedna od ovih tema nije sasvim strana pošto smo u poslednjih desetak godina osetili i američku i somalijsku tugu.

Sam film ima negativan odnos prema intervenciji u Somaliji ali se uglavnom kreće već oprobanim holivudskim kalupom umerene osude vašingtonskog intervencionizma. Znači, prikazuje glad i jad koji je izazvao Aididov režim ali insistira na tome da američka vojna sila tu ništa nije mogla da reši.

Najavljena ideološka provokativnost se javlja na sasvim drugom nivou. Naime, reč je o filmu koji rehabilituje pojedince u odnosu na krvavu scenografiju nepravedne vojne intervencije. Temelj Amerike je vitalnost (vestern), zdravlje porodice i mitologija vojske. I svi se trude da se ta tri kvaliteta očuvaju. Dok god to budu očuvali, Amerikanci će biti najveća sila i neće istruliti iznutra kao Vavilon ili državni projekat Aleksdandra Makedonskog. "Pad crnog jastreba" sasvim jasno dokazuje da Holivud (kao nešto veće i od same Amerike) ima neverovatnu sposobnost da rehabilituje građane koji su bili uključeni u anatemisane procese. U tome se krije njihova vitalnost. Građani Srbije bi morali povesti računa o ovom fenomenu pošto je i kod nas znatna populacija izopštena zbog marginalnog učešća u nečasnim rabotama bivšeg režima.

U okvirima istorije ratnog filma, kao žanra, "Pad crnog jastreba" nas uvodi duboko u novu eru. Po prvi put imamo pred sobom krvavi ratni ep o profesionalnim vojnicima. Dakle, ne regrutima koji su tek postali punoletni niti sredovečnim rezervistima koji su ostavili porodice kod kuće. Ridli Skot prikazuje profesionalce koji se ne dvoume oko toga zašto i gde prolivaju svoju i tuđu krv niti se mešaju u politiku čiji produžetak čine. U zemlji u kojoj još uvek, maltene, važi sistem "narodne armije", gde mobilisani civili ginu a prekaljeni veterani sede kod kuće i tuguju pošto ne mogu da funkcionišu van vojske, "Pad crnog jastreba" predstavlja podsetnik na sigurnost i komfor profesionalnih oružanih snaga.

Naša vizura je pomalo iskošena i nametljivo politizirana. U suštini, Skotov film je mnogo spontaniji nego što se misli i ispod poruka o izlišnosti intervencije leži konzervativna priča o hrabrosti ili kako bi čuveni američki filmski mislilac Endrju Seris rekao, "ep o hrabrosti i jalovosti". Vrhunac sugestivnosti se postiže u sceni herojskog maratona kroz podivljali Mogadiš koji se zaključuje na stadionu gde su stacionarani nekooperativni pakistanski "plavi šlemovi" (sic!). Gledalac zaista mora osetiti nešto kada na kraju filma izađu spiskovi poginulih Amerikanaca, a među njima i imena dvojice "Delta Force" snajperista koji su položili svoje živote da mahniti Somalijci ne skrnave leševe i eventualno preživele američke pilote.

Glumačka ekipa, na papiru, nudi velike razloge za skepsu. Ipak svaka sumnja nestaje kada film krene. Najproblematičniji je svakako bio Džoš Hartnet ("Fakultet straha", "Smrt nedužnih", "Perl Harbor"), novi fetiš producenta Džeri Brukhajmera koji do sada ni u dobrim ni u lošim filmovima nije uspevao da se uznese iznad nivoa ispraznog lepotana. Ovoga puta zaista ozbiljno igra, podržan čuvenim dramkim piscem i filmskim veteranom Sem Šepardom, britanskim favoritom Juen MekGregorom i iskusnim epizodistima Tom Sajzmorom i Džejson Ajzaksom.

Režija Ridli Skota i scenario Ken Nolana se ne mogu razdvojiti pošto j tekst poslužio samo kao labavi predložak za bravurozni filmski prikaz bitke. Pored Nolana, na scenariju su nepotpisani radili "oskarovci" Stiven Zejlijan ("Šindlerova lista") i Stiven Gejgan ("Pravila službe", "Putevi droge").

Film otvara ordinarna, ali prijatna, dvadesetominutna ekspozicija, da bi zatim počela ratna dejstva i tada više nema šale. Krv lije na sve strane, meci pogađaju meso a likovi zaista ginu.

Ridli Skotova režija uglavnom uspeva da prevaziđe večiti problem kolektivnog lika, stalno bežeći od stilizacije Robert Oldričevog remek - dela "Dvanaest žigosanih" i modela filma o "momcima na misiji". Verovatno zato što u "Padu crnog jastreba" postoje scene bitke zbog kojih bi Spilberg trebalo da povuče sve video zapise svog "Spašavanja redova Rajana" iz video - klubova. Već sada se može reći da je Ridli Skot u ovom filmu snimio ključnu scenu helikopterskog ratovanja koja može stati rame - uz - rame sa Kilgorovim jurišem iz Kopoline "Apokalipse danas".

Oštar prikaz urbanog ratovanja jedne dobro opremljene jedinice i neuglednih domorodaca može poslužiti kao solidan udžbenik za tu vrstu sukoba i pokazatelj koliki haos vlada u takvim situacijama i dovodi do masovnih pokolja koji ni nama nisu strani.

"Pad crnog jastreba" pokazuje odakle potiče američka doktrina ratovanja sa distance u kome njihovi ljudi ne mogu biti povređeni. Mogadiš je verovatno bio popripšte poslednjeg sukoba u kome Amerikanci nisu dejstvovali sa bezbedne udaljenosti.

Krajnja posledica za nas je otkrivanje u kakvom kolonijalnom položaju živimo. U zemlji u kojoj se šest meseci čeka da stigne aristokratski triler Alehandra Amenabara "Duhovi u nama" da bi ga na kraju videli na raspadnutoj kopiji koja je verovatno već vodila buran život u američkim kino - projektorima. Za razliku od ovog filozofskog ostvarenja, film o američkoj intervenciji stiže tri nedelje posle svetske premijere i pokazuje sasvim jsno šta Holivud primarno želi da nam prikaže. Ipak, ovaj put se primedba mogla i prećutati pošto je zaista reč o izvanrednom filmu.

APPENDIX - Branko Lustig, iskusni hrvatski producent (ko - produkcije "Jadran Filma", TV serija "Nikola Tesla") koji već neko vreme radi u Holivudu je učestvovao na "Padu crnog jastreba" zbog svojih dobrih veza sa Ridli Skotom i Vladom Maroka koje je stekao radeći kao Spilbergov poverenik na "Gladijatoru".

Dimitrije Vojnov