Nikola Tesla

 

BIOGRAFSKI PODACI

Nikola Tesla je rodjen 10.7.1856. u Smiljanu, Lika. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni svestenik. Majka Djuka, bila je poreklom iz svestenicke porodice, nepismena, pametna i plemenita zena. Nikola je osnovnu skolu zavrsio u Smiljanu, nizu realnu gimnaziju u Gospicu, a visu realnu gimnaziju u Karlovcu.

Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka pronalazastvu.

Dosta je citao, provodeci mnoge casove u ocevoj biblioteci. Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomisljao je da tu sagradi veliku turbinu koja ce stvarati elektricnu struju.

Dvadesetak godina kasnije, ta zelja ce mu se i ostvariti.

Nakon mature vratio se kuci i oboleo od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi u Graz da studira elektrotehniku.

Radio je preterano, od 3 casa do 22 casa, i vec prve godine, polozio je sve ispite sa najvisom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili.

Nakon oceve smrti, trazio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio. Napusta studije u Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje nije nikad zavrsio.

Zaposljava se u Telegrafskom zavodu u Budimpesti, i posle godinu dana 1883. godine prelazi u Edisonovu Elektricnu kompaniju u Pariz. Nakon godinu dana dobija ponudu da predje u sediste kompanije licno kod Edisona u njegovu laboratoriju da se bavi pronalazackim radom.

U Njujork stize 1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrica u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno magnetno polje, indukcioni motor, naizmenicnu struju, transformator visokofrekventne struje, bezicni prenos radio-talasa itd.

Zbog neslaganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja ce finansirati gradnju prve elektricne centrale na naizmenicnu struju na Nijagarinim vodopadima.

Sa preko 700 patenata smatra se, uz Faradeja, najvecim pronalazacem u istoriji nauke. U njegovu cast jedinica za jacinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T).

Umro je 7.januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Sahrana je obavljena o trosku nasih iseljenika.

Njegova zaostavstvina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu.

Svet ce jos dugo cekati dok se ne pojavi genije ravan Nikoli Tesli u pogledu imaginacije i otkrica.

 

Da li je Nikola Tesla izmislio Internet

Nikola Tesla, čuveni naučnik srpskog porekla, bio je nominovan za Nobelovu nagradu 1937. godine. Nominovao ga je prof. F. Erenhaft iz Beča u januaru te godine. Ovu informaciju potvrdio je Karl Grandin, zamenik direktora Kraljevske akademije u Stokholmu. Na pitanje kako je moguće da se u javnosti spominje činjenica da je Tesla odbio da primi Nobelovu nagradu, Karl Grandin kaže da je ta spekulacija najverovatnije vezana za novinarsku patku iz 1900. godine, kada je "Njujork tajms" objavio vest da su Tesla i Edison odbili da prime Nobelovu nagradu za fiziku.

Manje je poznato da je Tesla svoja dva patenta zaštitio u Švedskoj. Prvi patent - "Način izolacije električnih provodnika" - Tesla je zaštitio u avgustu 1900. godine. U novembru 1910. Tesla je u Švedskoj zaštitio "Rotacionu mašinu", koja je postala poznata u nauci kao Teslina turbina. I danas je ime Nikole Tesle snažno prisutno u Švedskoj. Interesovanje za njegova dela praktično nikad nije prestajalo u ovoj zemlji koja se nalazi među vodećim u svetu kada je reč o novim izumima. Prikazujući Teslinu autobiografsku knjigu "Moja otkrića" (nedavno se pojavila na švedskom jeziku i prosto je razgrabljena), list "Aftonbladet" napisao je kako je "Nikola Tesla izmislio Internet, a da toga i nije bio svestan". List kaže, naime, da bez Tesle i njegovih otkrića današnji prenos informacija - teksta, zvuka ili slike - ne bi bio takav kakav je i zato se otkriće Interneta može pripisati Tesli.

