Ugasite cigaretu u dupe

 

   Bilo dosadno Neoborivoju. Pritislo ga subotnje jutro, a nerad je gde god pogled seže. Na stolu-nerad, na krevetu-nerad, na ulici-nerad. Na Banjici RAd-Partizan. Nije se puno dvoumio, cigare i upaljač u levi, što je ostalo od para u desni džep, tanka letnja jakna i već je u trolejbusu. U trolejbusu na trećem sedištu iza vozača prekrstila noge Žakllina, tako da pri svakom naletu vetra kroz nemoguće-skroz-zatvoriti vrata, sevne butkica. Neoborivoje se znoji, smišlja prilaz, seća se citata, najzad ohrabren gužvom u saobraćaju i većim zastojem priđe:

 - Ja volim Gogolja - reče gutajući knedlu i zavirujući u Žaklinin duboki dekolte.

 - Ja vollim Sašu, ali mi to ne smeta da se kresnem sa svakim ko ponudi dobru priču.

Lupa srce Neoborivoju silno, usta suva, ruke vlažne a um hipnotisan Žaklininim grudima čije ravnomerne pokrete gradski prevoz još više intenzivira.

 - Gogolj ima dobre priče, ali je poprilično mrtav, mogao, mogao bih ja da uskočim na njegovo mesto. Reče Neoborivoje salivirajući obilno.

 - I ja imam dobre sise, ali nisu za mediokritete, a ti se baš nisi pokazao kao vrstan pesnik

  Razočaran Neoborivoje, videvši da nisu ista klasa sede preko puta, izvuče cigarete i upaljač iz levog džepa, zapali, povuče duboko i izbaci velik oblak dima nadajući se da će se sakriti u njemu. Ali utom se Žaklina uzvrpolji, gleda malo kroz prozor, malo u Neoborivoja, na kraju savlada neprijatnost pa upita:

 - Izvini, jel to 57?

 - Da - uzvrati bezvoljno Neoborivoje

 - Bez markice - uzbuđeno će Žaklina

 - Da

 - Pa to je moja omiljena cigareta! Gde je nabavljaš? Kada mi je gase u dupe ostavlja najdublju ranu!

 - Gase ti cigarete u dupe? - zbunjeno će Neoborivoje

 - Pa ti si potpuno aut. U džepu ti je rudnik zlata a ti nisi ni svestan. Ali nema veze, dok bude gorela cigareta goreće i naša ljubav. Idemo kod mene, uvešću te u tajne zanata.

 - Igraćemo šah - oduševljeno će Neoborivoje probijajući se kroz kolutove dima.

 - Šah? - iznađena Žaklina ne voli obrte, voli da drži konce čvrsto u svojim rukama

 - To je dosadno, nemoj da me razočaraš, ja ni ne igram šah.

  Neoborivoje skamenjen, proklete žene ne poznaju draž poteznog nadmudrivanja, jedino Alisa. Ah ta Alisa, kad ona povuče skakača na G7, žmarci počinju da igraju po Neoborivojevoj kičmi. Nema spasa, Alisa je daleko, preko radija javljaju da Partizan vodi sa 2:0, izgubljeno je, sve je izgubljeno.

 - Ja dobro igram šah - iz ponora gradskog prevoza izvlači Neoborivoja ritmični glas preko desnog ramena.

  Neoborivoje se naglo okreće, vidi neupadljivu devojku intelektualnog držanja, kestenaste oči, ovalne naočari, svet se budi, Rad smanjuje prednost pred kraj prvog poluvremena.

 - A ja igram Mice - dodaje njena saputnica - I čitam Zagora!

 - Ja igram fudbal - dečak se javlja. - I moj drug Boža igra fudbal.

 - Braćo - ustaje Neoborivoje, grli pripadnike svoga srca, - Rad je izjednačio.