Gordani Vučković - Majetić
Blagost noći skliznu tiho
uzdahom dana umornog.
Tamu tek na časak prenu
žudnja jablana sumornog.
More je sred Kumske Slame
zaspalo uz šapat Juga.
Moje oči, ko noć same
ista susrela je tuga.
Čuvar neba zvezdnim plaštom
prekri revno svo bitije.
Samo ritmom srca moga
nemo sat na kuli bije.