Još jedan podatak kad je reč o Tesli i Internetu: nedavno je prvi put u javnosti spomenuto da postoji preko 65.000 aktivnih veb-stranica o Nikoli Tesli. Joran Vestlund, autor priloga o Tesli, izdvojio je nekoliko stranica o slavnom naučniku. Među tim stranicama posebno se izdvaja strana Muzeja Nikole Tesle u Beogradu: www.yurope.com/org/tesla/, kao i jedna od američkih veb-stranica: http://www.concentric.net/~Jwwagner/. To je, ističe Vestlund, lep primer kako jedna američka škola koristi priče o Nikoli Tesli kao model u obrazovanju.

 

Nikola Tesla

„Iz dana u dan sam se pitao šta je to elektricitet, ali nisam nalazio odgovor.... i još uvek sebi postavljam to pitanje.“

„Elektricitet je za mene sve...“

„Dan kada tačno saznamo šta je elektricitet biće najznačajniji datum u istoriji čovečanstva.“

„Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.“

„Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“

„Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je y neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike.“

Veliki naučnik i pronalazač, Nikola Tesla

rođen 10. jul, 1856.

Smiljan, Austro-Ugarska

preminuo 7. januar, 1943.

Njujork, SAD

Nikola Tesla (10. jul 1856, selo Smiljan kod Gospića - 7. januar 1943, Njujork), kršteno ime: Nikola. Rođen od oca Milutina Tesle, Ličanina, i majke Đuke Mandić, od čuvene porodice iz Like.

Nikola Tesla je daleko najčuveniji srpski i američki fizičar i jedini Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica.

1T (1 tesla) je jedinica za merenje magnetne indukcije.

 

Jedna od zanimljivih spoljašnjih osobina Teslinog života u starijim godinama bila je njegova sklonost da hrani golubove na javnim mestima - Teslina golubica

 

 

Biografija

O životu Nikole Tesle najviše saznajemo iz njegovog autobiografskog dela "Moji izumi".

 

Rani život

Tesla je rođen u ponoć, jedne olujne noći u Smiljanima kraj Gospića, u nekadašnjoj Vojnoj krajini Austrijskog carstva. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema krštenici je rođen 28 juna (po julijanskom, 10. jula po gregorijanskom kalendaru) 1856. godine, a krstio ga je sveštenik Toma Oklobdžija.

Nikola Tesla iz rane mladostiNjegov otac je bio Milutin Tesla, sveštenik Mitropolije Sremsko-Karlovačke, a majka Đuka Mandić iz ugledne svešteničke porodice, vešta u pravljenju kojekakvih kućnih potrepština. Nikolin kum Jovan Drenovac je bio kapetan austrougarske vojske na Vojnoj Granici. Po navodima Jovana Dučića Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena Pilatovaca u današnjoj Nikšićkoj opštini. Tesla je bio jedno od petoro dece, imao je brata i tri sestre. Porodica se seli u Gospić 1862. godine, tako da Nikola kreće u školu u Karlovac.

 

Studije

Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine u Politehničku školu, u Grac, Austrougarska (danas Austrija). Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Nikola je o sebi pisao:

"Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24. godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta."

 

Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi.

 

Teslino prvo zaposlenje

Godine 1881. se seli u Budimpeštu da radi u telegrafskoj kompaniji, Američka Telefonska Kompanija. Pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine je Tesla postao glavni telefonski tehničar kompanije i kasnije inženjer Jugoslovenske vlade i prvog telefonskog sistema u državi. Tu je izumeo uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačivač, dok je prema drugima prvi zvučnik. Seli se u Maribor i izvesno vreme tu ostaje kao mlađi inženjer. Tu doživljava nervni slom.

 

Zaposlenje u Parizu i smrt majke

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Iste godine je izumeo induktivni motor i počeo sa razvojem raznih vrsta uređaja sa rotacionim magnetnim poljem (za šta mu je odobren patent još 1881. godine). Tih dana, Tesla žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: "Stigao si Nidžo, ponose moj." Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke.

