Rakija u dupe

 

  Ja, eto, imam tu nezgodnu manu zbog koje me devojke izbegavaju. Prijatne sam spoljašnosti i prilično šarmantan, nije u tome problem. Lako sam mogao da odvučem bilo koju u krevet, to jest sve dok se nije proneo glas. Zgranuta lica devojaka kada ugledaju moju kitu, to jest velikog raka kako zaklepeta svojim klještima. Odma se uplaše za svoje utrobe.

  - To u mene nećeš da guraš, nikako - sve redom govore.

  Tužni smo bili rak i ja, opijali se najgorim brljama, dok na vrata nije pozvonila Izvorinka. Ušla, raskomotila se, savldala neprijatnost i gotovo u jednom dahu rekla.

 - Čujem imaš kitu raka, to sad želi žena svaka, kao ja što problem ima, u dupetu je mome zima, puno mi je pa me boli, da ga pročačka neka moli.

 I čačkam ja tako čačkam, ne mogu da pročačkam. I na kraju pročačkam. Izvorinka je ubzo bila hospitalizovana, a ja sam tužan nastavio da se opijam. Od kako su čule za nemio incident, druge žene mi više nisu ni prilazile, a ja sam bio sve usamljeniji. Ali onda, jednog lepog dana desilo se čudo. Počeo je iznenada period laktacije u mom organizmu. Sise su mi porasle toliko da sam morao da nosim vojnički ranac na leđima, sa sve opremom i bojevim glavama kako bih održao balans prednje i zadnje strane tela. Obratio sam se Poljoprivrednom Kombinatu Beograd čiji su me dobri ljudi odmah priključili na aparate za mužu. Novac i slava, život nije mogao biti bolji.

   Međutim nije zlato sve što sija, opijamo se rak i ja. Izvorinke rak se seća udebljao se kao vreća, što od bulimije, što od nekorišćenja, što od tuge. Moj ti rak suze lije, hoće Izvorinku da miluje. Poljoprivredni Kombinat da ne ostane bez resursa napravi Izvorinku2, modernim DNK tehnologijama. Dođe ona sva se lašti, dupe joj se puno šljašti. Rak se odma posla lati, Izvorinku2 da obrlati. Štipa po njoj gde god stigne, gleda šta će pre da digne. Izvlači on tako redom, Marka, Musu, Lepu Evu, obeleženog Mirka kredom, Svetog Petra i sve sveto. Iz dupeta svet se rađa, pred nas banu Dino Rađa, Džordan, zatim Patrik Youing, klupa Denvera i još Boing.

 (Dan zaljublenih ti Ležo želim, ovo pišem da te razveselim)

  Razočaran Izvorinkinom raskalašnošću, izvukoh ja jednu dojku iz aparata za mužu i mlekoh sprah sav taj ljucki šljam sa lica zemlje, pod nabujalom rekom mleka svi se sliše duboko pod zemlju, u beogradske lagume i tamo se udaviše. Ostavio sam samo svetog Petra, taj baš ume da popije, pa mi se učinio bliskim.

  Sedimo tako Petar, rak i ja i pijemo rakiju, kad niotkud se stvori jedan Hobit pa reče:

 - Dobar dan. Ja sam Hobit. Baš mi je neprijatno, ali zamolio bih vas, ukoliko imate da mi pozajmite 8 i 1/2 dinara, fali mi za kartu do Slatine.

 - Šta ćeš tamo Hobite? Ovde je zezanje. Nego de skini gaće da ti gurnemo ovu flašu rakije u dupe- reče Sveti Petar već pod gasom.

   I skine gaće mali Hobit, i guramo mu mi flašu u dupe. Hobit srećan. Sv. Petar srećan, rak i ja srećni. Život ne može biti bolji.

  Može, može tek da vidiš, Aragorna da postidiš, Aruanu mu preotmeš itd. Na taj poso rak se baci, sve ostalo su otpaci. Mišićnu on masu sprema kakvoj nigde ravne nema. Saurona on pobedi, u pet poteza baš po sredi. Aruani srce živo, skače ne zna kud će šta će, raka žele njene gaće. Aruana skide gaće i dade ih raku, a ovaj svojim veštim klještima za tili čas od njih napravi lepu mediteransku košulju. Obukoh ja košulju, pa zajedno s rakom pravac-more. Mladi smo, lepi smo - život neće biti bolji.