Sardina u bulju isto je što i sardina u dupe

 

   

Bila jednom jedna Zora, ninfa što življaše ispod mora, i sardina jedna mala što auspuhe s otpada je krala. Zori pravda u srcu raste, sardine krađe na njemu prave kraste. Dođe Zora jednog dana, ljuta pravo do sardininog stana.

 - Eh Sardino prokleta bila, šta učini od mene?

 - Izvini Zoro, krasti više neću, neću više kopati po smeću, ali znaj u krađi nisam sam, učitelj moj je Erik Kleptoman.

  I ode Zora do Erikovog stana, al tamo ne nađe Erika već njegovu devojku Persidu. Stajaše tako dve devojke, međutim ne znaju šta će sa sobom.

 - Šta da radimo Zoro? Šta da radimo? histerično započe Persida.

 - Šta devojke obično rade? Nemoj da si smešna, skidaj se da ti vidim dupe, opa, velike su tvoje rupe, sise sasvim lepo vise, mladež ti pod miškom levom, mamiš me ti svojim telom.

 - Jeste, jeste, aj me jebeš, daj da budem tvoja žrtva.

 - Obuci se da ne nazebeš, jebaću te Perso sutra. Dildo tvrdi ja da nađem, u porno kvart ću sad da zađem. Ti ostani meni lepom poigraj se šargarepom.

  Ode zora, sva sad bridi, porno kvart je tu na hridi, tamo mnoga cura meka našla je zamenu za čoveka. Uđe Zora u dućan jedan tražeć dildo mnogo vredan. Tu u radnji punoj robe, kurac velik na sred sobe. Obliže se Zora lasno te proguta kurac strasno.

 - Kradeš Zoro, sram te bilo, a džabe bi ti dao kilo - reče robusni Zvonko što je radnje gazda.

 - Ne kradem Zvonko care, al ne videh tolke kare, probala sam samo malo, da vidim kolko bi mi stalo

 - Za tu kitu ubio sam kita, najvećeg što morima je ikad probao da skita, taj kit se zvao Saša, a za deset dinara ta kita može biti vaša.

 - Nemam Zvonko ja ni pare, ali zato prezirem cigare, mene majka školovala mladu, progutati mogu kladu.

 - Davno Zoro ja se iz sna trgnuh, probuđen videh da sam evnuh. Plakah, ridah, tražeć kitu novu, zato sam i otvorio radnju ovu. Ali muči se moj jarac Joca, prazna mu je skoro boca, a kad nema šta da pije, oće odma da se bije.

 - Ninfa ja sam, nisam starac, šta je za me jedan jarac.

 - Evo mene ninfo draga, ne potcenjuj, nisam raga - reče Joca rogove dok trlja, Miško ga u gaćama žulja.

  Iskoči Miško te se Zora zaprepasti.

 - De si Zoro, muško oro - reče Miško prepotentno.

 - O ljubavi moja Miško, dal je veći sad tvoj Piško, dal pomoglo je pivo Niško? - seća se Zora Miškovog Piška kao kroz san.

  Sad tu reče Miško živo: - Pomoglo je niško pivo! Vidi Piška gde leluja, dugačak je kao guja.

 - Piško, srećo moja mlada, oblizujem se sva od slada. Hoćeš li se vratit meni, tvojoj maloj, vernoj ženi? - reče Zora sva drhteći jer je Piško bio veći.

 - Hoću Zoro, zašto ne bi, vratiću se ja sad tebi, al što ode zaboraviti neću, kad našla si kitu veću. Zato moraš učinit nešto, moje poverenje da zadobiješ vešto.

 - Šta god hoćeš Piško reci: da odsečem kite deci; udavim ih u svojoj meci; ostavim da pojedu zeci?

 - Sve to Zoro i još mnogo više, zloj Sardini crno da se piše.

 - Što Sardinu jadnu, malu? Dal ti sa mnom zbijaš šalu? - seti se Zora sardinice male, i od tuge pođoše joj bale.

 - Ta sardina, jadna, mala, auspuhe s mog otpada je krala. Neće više moći tako jer ubićeš je ti još kako.

 - Mnogo traži od mene Piško, reci nešto dragi Miško - traži Zora slamku spasa, na šta će reći Miško dasa:

 - Kad Piško traži bolje mu ti daj, ili među vama to će biti kraj. Bolje ka sardini ti idi sada, uzmi ovu kitu i njom ubi gada.

