|
SRBIJA JE ZAISTA
VISOKO ZADUŽENA
Ipak, teška
kriza
Ako će se
Srbija, po Dinkićevoj računici, iduće godine naći u
grupi srednje zaduženih zemalja, ne sledi li iz toga zaključak da
je ona sada u grupi visokozaduženih, i nije li time ministar
demantovao svoju tvrdnju da Srbija nije „prezadužena”
Sredinom maja ove godine Naučno društvo
ekonomista i Institut za međunarodnu politiku i privredu organizovali
su okrugli sto na kome se raspravljalo o spoljnoj zaduženosti Srbije i
Crne Gore. Na raspravu su bili pozvani svi ekonomisti koji se bave ovom
problematikom, kao i svi ministri državne zajednice i njenih članica,
koji su zaduženi za problematiku ekonomsko-finansijskih odnosa sa
inostranstvom i finansija uopšte. Bili su pozvani i guverneri obe centralne
banke.
Niko od ministara, a ni guverner iz Crne Gore, nisu, što iz objektivnih
što iz subjektivnih razloga, došli na taj skup, ali je zato na
njemu bio priličan broj ekonomista (ali samo iz Srbije) koji se
duže bave ovom problematikom.
Niko od prisutnih nije pobijao nalaze u mom uvodnom referatu – da je Srbija
visoko zadužena. Naime, prema zvaničnim podacima Narodne banke
Srbije, spoljni dug Srbije (bez Kosmeta) iznosio je krajem 2003, 12,160
milijardi dolara, dok je dug KiM, koji je nastao do sredine 1999, a za koji
je garant NBS, 1, 332 milijardi dolara.
Zahvaljujući padu vrednosti evra i drugih konvertibilnih valuta u
odnosu na dolar, od decembra prošle do marta ove godine, spoljni dug
Srbije je nešto smanjen, ali je ona uzela nove kredite, pa je njen
spoljni dug u martu (bez duga KiM) bio neznatno veći nego u decembru
prošle godine – prema podacima NBS,iznosio je, 12,166 milijardi
dolara, odnosno 13,464 milijardi dolara (s dugom KiM).
Postoje brojni pokazatelji stepena zaduženosti jedne zemlje, a najčešće
se koriste: kvantitativni odnos duga prema inostranstvu na kraju godine i
njenog izvoza robe i usluga u toj godini i kvantitativni odnos duga na kraju
godine i domaćeg društvenog proizvoda u toj godini.
I Svetska banka i Međunarodni monetarni fond koriste oba ova
pokazatelja, ali su kriterijumi stepena zaduženosti Fonda
strožiji. Da mi se ne bi prigovorilo da „navijam vodu na svoju vodenicu”,
koristiću blaže kriterijume SB, po kojima se jedna zemlja smatra
visokozaduženom ako je iznos njenog duga na kraju godine 2,2 puta
veći od vrednosti njenog izvoza robe i usluga u toj godini, ili ako je
vrednost duga na kraju godine dostigla 80 odsto domaćeg društvenog
proizvoda u istoj godini. Dakle, dovoljno je da je jedan od ovih uslova ispunjen
da bi neka zemlja bila svrstana u visokozaduženu.
Republički zavod za statistiku nije još izračunao vrednost
domaćeg društvenog proizvoda i per capita dohodak u američkim
dolarima za 2003. Ovaj Zavod je izračunao da je u 2002. per capita dohodak
u Srbiji (bez KiM) iznosio 1.830 dolara, što znači da je njegova ukupna
suma iznosila oko 13,5 milijardi dolara.
Na kraju te godine, spoljni dug Srbije, sa navedenim dugom za KiM, iznosio
je 11,2 a bez njega oko 10 milijardi dolara – iznosio je 82,9 odsto odnosno
74,1 odsto domaćeg društvenog proizvoda.
Tokom 2003, zbog uzimanja novih kredita u iznosu od milijardu i 162 miliona
dolara i dopisanih neto kamata, spoljni dug Srbije (isključujući
doprinos rasta duga po osnovu rasta vrednosti evra i drugih valuta u odnosu
na dolar) realno je osetno porastao, dok je domaći društveni
proizvod povećan za samo 1,5 odsto, pa je odgovarajući pokazatelj
o stepenu zaduženosti verovatno nešto nepovoljniji nego što
je bio za 2002.
Najbitnije je da je izvoz robe i usluga iz Srbije (bez KiM) u prošloj
godini iznosio samo oko 3,5 milijardi dolara, što znači da je ukupan
spoljni dug za koji se ona sada duži bio 3,87 puta veći od izvoza
robe i usluga. Na osnovu toga, a po kriterijumima SB, Srbija spada u
visokozadužene zemlje.