 

Prelazak okeana sa preporukom Edisonu

1884. godine je Tesla došao u Ameriku, noseći sa sobom pismo preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao: "Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek." Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Teslin angažman je započeo jednostavnim poslovima, ali je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.

 

Razlaz sa Edisonom

Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50 000$ kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50 000$, Edison mu je odgovorio "Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor." i pogazio svoje obećanje. Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 100 godina da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.

 

Srednje godine

 

Prvi patenti iz naizmeničnih struja

Godine 1886. Tesla osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. 1887. godine je uspeo da konstruiše prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica, i demonstrirao ga pred "Američkim društvom elektroinženjera" (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme "Vestinghaus električna i prozvodna kompanija" (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

 

Eksperimenti sa Iks-zracima

Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je "zračenje kočenja". Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rentgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.

Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: "U vezi štetnih dejstava na kožu... primećujem da su ona pogrešno tumačena... ona nisu od Rentgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri". (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.

 

Period društvenih aktivnosti

Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891., sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hjuston u Nju Jorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. U ovo doba Tesla razvija prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu. U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji.

Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721.

Eksplozija raznih otkrića

Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Od 1893. do 1895. godine on istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu je Tesla prikazao prenos sličan radio komunikaciji 1893. godine. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.

 

Svetska izložba u Čikagu

Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu. Prikazane su Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motora.

Prema intervjuu iz 1916. godine Tesla je 1896. izumeo jednu vrstu zvučnika koji je davao kvalitet za upotrebu u telefonima. Izum tad nije patentiran niti javno objavljen dok sam Tesla to nije uradio godinama kasnije.

 

Rat struja

Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.

 

Otkriće radija i bežičnog prenosa

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju "umeća telematike", vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kapija. Radio daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 1960-ih. Iste godine Tesla je izumeo električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom "Električni upaljač za benzinske motore".

 

Kolorado Springs

Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog "Uveličavajućeg prenosnika" koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 metara. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija)Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.

Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, promatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji.

U jednom momentu je ustvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.

Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900., a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.

 

Kasnije godine

Teslina kula na Long Ajlandu u saveznoj državi NjujorkTesla počinje planiranje Vordenklajf kule 1890. godine sa 150,000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vordenklajf, a to je ona kula koja je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vordenklajf je milionska ludorija. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Guljelmu Markoniju patent na radio. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50-ti rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16,000 rpm (obrtaja u minuti). Tokom 1910-1911 su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga.

Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

 

Važniji datumi iz života Nikole Tesle

10. juli 1856. - u Smiljanu je rođen Nikola Tesla

1862. - upisuje se u osnovnu školu u Smiljanu

1863. - porodica se seli u Gospić, gde Tesla nastavlja školovanje u osnovnoj školi

1866. - 1870. - školuje se u realnoj gimnaziji u Gospiću.

1871. - 1874. - nastavlja školovanje u Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu.

1875. - 1878. studira na politehničkoj školi u Gracu.

1879. - odlazi u Maribor, gde dobija prvo nameštenje pomoćnog inžinjera.

1880. - upisuje sa na studije Univerziteta u Pragu.

1881. - 1882. - boravio u Budimpešti. Dobija posao tehničkog crtača u Centralnom telegrafskom uredu, gde usavršava aparat za pojačanje glasa kod telefona.

Februar 1882. - Nikola Tesla otkrio obrtno magnetno polje.

Portret Nikole Tesle u Parizu1882. - odlazi u Pariz. Dobija posao u Edisonovom kontinentalnom društvu, gde radi na održavanju električnih centrala

1883. - dolazi u Strazbur po nalogu društva iz Pariza. Radi na rekonstrukciji električne centrale. Pravi model prvog indukcionog motora.

1884. - vraća se u Pariz i na predlog uprave društva odlazi u Ameriku. U Njujork stiže u junu 1884. godine. Zapošljava se u Edisonovoj laboratoriji, gde ostaje godinu dana.

1885. - Napustio je Edisona. Osniva se „Tesla Arc Light Co.“ u Njujorku počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja.