  Tužna Zora ka sardini ode, u rukama kita, oči pune vode.

  U priobalnom području Sargaškoga mora, u veselju pliva Sardina ta mala, od Njujorka pa do Bora, najlepša je ona vala.

 - Čamaca Burića - tužno pozdravi Zora sardinu.

 - Čamaca - otpozdravi Sardina - Što je moja Zora tužna? Da li nekom osta dužna?

 - Zao usud, Sardino draga, dolazim ti ja od vraga, mene zao Piško šalje, plivati ti nećeš dalje. Za auspuhe on se sveti, kita ova nek poleti - reče Zora diže kitu uz otpozdrav drugu Titu.

 - Stani Zoro leba ti - uzmače Sardina - završiću ja u ulju, al daj mi bar još krug po mulju.

 - Dobro ajde al nemoj daleko, nemoj da te jurim seko.

  Hvata Sardina zadnji sunčev zračak, Zora misli, pojavi se nade tračak.

 - Znam Sardino, spasti te ja mogu, da ne skončaš ti u ulju, popni mi se sad uz nogu, i sakri mi se ti u bulju.

  Izađe Sardina iz morske supe i zari se Zori duboko u dupe. U dupetu se Sardina snađe ko u vodi, i klima, i vlaga, sve tu njoj godi. Dupe je široko kao tiho more, u dupetu su najlepši sutoni i zore. Tu korali divni na sprudovima leže, i pliva se slobodno tamo nema mreže.

 - Zoro draga, divno ti je dupe, to je fauna svih mora kad se skupe. Zvezde i školjke i đakonije lepe, tu trave su razne što ih nemaju ni stepe.

 - To tajna je, Sardino moja, što krila sam od rđavoga soja. Skupljala sam biljke iz svih krajeva sveta dok dupe samo nije počelo da cveta. No budi mirna da prevarimo Piška ili od tebe neće ostati ni kriška.

 - Ne brini se Zoro moja drugarice, moje piško neće videt lice.

  Te ode Zora pravo Pišku, onu kitu stavila pod mišku.

 - Evo Piško ja se vratih, sardinu za glavu skratih - nađe Zora Piška na otpadu izvan grada - sad daj mi ti što obeća, karajmo se na sred smeća.

 - O.k. samo pokri lice, ono me na mladost seća, da sakriješ bubuljice evo tebi ova vreća. Još ti nešto moram reći: u karanju nisam vešt, jes da mi je piton veći, ali radi tek od šest.

  Drži Piško ritam spori, dosada će da prevlada, ali Zora ipak gori, kao dobra da je klada. Zori trnci svi dolaze, što sardina se praćaka, u tišini analne oaze, nestašnije od svakog đaka. Misli piško da je fin, da to Zori osmeh mami, njegov dugi karabin, što leluja sam po tami. Kikoće se samo Zora, ne zbog Piška, ne tog smora, već sardine radi fine, iz analne te šupljine.

 - Al te radim Zoro vešto, postao sam dobar nešto - ponosno će Piško tada, ego mu je kao zgrada.

 - Dosadan si Piško, mrčiš, do mog srca put ne krčiš. Gubi se sa ove hridi, iz mog života sada idi - reče Zora baš nervozno, gledat Piška sad joj grozno.

  Jadan Piško, kud će, šta će, navukao svoje gaće, razočaran uze pušku i prosvira sebi njušku. Žao bilo Zori sada, Piško jadan zbog nje strada, kolko god loš jebač bio, njoj je nekad bio mio. Plače Zora, ne od sreće, al dosta je bilo tuge, zapali mu dve-tri sveće, te ode ona iza duge. Iza duge Persa beše, što je mnogi zovu lepom, čeka zoru da se kreše, dosadno joj s šargarepom.

 - Deder baci šargarepu, ja ti dajem ljubav slepu, nosim jedan divan dar, da ukrasiš njime čmar.

 - A joj sreće - Persa sija, dupe šljašti ko tepsija - da ne nosiš ti sardinu da natopim je u svom vinu.

 - Sardina to nekad beše, sada već je delfin mali, u dupetu on mi pleše, vlaga moja ga iskali. Brzo raste, baš je velik, dupe moje dosta žulja. Dupe tvoje spolja čelik, a unutra puno mulja. Natrti se to i ja ću, putanju da mu činim kraću.

   Iz Zore delfin skoči, Persin anal on pikira, poslužiće ga dobro oči, te se fino uparkira.