Nedavno je guverner NB Srbije javnosti predstavio studiju urađenu u
toj instituciji o održivosti spoljnog duga, u kojoj je takođe
zaključeno da je Srbija visokozadužena zemlja. I kad smo
pomislili da je na ovu temu stavljena tačka kao u najlepšoj bajci,
ministar finansija M. Dinkić saopštava da Srbija nije prezadužena!
On je rekao da je spoljni dug dva puta manji nego pre tri godine (hteo je,
pretpostavljam, reći, da je kvantitativni odnos duga prema
domaćem društvenom proizvodu prepolovljen), i da se „učešće
ukupnog javnog duga u bruto domaćem proizvodu” (hteo je, valjda,
reći kvantitativni odnos bruto domaćeg proizvoda i javnog duga)
smanjilo sa 150 odsto (u 2000) na samo 75 odsto u 2003.
I kao poenta njegovog izlaganja jeste „otkriće” da je devizni dug
Srbije na kraju prošle godine iznosio 12,5 milijardi dolara, od čega
8,3 milijarde spoljni dug (od toga milijarda i 200 miliona dolara je dug
KiM), a ostatak čine obaveze države prema starim deviznim štedišama.
Ministar je tako prihvatio jedan vrlo problematičan obračun
domaćeg društvenog proizvoda izraženog u dolarima i tako izračunate
veličine stavljao u odnos sa veličinom spoljnog duga, jer mu je
to odgovaralo da bi dokazao svoju tvrdnju.
Naime, domaći društveni proizvod u tekućim cenama se deli sa
tekućom vrednošću dolara i pošto su cene kod nas u
protekle tri godine vrlo dinamično rasle, a vrednost dolara,
izražena u dinarima – smanjena (što je ekonomski nelogično),
proizlazi da je naš društveni proizvod impresivno povećan i
da je per capita dohodak porastao sa 800 na čak 2. 500 američkih
dolara, što niko u ovoj zemlji ne može poverovati.
Dinkić samo na bazi tih podataka zaključuje da se stepen spoljne
zaduženosti prepolovio i da Srbija nije prezadužena. On ne zna
ili prećutkuje, navedene kriterijume SB, po kojima je Srbija visokozadužena.
Možda Dinkić pravi razliku između pojma „visoka zaduženost”
koji je u stručnoj međunarodnoj i našoj javnosti jasno definisan
i njegovog pojma „prezaduženosti” (koji nije definisao). I kao poentu
i dokaz njegove priče iznosi navedene cifre koje su potpuna dezinformacija,
što se lako može utvrditi preko sajtova NBS ili MMF-a.
Ali čak i da je njegova cifra o spoljnom dugu od navodnih 8,3
milijarde dolara tačna (a nije), Srbija bi se i onda svrstala u
visokozadužene zemlje, jer bi njen dug u tom slučaju bio gotovo
2,4 puta veći od prošlogodišnjeg izvoza.
On kaže da će iduće godine ukupan javni dug Srbije (spoljni
dug i dug prema starim deviznim štedišama) „pasti ispod 60 odsto
domaćeg bruto proizvoda i da će se tada Srbija naći u grupi
srednje zaduženih zemalja”.
Ako će se Srbija, po njegovoj računici, iduće godine
naći u grupi srednje zaduženih zemalja, ne sledi li iz toga zaključak
da je ona sada u grupi visokozaduženih, i nije li time ministar
demantovao svoju tvrdnju da Srbija nije „prezadužena”.
I činjenica da su stručnjaci MMF-a procenili da ćemo kroz
dve do tri godine morati po osnovu dosadašnjeg duga godišnje
odvajati preko milijardu i po dolara, odnosno 6,5-7,0 odsto godišnjeg
domaćeg proizvoda – govori da je Srbija visokozadužena zemlja.
Postavlja se najvažnije pitanje da li će Dinkić, odnosno
Ministarstvo za finansije, NBS i druge relevantne institucije preduzimati
adekvatne mere upravljanja spoljnim dugom i da li će se nova kreditna
sredstva i dalje neracionalno trošiti.
Ako se u svim tim institucijama problem duga i dalje bude na isti način
tretirao i ako se novi krediti budu neracionalno trošili, Srbija
će vrlo brzo upasti u tešku dužničku i još
težu ekonomsku krizu.
Mlađen Kovačević
Naučni savetnik u Institutu za
međunarodnu politiku i privredu
Politika, 27.7.2004.
|