Pištolj na kapisle

 

  " Kakav je to miris leta bez sunca?" - razmišljao je Neoborivoje, a usta su mu bila puna peska. Probao je da iskašlje sav taj pesak iz svoje duše ali plućne alveole se behu zainatile, pa je morao da se obrati lekaru. I krenuo je tako do Doma bolesti i usput sreo prijatelja.

  " Danas kolju 15 svinja"- reče mu prijatelj.

  " Koji je danas dan?"- upita ga Neoborivoje.

  " Pa dobro kad malo bolje razmislim, možda to i nije danas"- odgovori prijatelj i ode.

   Osta Neoborivoje sam i opet poče da razmišlja - "Kako lako prihvatamo tugu drugog čoveka "- i to ga tako rastuži.

   Sirene privučene oporim mirisom tuge izroniše iz Borskog jezera i popeše se na tužnog kita koji se usled nedostatka slane vode sakrio u obliku gume.  Isturiše svoje grudi, raspustiše svoje kose i uz zvuke starog pijaniste počeše da mame Neoborivoja,      

                                      " Glupi dečko, glupi dečko

                                        uvek isto jutro budi

                                        Nema ljudi ! Nema ljudi !

                                        Glup si dečko, glup si dečko

                                        Šta te to toliko čudi

                                        Tako samo misle ludi  "

    Neoborivoje ih međutim nije mogao čuti jer je bio 15km udaljen od mesta događaja, možda je tako i bolje, jer kad se bolje rasmisli sirene ne mogu da zatrudne pa je seksualni odnos sa njima besmislen. Neoborivoje i nije hteo decu tako da je ovo tvrđeće sasvim nepotrebno ali je istinito. Dalje priča apsolutno konvergira nebulozi, prodavačica pred koju je došao Neoborivoje u nameri da kupi pivo, toliko se uplaši od njegovih reči: "Pivo, jedno"- da se sakri u zavrzivač sa sladoledima, Neoborivoja to nije nimalo zbunilo već uze jedno pivo i ostavi 15 dinara u kasu, sede na klupicu, prosu malo za mrtve i poče da pije. Baš u tom trenu dotrča mali Žarko pred Neoborivoja, poče da ga psuje izvlačeći iz džepa pištolj. Neoborivoje je imao vremena samo da odvoji usta od flaše pre nego što je Žarko povukao oroz, bio je brz na obaraču taj mali Žarko.

    

                                                                        2001 Voli  Goya