6. maja 1885. - prijavljuje prvi patent "Komutator za električne dinamo mašine" Američkom patentnom uredu. Slede patenti iz područja regulatora lučnih lampi.

1887. - 1890. -prijavljuje patente u oblasti polifaznih naizmeničnih struja.

16. maja 1888. - drži prvo predavanje "Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje " pred Američkim institutom Elektroinžinjera.

1888. - firma Vestinghaus otkupljuje Tesline patente iz oblasti polifaznih struja.

1888. - 1889. boravi u Pitsburgu gde sa inžinjerima firme Vestinghaus radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata.

1889. - posećuje Svetsku izložbu u Parizu i dolazi u Gospić.

1890. - objavio je rezultate o fiziološkom dejstvu struja visokih učestanosti.

1891. - Tesla počinje da radi u oblasti naizmeničnih struja visokih frekvencija.

20 maja 1891. - pred Američkim institutom elekroinžinjera u Njujorku drži predavanje "Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u veštačkom osvetljenju".

1891. - 1896. prijavljuje patente vezane za varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom.

Patent br.3819681892. - Nikola Tesla dolazi u Evropu. U Londonu, pred Institutom elektoinžinjerai Kraljevskim institutom drži predavanje "Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visokih frekvencija". Potom odlazi u Pariz gde pred Internacionalnim društvom električara i Francuskim društvom za fiziku drži isto predavanje. Na vest o bolesti majke dolazi u Gospić. Teslina majka Đuka umrla je 16. aprila

1892. Stiže u Beograd 2.juna 1892. gde ostaje 3 dana.

1893. - učestvuje na Svetskoj izložbi u Čikagu. Privlači veliku pažnju i postiže uspeh izloženim modelom obrtnog magnetnog polja i propuštanjem struja visokih frekvencija kroz telo. Drži predavanje o mehaničkom oscilatoru.

13. marta 1895. - u požaru je uništena Teslina laboratorija u Njujorku.

1897. - prijavljuje patente iz oblasti radiotehnike.

1898. - prijavio je patent kojim je zaštitio uređaj i način za upravljanje mehanizama pokretnih objekata. U Njujorku izvodi javni eksperiment sa radioupravljanim brodom.

1899. - završena je gradnja hidrocentrale u Nijagari.

1899. - 1900. - Nikola Tesla boravi u Kolorado Springsu, gde podiže radio stanicu snage 200 kw. Konstruisao je transformatore koji su proizvodili napone do 12 milona volti i struje učestanosti od nekoliko desetina hiljada herca.

1900. -1902. - prijavljuje patente u oblasti radio tehnike.

1901. - 1905. - gradio je veliku radio stanicu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu, ostrvu kraj Njujorka. Radi na realizaciji svog "Svetskog radio sistema".

1909. - 1922. prijavljuje patente turbine, pumpe brzinomera, i druge patente u oblasti mašinstva.

7.januara 1943. - preminuo je Nikola Tesla u Njujorku.

 

Literatura o Nikoli Tesli

 

Literatura na srpskom

Đorđe Stanojević: Nikola Tesla i njegova otkrića, Beograd, 1894.

Slavko Boksan, Nikola Tesla, život i dela, Matica Srpska, Novi Sad, 1926-27.

Branko Đurić: Život i radovi Nikole Tesle, "Narodni Univerzitet" sv. 16, Beograd, 1929.

Savo Kosanović Poslednji dani i smrt Nikole Tesle, "Nauka i Tehnika", Beograd, maj-jun 1945

Slavko Boskan: Nikola Tesla i njegovo delo, "Naučna knjiga", Beograd, 1950.

Džon o Nil (John O'Neill): Nenadmašni genije, "Prosveta Beograd, 1951.

Nenad Divljan: Genije, "Sedma sila", Beograd 1956.

Božidar Sojanović: Doživljaji i slike iz Teslinog života, Beograd, 1956.

Dušan Nedeljković: Teslin etički kodeks, "Dijalektika", br.1,god. VIII, Beograd 1973.

