Majci Milici
Ukleta lađa luta morem sama,
talas besni krepko udara joj pljusku,
kormilo i pramac oluja joj slama,
kao snažna šaka orahovu ljusku.
Putnici, mornari svađama se dali:
kurs, boja zastave, simbol na katarci...
Čak i ime broda ljutu raspru pali,
dok vijore bedni jedara ostaci.
Tama potpalublja posebno je draga.
Nevreme i metež ko od Boga dani
za pljačku tereta i dobrog prtljaga.
Svi su umišljeni, lažni kapetani.
Mit će Postojanja Dvojnike opiti.
Pravi je Hamlet ostao da ćuti.
Stvarni izbor nije: biti il ne biti,
već: nasukati se ili potonuti.
