Dragan je rešio da umre. Međutim nije mogao umreti u svojoj sobi, njegova soba bila je vrlo mračna. Otišao je u park i lego. Međutim u parku su deca igrala lopte i stalno skakutala oko njega. Dragan je onda otišao na kop i taman je legao da umre kad ga pregazi utovarivač. Nezadovoljan razvojem okolnosti Dragan je otišao do jezera i legao na plažu. Međutim poče kiša, jezero nabuja i preplavi ga.

Dragan sasvim smrknut reši da umre na korzou. Međutim prođoše drugovi policajci i uhapsiše ga zbog nedoličnog ponašanja. Dragan je mislio da u zatvorskoj ćeliji najzad može umreti, međutim dovedoše pijanca koji je svu noć pevao. Ujutru pustiše Dragana iz pritvora i on reši da ode u Zaječar ne bi li umro.

Međutim u Zaječaru noću izlaze ljudi iz Bora pod izgovorom da je noćni život u Boru bedan. Dragan spakova kofer i sede u voz za Budimpeštu. U vozu je bio jedan turčin.

 - Idete za Budimpeštu - upita ga turčin.

  - Ne razumem vas - odgovori Dragan.

 - Pitam jel' idete za Budimpeštu.

  - Ne razumem te čoveče ja samo hoću da umrem, idem za Budimpeštu da vidim dali se tamo može umreti.

 - Znači ipak idete za Budimpeštu - poče turčin zadovoljno da trlja ruke - evo ja vam mogu prodati sat, to je Rolex, vrlo je skupocen ali ja ću vam ga dati za pedeset eura.

   Dragan kupi sat i pokuša da umre u Budimpešti. Međutim dotrčaše ljudi iz ambasade i posadiše ga u fotelju.

  - Odakle vam taj sat - upita ga ambasador na mađarskom.

   - Ne razumem vas - odgovori Dragan.

   - Evo ja ću ga otkupiti za dvesta eura, jako mi se sviđa.

  Dragan proda sat i kupi kartu za Indiju misleći da tamo može da umre. U autobusu za Indiju isti onaj turčin.

 - Idete za Indiju - upita ga turčin.

 - Ne razumem vas bre ljudi, šta hoćete od mene - razljuti se Dragan.

 - E - zagonetno će turčin. 

 

                                                                         Voli  Goya