Vladimir Njegovan: Tesla-heroj tehnike, "Prosvjeta", Zagreb, 1976.

Nikola Tesla: Dnevnik istraživanja u Kolorado Springsu 1899-1900 Nolit, 1976.

Radomir Đorđević: Teslin stvaralački postupak, "Dijalektika",br. 1-4, god.XVI, Beograd, 1981.

Kosta Dimitrijević: Genije iz Smiljana, "Grafika", Beograd, 1981.

Nikola Tesla: Kako kosmičke sile utiču na našu sudbinu, "Dijalektika" br.1-4, god.XVII, Beograd, 1983.

Vojin Popović: Teslin čudesni svet elektriciteta, Fond "Nikola Tesla", Beograd, 1984.

Teslina otkrića u mašinstvu, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1986

Katalog Teslinih patenata, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1987

Radovi u oblasti elektroenergetike, Muzej Nikole Tesle, "Naučna knjiga"; Beograd, 1988.

Radiotehnika, Muzej Nikole Tesle, Elektroprivreda Srbije, Beograd, 1991.

Kosta Dimitrijević: Nikola Tesla - Srpski genije, "Prometej", Zemun, 1992.

Nikola Tesla - prepiska sa rodbinom, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1993.

Sava N. Vujinović: Nikola Tesla i njegovo vreme, "Istočnik", Toronto, 1993.

Aleksandar Marincić: Život i rad Nikole Tesle, SANU, Muzej nauke i tehnike, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1995.

Nikola Tesla:Moji izumi, autobiografija

 

Literatura na stranim jezicima

Thomas Commerford Martin: The inventions, researches and writing of Nikola Tesla, 1894, The Electrical Engineer, New York.

Nikola Teslas Untersuchungen uber Mehrphasenstrome und uber Weschselstrome hoher Spannung und Frequenz von Th.S. Martin, Autorisierte deutche Ausgabe von H. Maser Halle a. S. Verlag von wilhelm Knapp 1895.

Silvanus P. Sewall: Wireless Telegraphy, its origins, development, inventions, and apparatus, New York, 1903. D. van Nosfrand Company.

George F. Haller: The Tesla high frequency coil, New York, 1910. D. van Nostrand Company.

B.A. Behrend: The Induction Motor, New York, 1919.

N.M. Hopkins: The outlook for research and invention D. van Nostrand Company 1919.

Tribute to Tesla, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1961.

G.K. Cverava: Nikola Tesla, Moskva, 1974.

Margaret Cheney: Tesla - Man out of Time, A Laurel Book, 1983.

 

Citati

„Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina." (Nikola Tesla u vreme posete Beogradu 1892. godine).

„Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu." (Nikola Tesla, 2. juna 1892. godine u govoru studentima Velike škole u Beogradu)

„Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je y neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike." (Nikola Tesla 1936. godine u otpozdravu Udruženju jugoslovenskih inženjera i arhitekata, koje mu je uputilo čestitke povodom 80. rođendana)

 

Zablude o Nikoli Tesli

Tesla je uvek pravio razliku između nacionalne pripadnosti i državljanstva (kao administrativne pripadnosti). Nikad se Tesla nije nacionalno deklarisao kao Amerikanac, niti je ikad Hrvatsku navodio kao svoju domovinu. U patentnim prijavama koje je podnosio pre dobijanja američkog državljanstva za sebe je navodio eksplicitno da je „iz Smiljana u Lici, pograničnoj pokrajini Austro-Ugarske, podanik austrijskog cara, nastanjen u Njujorku", a od 31. jula 1891. (kada je dobio američko državljanstvo) u patentnim prijavama je navodio da je „građanin Sjedinjenih Država, nastanjen u Njujorku, u okrugu i državi Njujork..." Parola o tome da se jednako ponosio pripadnošću srpskom narodu i hrvatskom domovinom je falsifikat iz vremena „bratstva i jedinstva", što je dokazao teslolog Milovan Matić.