Poluraspad u dupe

 

  Bila Babatan i volela male devojčice. A male devojčice nisu bile preterano lude za Babatanom, one su volele Jaramaza. Ali Babatan kupi sladoled i prvu devojčicu na koju naiđe pita:

 - Oćeš da ližemo sladoled? - pita Babatan

 - Hoću - odgovara mala devojčica.

  Ližu tako sladoled Babatan i mala devojčica, ne mogu da ga poližu, jer veliki je to sladoled - Mega, ali ga na kraju poližu. Vidi to Jaramaz sa svog prozora, uze sačmaru, pripuca, i rani Babatanu po celom telu.

 - Jao - reče Babatan- Jaramaz me je sačmarom ranio po celom telu.

 A onda dođe Palež pa kaže:

 - Ne brini nije to tako strašno. Evo ja imam rak dojke.

 Na te reči iz mračnog ćoška iskoči Sparavalo.

 - Pa šta. Ti si još dobro prošao, ja imam rak dvojke - reče Sparavalo pokazujući svoj kancerogeni zub

 - Uf, loše prijatelju. Pa što se ne obratiš zubaru? - zabrinuto upita Palež.

 - Strašno se bojim zubara. Tako su strašni, zar ne? Onako kršni i krupni.

 - Da, da. Potpuno te razumem, eto i ja ih se plašim - podrža Babatan Paleža.

 - A ja imam Baruha de Spinozu - reče Kolhozna koja je tu prolazila sasvim slučajno.

 - O, Kolhozna, otkud ti?! - iznenađeno će svi u glas

 - Pa prolazila sam tu sasvim slučajno, pa rekoh da vam se javim. Hoćete da vidite mog Baruha de Spinozu? Evo mi ga u džepu.

 - Naravno! - oduševljeno odgovoriše svi.

 I izvadi Kolhozna malog Baruha de Spinozu, a on mali, baš mali pa se svi oduševe

 - Jao vidi ga što je mali - reče Palež.

 - Aha, baš je simpatičan klinja - složi se Sparavalo

 - Tako je mali da u džep može da mi stane - primeti Babatan.

 Tada iz Paležove popovske brade izleteše ose i počeše da skupljaju polen. Svi sad oduševljeno gledaju ose, niko malog Baruha, koji se hranio pogledima ljudskim, pa sad kako ga niko nije gledao - kao cveće bez sunca on uvenu. Ose se vratiše u Paležovu bradu noseći polen tako da je njegova brada fino mirisala, pa uzeše svi po pramen brade da stave pod mišku. Međutim, ko u staroj priči o popu koga je nadmudrio tamo neki čovek, ljudi počupaše svu bradu Paležu. Ose se sad sakriše njemu u gaće, gde baš i nije tako prijatno mirisalo te one primorane poleteše da ponovo skupljaju polen. Umesto polena ose se vratiše sa labudovim perjem. U Paležovim gaćama bi sad tako meko i fino da Babatan onako ranjena i izmrcvaljena leže tu da se malo odmori. I Sparavalo koga su užasno boleli tabani pokuša isto, ali bezuspešno, jer ne bi mesta - Babatan je naime sve zauzela jer je ona visoka i krševita devojka, a u Paležovim gaćama iovako nema puno mesta. Tu Sparavalu bi krivo pa odluči da pojede leš malog Baruha de Spinoze. Okrene se on ka mestu gde je leš ležao a tamo nema leša nego stoji Jaramaz i čačkalicom čačka zube.

 - Što čačkaš zube?! - ljutito upita Sparavalo aludirajući na to da je Jaramaz pojeo leš malog Baruha de Spinoze.

 - Ma ostalo mi je nešto hrane između zuba pa hoću da to iščačkam da ne bih dobio rak.

 - Pametno - pohvali ga Sparavalo - eto vidiš ja nisam čačkao zube pa sad imam rak dvojke, evo vidi - i pokaza Jaramuzu svoju kancerogenu dvojku.

 - Mene to ustvari ne interesuje - reče Jaramaz - ja sam pojeo Baruha de Spinozu i sad mi je baš fino.

 Tu se Sparavalo naljuti pa počne da bere dinje i da ih trpa u usta, pa žvaće, pa mljacka.

 - Eto vidiš! - reče Sparavalo Jaramazu - pojeo sam puno slatkih dinja.

 - Pa dobro i ja sam pojeo Baruha de Spinozu - reče Jaramaz smeškajući se podrugljivo.

 Opet se Sparavalo naljuti pa nabere puno banana pa opet sve pojede.

 - Eto! Pojeo sam i mnogo banana. One su pune ugljenih hidrata - reče Sparavalo gnevno.

 - Da, ali ja sam pojeo Baruha de spinozu - opet će podrugljivo Jaramaz

 Sparavalo u očajanju pojede pun džak jabuka.

 - Eto i jabuke sam pojeo, one su zdrave - reče Sparavalo a Jaramaz ga samo gleda zlobno lupkajući se po stomaku.

