→  Путује Лала возом. Уђе у купе у коме је само једна лепа девојка која, занета читањем неке књиге, не обраћа пажњу на придошлог путника. После пола сата вожње, не скидајући поглед са прелепе сапутнице, Лала јој се обрати: Молићу вас лепо, госпојице, за једно питање!
Девојка га погледа.
- Знате ❣и ви можда мога брата Тозу?
Не знам ни вас ни вашег брата! - одговори девојка.
Е, видите, добро је што га не знате, јер да га знате, та он би вас о'ма, са опроштењем, и то без питања - каже Лала и брзо настави: - Али, ја нисам таки. Ја фино замолим, па ако дате, дате!

→ Пролазећи узводно испод моста Лала са сузама у очима забринуто гледа у Дунав и не трепће. Учини се сумњив полицајцу, па му он испитивачки приђе и упита га: Добар дан. Да Вам се није шта десило?
Та, како да није! Соса јутроске скочила у 'ладни Дунав, па све гледим 'оће ли несрећницу вода избацити!
На то ће полицајац:  Али ви идете узводно?!
Ма, она је мени целога живота ишла уз ону ствар, па и сада могу да је очекујем да се појави само негде узводно.

→ Две плавуше путују аутобусом за Београд и причају, а Лала прислушкује разговор: Синоћ ми је био дечко... Па смо слушали музику... Па ме је пољубио у образ... Па смо јели... Па смо пили сок... Па смо гледали филм... Па ме је мазио...
У неко доба викне Лала: Та кажи већ једаред је л' било секса или није! Требô сам сићи три станице раније, а сад ћу стићи и до Београда!

→ Каже Лали комшија Ђура: Та, Лало, Соса ти је с комшијом Пером у кукурузу.
Лала ће на то: Шта ме брига, није мој кукуруз.

→ Види Лала регистрациjу кола KNN, па каже другом Лали: Ови канда нису наши.
На то ће други Лала: Мени се чини канда неће ни отићи.

Натраг     Вицеви    Ајмо даље