Kako je propao Metasinkrizam

 

    Leža je bio učesnik u zaista neobičnom postmodernističkom razgovoru.

 Uđe on u pekaru i reče - Burek.

 - Burek - upita lepa pekarka.

 - Da, da, burek - potvrdi Leža.

   Lepa pekarka mu umota picu, stavi je u kesu i pruži je Leži, a on njoj u znak zahvalnosti dade trideset dinara. Leža izađe sav srećan iz pekare, kez od uveta do uveta, ma toliko se smejao da mu se ukoči vilica.

 - Isuse - povika Leža i vadeći picu iz kese poče da jede.

  Već kod prvog zalogaja Ležina čula primetiše da njegova usta žvaću picu sa šunkom i pečurkama a ne burek kako je tražio. Otrča nazad u pekaru i reče - ja sam vam tražio burek, a vi ste mi dali picu.

  Lepa pekarka prekrsti ruke na grudima i preko ga pogleda.

  - Evo pogledajte, ovo je pica a ja sam maločas tražio burek- reče Leža, a pekarka stavi ruke na bokove idalje ga popreko gledajući.

 - Dobro -reče Leža mireći se sa sudbinom - Dajte mi jedan burek.

 - Burek - upita lepa pekarka.

 - Da burek - smireno odgovori Leža.

  Lepa pekarka mu umota đevrek, stavi ga u kesu i pruži ga Leži. Leža svojim brzim rukama zgrabi đevrek i istrča napolje sav zadovoljan. Sakri se iza ćoška, otvori kesu kad u njoj đevrek. To njegovo nežno srce nije moglo da izdrži i on umre, puštajući da đevrek i pica ispadnu iz njegovih ruku.

   Sat vremena kasnije Goya kasneći na sastanak sa Ležom uđe u istu pekaru.

  - Burek sa sirom - zatraži Goya.

  - Burek- upita ga lepa pekarka.

  - Da sa sirom- potvrdi Goya.

  Lepa pekarka stavi hleb u kesu i pruži ga Goyi našta joj on dade trideset dinara zavodnički namigujući. Kad izađe iz pekare Goya otvori kesu sav srećan i poče da jede. Već kod prvog zalogaja on primeti da jede hleb a ne burek sa sirom kako je tražio. Goya slegne ramenima i pođe da traži Ležu. Kad zađe iza ćoška Goya primeti Ležu gde mrtav leži i poče da plače puštajući da mu hleb iz ruke padne pored pice i đevreka. Toliko je plakao da sva voda izađe kroz oči iz njegovog organizma i usled dehidratacije on umre.

  Načuvši da su Goya i Leža mrtvi, Žika stade da likuje nad pobedom japanske konceptualne umetnosti. Eno ga sada kod kuće gde uči nadajući se da će položiti matematiku dva u septembru.

  I ako ste mislili da nema više metasinkrista na ovoj planeti, planeti zemlji, prevarili ste se. Već zaboravljena Vesna Marković, diplomirani ekonomista u penziji, izađe iz svog stana u ulici Braće Jerkovića 54 i reče - Pobeda je moja, a genijalka sam. Mogli bi me nazvati: genijalnost i pobeda. Genijalnost jer sam genije, dugo godina nisam upražnjavala seks, a pobeda jer pobeda je moja, pobedila sam ja. - tako da metasinkrizam još uvek živi. Žilav je to pokret.

    

                                                                    Voli  Goya