Vazelin i palačinka kao digimon

 

     Dokon je bio mali Nemo, gostioničar u penziji, i uopšte nije znao šta bi sa sobom. A onda posle 3 godine dođe lastavica na njegov prozor pa mu kaže:

- Mali Nemo, zašto si dokon?

     A mali Nemo se čudi kako to da lastavica priča pa je ubi jednim brzim pokretom nunčaka i odmah mu bi lakše. Zatim skoči kroz prozor i poče da leti. Leti, leti mali Nemo, kao lastavica leti graciozno, ali ne bi ni to njemu dosta. Potrči onda on preko polja punog kopriva, sve se ožari, pa misli:

- Bol nas čini živima - pomisli mali Nemo, i poče da se udara u glavu. A iz glave reče mozak:

- Nemoj, nemoj mali Nemo, boli me.

- Ali bol nas čini živima - odgovori mali Nemo.

- Sigurno, ali čemu živeti? - vickasto dobaci mozak

I ono stvarno - čemu živeti? - pomisli mali Nemo pa se ubi jednim brzim pokretom nunčaka i odmah mu bi lakše. I umre tako mali Nemo, ali onda upozna Dositeja Obradovića pa sa njim poče da raspravlja o prosvetiteljstvu:

- Prosvetiteljstvo je sranje - odbrusi mali Nemo

- Nisam siguran da se mogu složiti - negoduje Dositej

   Naraste tenzija između njih dvojice, dohvatiše nunčake, ali baš u pravi čas naiđe tu relaksacioni oscilator i poče umirujuće da oscilira. Umiriše se Nemo i Dositej Obradović, pa Nemo zapao u komtemplaciju pa kaže:

 - Ja sam srećan ko što sam nesrećan! - i uze nunčake da presudi sebi.>

 - Nemo! - pokušava da spreči Dositej malog Nema - umi se na evo ovom izvoru, vedrije češ gledati na stvari.

 Umi se mali Nemo i svetlost obasja njegove oči. Zaista je teško posle tolikih godina mraka boriti se sa svetlošću - pomisli Nemo i uze da se mačuje sa svetlošću. Pokušava Nemo da pobedi svetlost, ne može da je pobedi, pokušava on tako pokušava i na kraju je pobedi.

 - Evo ja sam pobedio svetlost, nema više svetlosti - reče Nemo. 

 - Nisi, nisi, eno tamo sija Tunsgramova sijalica od sto vati - reče relaksacioni oscilator.

 - Ma nije to sijalica, to je doktor Živago nema više svetlosti - reče Nemo.

 - Ima, ima eno na nebu treperi 3C273, udaljeni kvazar - reče relaksacioni oscilator.

 Vidi Nemo stvarno treperi 3C273, sve nekako blješavo rasipajući svetlost ka crvenom spektru, uze relaksacioni oscilator da mu bude navigator i krenu u međugalaktiktičku poteru za kvazarom.

     Kad dođoše do kvazara mali Nemo i relaksacioni oscilator videše da to ustvari nije kvazar i da su oni to pogrešili, nego da je to optička varka.

- Aj da igramo poker - reče optička varka sve se varljivo smeškajući

- Ma nema šanse, prevarićeš nas - mudri su mali Nemo i relaksacioni oscilator

- Neću, neću zaista - nagovara ih optička varka

- Ti to nas nagovaraš - primete mali Nemo i relaksacioni oscilator

- Ma ne, kako vam to pade na pamet, meni je samo dosadno - tužno će optička varka

- Pa dobro, onda hajde - sažale se mali Nemo i relaksacioni oscilator

     I počnu oni da igraju, al pojavi se Bog pa reče:

- Deco, kocka je za siromašne duhom, rala u ruke pa preorite ovu njivu - reče Bog

     I shvate onda mali Nemo, relaksacioni oscilator i optička varka da je Bog u pravu pa uhvate rala i krenu da oru njivu. Ali teško ide, rala tupa, njiva tvrda, dugo nije bilo kiše. Plaču tužno mali Nemo, relaksacioni oscilator i optička varka, plaču kao kiša, nakvase zamlju pa nastave da oru. Ali brzo se osuši zemlja, pa opet teško ide oranje. Opet plaču mali Nemo, relaksacioni oscilator i optička varka i svo troje dehidriraju i padnu u trans, gde je bilo puno plave svetlosti, te Nemo odmah uze da se mačuje sa svetlošću. Pokušava Nemo da pobedi svetlost, ne može da je pobedi, pokušava on tako pokušava i na kraju je pobedi.

 - Zašto si ubio svetlost, sad ne vidim kako mi stoji šešir - požali se optička varka.

 - Ne ne ne loše vidiš, to nije šešir to sam ja, Michael Faradey, zaključan sam u svom kavezu, možete li mi pomoći

   I krenu Nemo, relaksacioni oscilator i optička varka da traže ključ, ali kako je Nemo ubio svetlost ne vide ništa, pa napipavaju po mraku.

 - Evo našla sam ključ - epohalno će optička varka.

 - Draga optička varko, ti se zasnivaš na svetlosti, a kako svetlost ovde ne postoji, ni ti ne postojiš - objasni relaksacioni oscilator, i ona stvarno optička varka nije postojala, a pošto je ključ bio u njenoj ruci, ni on nije postojao. Shvate Nemo i relaksacioni oscilator da ne mogu pomoći Faradeyu, međutim napipa Nemo lego kockice i napravi veliki dvorac od njih ne bi li odobrovoljio Faradeya.

  - Vidi što je lep dvorac - pokazuje Nemo.

  - Ne vidim, nema svetla - i dalje je tužan Faradey

 Nemo onda napravi oklopnjaču Potemkin od lego kockica, međutim Faradey ni nju nije mogao videti, onda Nemo napravi jabuku, ali rekasacioni oscilator je bio jako gladan pa pojede jabuku.

