OSAM MILJA

8 Mile

Režija: Curtis Hanson

Uloge: Eminem, Kim Basinger, Brittany Murphy, Mekhi Phiffer.

Žanr: drama

Distribucija: Vans

Ocena: 3

Ideja da Curtis Hanson, ezoterični majstor trilera koji igra po svojim pravilima, režira Eminemov polu-autobiografski glumački debi je nešto od najbizarnijeg u istoriji Holivuda. Otprilike kao kad bi Goran Marković snimio film sa Sha-Ilom. Mada, iste godine je dementni genije Sam Raimi snimio negledljiv Spider-Man tako da nas više zaista ništa ne sme iznenaditi. Bele rep-senzacije pritom imaju vrlo lošu filmsku reputaciju – setimo se samo kako je Vanilla Ice obogatio film Cool As Ice. Tačno je da su rep zvezde trenutno vrlo traženi glumci. Recimo, Ice-T, Ice Cube, Will Smith i LL Cool J čak imaju vrlo uvažene glumačke karijere, ali Eminemov film je daleko složeniji pre svega zato što u sebe unosi i znatan deo Eminemove javne persone koja ga je učinila jednim od najpopularnijih i najbogatijih američkih zabavljača, stubom američkog šoubiznisa. Rezultat Eminemovog i Hansonovog sureta je nažalost daleko pitomiji od svega što smo očekivali. Izgleda da je prošlo vreme velikih autora i velikih filmova koji su grandiozni i u kvalitetu i u promašenosti. Ipak su De Palmin prošlogodišnji uspeh Femme Fatale i McTiernanov prošlogodišnji neuspeh Rollerball izuzetak koji potvrđuje pravilo. Kada bi pokušali da smestimo 8 milja u kontekst filmske tradicije, najbolje bi se mogao porediti sa Warnerovim socijalnim dramama iz tridesetih. Hanson je nesumnjivo veliki revizionista. O tome svedoči njegovo remek delo Poverljivo iz LA gde je sublimnu strukturu cenzurisanih krimića iz pedesetih obogatio obaveznom dozom erosa i tanatosa. U tome nije bio prvi (mnogi su to radili, od Polanskog do Tamahorija) ali je svakako bio najuspešniji. 8 milja nažalost nije uspeo mnogo da odmakne od drevnih Warnerovih izvornika niti da ih falsifikuje na konsekventan način. Naravno, Eminem & društvo psuju, repuju, seksualno opšte i sl. no sve to je u krajnjoj liniji anahrono. Neki porede 8 milja sa prvim Rocky-jem no to poređenje ne stoji pošto Eminemova priča nije takav rags-to-riches kliše. Eminem je ready made, mi znamo da je on bogat dok je Stallone bio anonimus kad je Rocky izašao. Jedina korist od oprobane strukture je u tome što se 8 milja efikasno kreće kroz priču i neke uobičajene stvari u filmu deluju zanimljivo zbog veštog i konzervativnog pripovedanja. Postavlja se pitanje, da li je pretvaranje dekadentnog koncepta u slovesan film trijumf znanja ili zloupotreba talenta? Nažalost, Hanson nije odoleo nekim digresijama koje ozbiljno opterećuju vrlo preciznu i koherentnu strukturu ovog neupadljivog filma. Naime, reperski freestyle obračun u krugu fabrike dok se čeka na ručak, bi mogao funkcionisati samo u dijagetičkom mjuziklu. Zatim, odbrana gej saradnika istom prilikom je dramaturški nepotrebno ispiranje već izbledelih Eminemovih nestašluka. Spremnost da se ide u digresije je pokazatelj da je Hanson suviše popustio pripovedačke uzde. Sličnu raspuštenu strukturu je imao i njegov prethodni promašaj Zlatni dečaci. Najveće otkriće filma je svakako sam Eminem koji je vrlo magnetičan zabavljač i kompetetentan glumac, iako je još rano za bilo kakve procene pošto on ovde ipak igra sebe. S druge strane, njegova scenska persona svakako zahteva izvesne glumačke mogućnosti tako da njegov uspeh nije sasvim neočekivan. Što se Hanson-a tiče, ovaj projekat je zaista misterija. Definitivno je koristan za njegovu dalju karijeru kao komercijalni uspeh koji će mu omogućiti rad na ličnim filmovima. Pitanje je samo da li se možemo pouzdati u njegov izbor projekata kada vidimo da je bez veće nužde pristao na ovako nešto?

Dimitrije Vojnov