prof. Lukšić: “Daj pusti je! Nemoj je zbunjivat! Dosta ju ja zbunjujem.”

 

prof. Lukšić: “U drugom životu se možeš rodit kao žensko, a ne muško, što je već dovoljno poniženje.”

 

prof. Lukšić: “6. sat je; moram pričat gluposti da mi ne bi spavali.”

 

prof. Lukšić: “Kad je nešto bedasto, onda je to zanimljivo.”

 

prof. Lukšić: “Seks je najduhovniji od svih ljudskih kreacija. Najprije smisliš kako ćeš je…”

 

prof. Lukšić: “Nema niti jedne žene na svijetu koja je dovoljno samokritična da ti ne povjeruje kad joj kažeš da je lijepa, ma kakva ona samokritična bila.”

 

prof. Lukšić: “Zbog čega ljudi odlaze u brak?”

Franjo: “Zbog prirodnih potreba.”

prof. Lukšić: “Šta?! Nemaš doma WC?”

 

 

 

prof. Vlastelica: “Mnoge cure mi se motaju po glavi… ali ubrzo ih zaboravim:”

 

prof. Vlastelica: “Žene bi mogli označavati sa brojem dva, a muškarce sa tri, uzevši u obzir da muškarci imaju jedan ud više od žena. (razred zbunjola) Znate, to vam je onaj muški ud.”

 

prof. Vlastelica: “Nedjeljivo a giba se! Koji paradoks!”

 

prof. Vlastelica: “Eksplodirala je pratvar koja nije imala veću masu od tri kg.”

Franjo: “Profesore! A zakon o očuvanju mase?!”

prof. Vlastelica: “To su bezvezarije koje vas uče na fizici.”

 

prof. Vlastelica: “Ajde Ankice, reci ti meni koji su dobri?”

Ankica (zbunjeno gleda): “Dobri su…”

prof. Vlastelica: “Dobri su svi oni koji te ne diraju.”

 

Franjo: “Profesore, kada ćete početi pitati?”

prof. Vlastelica: “Ne znam. Možda sutra, možda sljedeći tjedan, odlučit ću od sutra.”

 

 

prof. Vlastelica (govori o suncu): “Djevojka zaognuta u vatrenu odoru izlazi i…i…i… obasjava me zrakama.”

 

Lidija: “Na što vi zapravo mislite profesore?”

prof Vlastelica: “Ja mislim točno ono što ja mislim, a ti moraš misliti ono što ja mislim.”

 

prof .Vlastelica: “To ti je curo naopačko E.”

 

Hana: “Sad će zvonit profesore.”

prof .Vlastelica: “Pa što onda, ostat ćemo dulje. Šta ti nije lijepo sa mnom?”

 

Penava: “Mogu na WC profesore?”

prof .Vlastelica: “Ja nisam nikad rekao “Moram na WC”. Bilo me sram što će cure misliti. Vidi tamo onoga pišonje!”

 

prof .Vlastelica (o logičkom kvadratu): “Ajde curo, obriši mi ga!”

 

prof .Vlastelica: “Nešto ste mi danas veseli vi u zadnjoj klupi.”

Marko: “Veseli smo jer imamo matematiku idući sat.”

prof .Vlastelica: “A ja bih htio da vi tu sreću podijelite sa mnom.”

 

prof .Vlastelica (Ivanu): “Ti si onda, stvarno ovaj, čudan!”

 

prof .Vlastelica: “Nosio sam krumpir na treći kat i valjda mi je vreća pritisla vrat i ostao mi je mozak bez kisika.”

 

prof .Vlastelica (komentira Markov izgled): “Njegov nos kao kula bjelokosna što gleda prema Damasku.”

 

prof .Vlastelica: “Lidiju ćemo u samostan.”

 

prof .Vlastelica: “Ja vas ne doživljavam kao ljude. Vi ste jedan konglomerat.”

 

prof .Vlastelica: “Koji je to stres, ej čekaj!”

 

prof .Vlastelica: “Imam ja s tobom ove godine 3 sata tjedno! Ima da te zgazim!”

 

prof .Vlastelica: “Nemoj fućkat, molim te, nisi na paši!”

 

prof .Vlastelica: “Vikinzi su silovali tamo sve do Pariza.”