  Tu sad dođe mali Zdravko, hoće nešto da kaže al ne može. Skupili se svi oko njega da mu pomognu da kaže nešto, ali bezuspešno.

 - Kaži lopta - kaže Palež malom Zdravku

 - Lopta

 - Eto vidiš da možeš i ti da govoriš.

 - Da ali to nije ono što bih ja vama želeo reći.

 - Pa dobro svi mi imamo probleme sa sporazumevanjem - upade Sparavalo u razgovor - ne možemo koncizno rečima objassniti naše misli. Nego jel   možeš da dođeš kod mene 21.5. u 11h.

 Međutim Zdravko ne može ništa da kaže.

 - Kaži da, doći ću. Vrlo rado - energično pripreti Sparavalo

 - Da, doći ću. Vrlo rado.

 - Čekaću te. Nemoj da kasniš.

 - Ali to nije ono što ja vama hoću da kažem

 - Šta?! Nećeš da dođeš, kurvo! - razljuti se Sparavalo i šutnu malog Zdravka u bradu.

 - Ma ne, nije ni to ono što hoću da vam kažem

 - Pa ti onda opiši to pokretima, jer pokret je reč - predloži Babatan a svi oduševljeno prihvatiše predlog.

  Mali Zdravko napravi zvezdu pa čučnu.

  - Crvena Zvezda tone na prvenstvenoj tabeli - pogađaju prisutni.

 Mali Zdravko sad poče da hramlje i da se ponaša ko debil a onda otrča.

 - Ali Mihajlo Pjanović će da ode iz Zvezde -pretvaraju Zdravkove pokrete u reči prisutni.

 - Da, to je ono što sam hteo da vam kažem! - radosno uzviknu Zdravko - odlično, eto idem ja sad. Zdravo!

 -Zdravo Zdravko - otpozdraviše svi.

 A onda najednom Paležu naraste stomak toliko da u gaćama nije više bilo mestani za Babatan pa ona izađe. A Paležu stomak raste još više.

 - To mora da se Palež nadima - primeti Kolhozna i svi se složiše

 - Mislim da mu ne možemo pomoći. Bolje da ga pustimo da umre - reče Jaramaz.

 - Mislim da si u pravu, hajdemo u Šibenik, tamo sigurno ima šta da se radi -predloži Babatan, predlog bi usvojen i tako svi odu u Šibenik. A u Šibeniku leto, more, sunce, milina jedna.

 - Ovde je jako lepo - razneži se Palež.

 - Istina, ali ne tako lepo kao kući, nostalgična sam - reče Kolhozna

 - Jao, ne budi tužna. Evo, hajde da pevamo i pljeskamo dlanovima -reče Babatan

 - Pa, zašto ne, samo da je veselo.

 I pevaju tako svi, ludo se provode. Kad odjednom poče da pada kiša i svi se sneveseliše, onda opet poče da sija sunce i svi opet krenu da pevaju, a onda poče da pada grad i svi se ponovo sneveseliše.

 - Mi to kao da smo u Engleskoj - primeti Sparavalo.

 - Nismo u Engleskoj ali evo nas u Šibeniku - kaže Mita.

 - Pa bar negde da postojimo jer drugačije ne bi valjalo -konstatova Babatan, ali se tu raziđoše mišljenja. Palež, Sparavalo i Jaramaz su rekli da bolje da ne postoje nego da su u Šibeniku, pa tako više nisu ni postojali. Babatan, Mita i Kolhozna su samim tim postojali više i nisu morali da se guraju nego zagrliše široki prostor i čvrsto ga stegnuše. Ovo je izazvalo ozbiljne potrese koji su praćeni geografskim pomeranjem gradova te se svi sada umesto u Šibeniku, koji je sad bio nešto južnije, nađoše u Bremenu. U Bremenu su već Palež, Sparavalo i Jaramaz mogli da postoje, što su i uradili.

 - Mi opet postojimo - obradova se Sparavalo.

 -Ćuti! -reče Jaramaz.

 I ćuti Sparavalo, ništa ne kaže, ali mu je žao što mora da ćuti - ništa loše nije rekao, pa nauči govor rukama i počne da komunicira sa okolinom. Prve reči koje je naučio bile su " Svinja" i " Elektrodinamika", koje je i kasnije jako rado ponavljao. Kaže on tako:

 - Elektrodinamika je za svinje. Ti si jedna elektrodinamična svinja.

  Posle nekog vremena vokabular mu se povećao do neslućenih razmera, pa bi onda bez ikakvih problema uspevao da izrazi i najsloženije fenomenološke teorije koje su u vokalizovanom govoru oduvek predstavljale problem. Ali niko osim njega u čitavom društvu nije znao govor rukama pa ga niko nije razumeo.

 - Mene niko ne razume - pokaza Sparavalo tužno rukama, i stvarno njega niko ne razume, a nije ga teško razumeti, naprotiv - baš je lako.