Uvek je polu-sen
između noći i dana.
To što ti sanjaš leptira
može da bude
leptira san.
Kada te noć obuzme,
kad se vrata zatvore,
ne sanjaš samo ti leptira,
i on tebe sanja.
Ogledala pamte
prevaru onog sveta.
A kad se probudiš ujutro,
izići ćeš na ulicu,
iako si nečiji san.
Kad osetiš na obrazu
dodir miholjskog leta,
još uvek možeš da izabereš
na kom ćeš svetu živeti.
