Sanjam a šta mi se događa u dupe

 

 - Ljudi šta se ovo događa, neko me gumama gađa - reče Elegija.

 - Kakva guma, jel' si sišo s uma - reče Sima.

 - Apsurd nas čini svesnim sopstvenog postojanja - misli Jovica dok gumama gađa Elegiju - život je lakši uz malo pitke šale.

  Ali Elegiji nije do šale, modrice su joj svud po telu, a ona mora da misli na ten, ipak žensko je, izgled je najvažniji. Zato se i razjareno probi kroz kišu guma do Jovice i ljutito upita:

 - Zašto me gađaš gumama?

 - Pa ne znam, simpatična si mi.

 - A da ja tebi kupim šampitu.

 - Oh to bi bilo divno.

  I kupi tako Elegija šampitu Jovici, a ovaj je za tili čas pojede. Kupi ona još jednu, a ovaj opet, gladan, ponovo pojede šampitu u slast. I kupuje Elegija tako šampite, a Jovica jede. Ne može Jovica više, a Elegija kupuje još. Pokušava Jovica da pojede, ne može da pojede, pokušava on tako, pokušava, i na kraju pojede. Ali Elegija kupi još. I Jovica ovu stvarno ne može da pojede a Elegija se nasmeje i kaže:

 - Ti misliš da možeš da pojedeš više nego ja da kupim?

 - Da ali ja posle svakog obroka žvaćem more beer - reče Jovica uzimajući novu limenku piva iz frižidera.

 - Da, više piva blagotvorno deluje na naš mozak, čini nas veselijim. Mogu li i ja da dobijem jedno?

 - Može ako mi kupiš baklavu.

  Kupi Elegija baklavu, za nju dobije pivo i pomisli da mi više ne živimo u robno-novčanom društvu već je to naturalna razmena uzela maha.

 - Jeste - reče Jovica - u pravu si, zato ja i bacam gume. Niko ništa neće da mi da za njih, ali mi zato učine po nešto ne bi li prestao da ih bacam. Oćeš li ti da mi kupiš jednu tulumbu ili da ja nastavim da te gađam.

  Ali Elegija više uopšte nije slušala Jovicu jer je iz svoje zgrade izašla njena dugogodišnja ljubav - komšija Škart, razbacan mladić plave kose i očiju, visok, lep, sa mladežom pod levom miškom i sa pristojno velikim miškom. Elegija raznežena priđe Škartu i upita:

 - Dobar dan komšija koliko ima sati?

  Škart je nije udostojio ni pogleda, jer ništa nije mogao da vidi od svojih velikih šaka, ali zato namirisa da tu pred njim stoji obožavalac plastičnih majmuna.

 - Aj da ti pokažem majmuna - oće Škart da učini uslugu sagovorniku.

 - Ju - reče Elegija, pogrešno razumevši ove reči i pokuša da lupi šamarčinu Škartu, međutim Škart uvek drži gard, uvek su te velike šake spremne za akciju, te lako zaustavi Elegijin napad i jednim direktom je zalepi za prvu banderu.

 - Jao! -reče Elegija bolno i posle samo par minuta dotrča Jao Ming - centar Hjuston Rokitsa - jedini čovek koji je mogao po veličini šake da se meri sa Škartom.

 - Ajde da merimo čija je šaka veća - kaže Jao.

 - Ajde - kaže Škart.

  I mere oni i ispade da je Jao Mingova šaka veća za 2cm. Postidi se Škart i odseče sebi ruke o strug, a onda dođu hobiti i postave ruke kao suncobran. Još nisu vrućine, ali treba biti spreman.