  - Ja sam još gladan, ajmo u menzu - predloži relaksacioni oscilator, a i Nema je iscrpela borba pa krenuše oni do menze na večeru. Ali od večere ne bi ništa jer su se u mraku izgubili, pa umesto da odu do menze završe oni tako na stadionu FK Voždovca gde su invalidi imali organizovano takmičenje u rvanju grčko-rimskim stilom. Smešno bi malom Nemu i relaksacionom oscilatoru pa počnu oni naglas da se smeju:

- Ha, ha, ha. Smejemo se invalidima jer nemaju ekstremitete - uglas će oni, a invalidi ih samo gledaju smrknuto. - Baš su smešni ovi invalidi, gledaj ih na šta liče - nastavljaju oni, a invalidi sve smrknutiji. Onda počnu mali Nemo i relaksacioni oscilator da gađaju invalide kamenčićima a ovi se izmiči i sve padaju potrbuške ili poleđuške pa ne mogu da se usprave. Onda krenu mali Nemo i relaksacioni oscilator da lupaju čvrge invalidima, a ovi se brane ko čime ima, neko rukama, neko nogama. Onda krenu da se dodaju mali Nemo i relaksacioni oscilator invalidima, prvo invalida uzme mali Nemo pa opa, baci ga visoko, pa ga onda uhvati relaksacioni oscilator pa i on opa, baci ga nazad. Igraju se tako mali Nemo i relaksacioni oscilator, baš se lepo igraju i sve se smejulje kao deca, a onda sa neba zasja najsjajnija zvezda i zaslepe ih.

- Oh ne, slep sam - požali se mali Nemo

- Nisi ti slep kod očiju, duša ti je slepa! - reče Bog, i ono stvarno, mali Nemo shvati da on ustvari vidi nego da se osećao kao da ne vidi, pa se nasmeja sam sebi kako je bio glup pa ode u Patagoniju da bere maslačak.

     A u Patagoniji naiđe na Hulija Kortasara i poče da mu dudla vime. Svidi se Kortasaru infantilni rad malog Nema i uze da ga podučava uzaludnosti književne reči.

 - Uzaludna je književna reč - govori mu Kortasar, a mali Nemo zadivljen gleda u ovog mudraca, pa oduševljen krenu da mu žvaće arterije. Svide se i ovo Kortasaru pa mu lepo, mnogo mu lepo, kako je samo njemu lepo, ali onda mali Nemo iznenada stane.

 - Što si stao? Bilo je divno, ajde ponovo - zahteva Kortasar.

 - Dragi Hulio, ti si naučio da pesmu kaja ti se sluša uvek možeš staviti na listu u winampu, ali trenutak, trenutak se ne može ponoviti - reče mali Nemo.

  Oduševi se Kortasar mudrošću malog Nema pa stade da mu pere noge u lavoru, međutim mali Nemo ima ne noge nego dečje grobove, a Kortasar jako trlja, sve se peni, i skide imena sa grobova. Vidi mali Nemo nema više imena na grobovima, pokušava da seti ko počiva u njegovim cipelama, međutim čudne igre pamćenja igra njegov mozak pa mu kaže:

 - Tu su počivali Franc Kafka i Leo Lerinc.

    Možda jeste, možda nije, dal to mozak tajnu krije- nije baš siguran u ispravnost ovog podatka mali Nemo, pa zađe u guste šibljake svoga mozga i tamo nađe fotelju. Sede mali Nemo da se odmori malo, a fotelja crvena, udobna, Bošnjački, te san obrlati malog Nema. Vidi mozak zaspao mali Nemo, pa reče sebi "Sad je trenutak da se rešim ove male bede", i počne da vozi malog Nema duboko u pećine svog sećanja, gde mislio je nikad neće otkriti ko počiva u njegovim cipelama. Kad ono ustvari baš tamo mali Nemo otkrije ko je počivao u njegovim cipelama, i ono stvarno Franc Kafka i Leo Lerinc igraju badminton u pećini njegovog sećanja. Kafka je dobio prvi set, ali Lerinc vodi sa 3:0 u gemovima u drugom setu.

- Hajde Leo, razbij ga! - navija mali Nemo za svog idola

     Shvati Leo ovo bukvalno, pa uzme macolu i razbije Kafku u paramparčad, a ovaj se iznervira pa ode kući da sam jede grožđe.

     Sada žao Lerincu što je bio grub, žao i malom Nemu što se bavio ratnohuškačkim radom, pa počno oni da pevaju stare mađarske pesme ne bi li oraspoložili Kafku, koji ih pogleda prezrivo pa kaže:

- Pfuj, narodnjaci, ja slušam Army of Lovers.

     Na ove reči, kao na neku mantru, sa svih strana počeše da izlaze vojnici obučeni u ružičaste korsete i da pune pećinu.

- Jao vidi žurka - oduševljeno će Kafka pa dohvati prvog vojnika i poče da ga ljubi. Vide ovo Lerinc i mali Nemo, pa pomisle, to valjda tako ide, treba ići u korak s napretkom, pa dohvate i oni po jednog, a vojnici sramežljivi pa se sve otimaju i smejulje

- Ke, ke, ke, pa nas je sramota...- sramežljivo će vojnici

- Uzmi malo sira da razbiješ tremu - nutka svog para mali Nemo

- Jao ne znam, pa ne bi trebalo - i dalje je stidljiv vojnik

- Hajde, hajde, insistiram - uporan je mali Nemo

- Pa dobro - oslobodi se vojnik i uze parče, veću grudku, pa kako ga stavi u usta, razvuče osmeh i pomisli kako bi trebalo reći koju reč hvale, ali tih reči nije bilo.