SEĆANJE NA TINA

Prsti mi plaču

za dodirom Tvojim.

Ne žudim li,

ko da i nisam.

Čežnja je zublja

u mojoj tmini.

Kad bih samo umela

umret od lepote.

* * *

Tajna sam

i Otkrivenje

na sopstvenom dlanu.

Sklopim li ruke

jel molitva to

il samo sebe

glasom sopstvenim

okivam?

* * *

Vedrom setom

samosvesti prelivene

oči Tvoje

čamac preko

Stiksa.

Glas Tvoj

sigurna ruka

Veslača.

Kroz prozor

samoglasnika

svetlost ulazi.

Mirno postajem

plavet

podeljena između

neba i mora.

S Tobom je moje

i što više nemam.

U Tebe pada mi

duša

kao noć

i kao jutro

iznova se rađa.

* * *

Pesma mi se uvek

nečujno prikrade

i bljesne u grudima

kao slatka muka.

Onda zaplovi

mojim krvotokom,

i mnome jedva taknuta

iznova me napusti.

Zovem je "moja"

samo zato

što ona sama tako hoće.

Traži alibi

za svoje učešće

u stvaranju i razgradnji sveta.