Petar mora u dupe

 

  Na obronku setnih livada sedeo Petar. Ovce mirne,Petar ih je zadovoljio prema starom pastirskom kodeksu, celu noć jednoj po jednoj je olakšavao vime, te sad umoran sedi i mašta. Iz obližnjeg šipražja ko od majke rođena iskoči slatka Vlajna. Ovce se uznemiriše, videše Vlajnu slatku i bajnu pa se za zabrinuše za svoj status kod Petra. I ispostavi se da su bile u pravu Petar se zaljubi u slatku Vlajnu, poče da se zabavlja sa njom, i ubrzo je zaprosi na šta ova prista. Na svadbi je bilo puno zvanica pa su da bi ih sve nahranili, zaklali i ispekli Petrove ovce koje su naknadno svi ocenili kao prvoklasan delikates. Ali pored sjajne ovčetine venčanje osta upamćeno i po jako čudnom događaju koji se odigrao trećeg dana svadbe, kada su svi već bili pijani. Javi se niotkud vruć Vepar, besan i smrdljiv te svi već prilično pijani počeše da povraćaju. Vepar stade pred Petra i slatku Vlajnu te reče:

 - Ja sam vruć Vepar, a ti se ženiš mojom ženom - te uhvati slatku Vlajnu za ruku i zajedno sa njom zaroni u dupe advokatu Sretenoviću, debelom čoveku koji je sedeo u vrhu stola. Nastade opšta kuka i povika. Kud će, šta će, Petar mora u dupe.

  Mudar je Petar, neće sam u gnusno dupe, već sakupi razbegle ovce po četiri gore i otpoče zbor na petoj gori. Ovce se odazvaše, dođoše sa barjacima i kalašnjikovima i stadoše da slušaju Petra.

 - Sestre, ovo je ovde peta gora, nema odlaganja u u dupe se mora.

 - Mili oče koji si na nebesima - otpočeše molitvu ovce, kad se iz skupa začu glas:

 - Nisam ja na nebesima, evo me ovde.

  Ovce napraviše krug oko izvora zvuka sa puškama na gotovs.

 - Nisi ti naš otac, ti si Paolo Koeljo - prijatelj celog čovečanstva.

 - Jesam vaš sam otac, verujte mi ovce glupe, dođite mi u naručje.

  Stade Koeljo da grli svoje ovce, suza se koja tu proli, Petra više niko ni ne sluša.

 - Sestrice moje ovce, slatka Vlajna je moja, moj je i vruć Vepar, sve je moje.

 - Tako je - uzviknuše ovce, streljaše Petra pa sa Koeljom krenuše u dupe uz pesmu: Svi smo mi ovce Paola Koelja, ko tvrdi da nije pravi je selja.

  Ipak ovce nisu vične korišćenju kalašnjikova, tako da u stvari ni jedan metak nije pogodio Petra koji je ostao živ i zdrav, čak bez ogrebotine. I tako besan Petar, besan na slatku Vlajnu jer ga je lagala, besan na vrućeg Vepra jer je ukrao, besan na ovce jer su ga izdale, i najviše besan na Paola Koelja jer mu je preoteo ovce; ulete u dupe odmah za Paolom Koeljom i ovcama, dohvati Paola pa počne da ga bije. I bije on njega, a ovce plaču i viču:

 - Ne diraj nam našeg Paola Koelja, ko njega dira mora da se strelja.

  I pucaju opet ovce na Petra iz kalašnjikova, ali obzirom da nisu vične gađanju promaše Petra i svi meci pogodiše Paola Koelja, u glavu, u srce, u pluća u jetru, u bubrege, otkinu mu sve prste na rukama, prste kojima je stvarao sva ta divna dela, a Petar ga još i bije, ne može da ga ubije i na kraju ga ubije. I kolko je bio ljut, uhvati on mrtvog Paola pa ga raskomada, nešto pojede, a nešto baci svinjama što su sve to nemo posmatrale. i one sve to pojedu, i tako počnu ovce ponovo da vole Petra.

 - Zar mislite da mene možete da ubijete - čuju se reči uz gromoglasan smeh koji je dolazio sa svih strana - pa ja sam Paolo Koeljo - prijatelj celog čovečanstva.

  Petar se uplaši, ovce se uplašiše, vruć Vepar pobeže još dalje.

 - Izvini Koeljo, nismo mi krive, Petar nas je nagovorio - pravdaju se ovce.

 - Dobro, praštam vam - otelotvori se Koeljo pred ovcama - ali za kaznu u žene ću vas pretvoriti, dođite da vas poljubim.

  Ljubi Koeljo jednu po jednu ovcu u usta i pri poljubcu one se pretvaraju u divne plavokose Šveđanke.

 - Šveđanke, izmorite Petra - naredi im Koeljo.

  Alo Paolo Koeljo nije znao da je Petar tantrički velemajstor, te umesto da one njega izmore, svaka na kraju umre u pokušaju da ga izmori.

  Ne zna Paolo Koeljo šta da radi, sve njegove divne plavokose Šveđanke pomreše na njegove oči. Od silnog uzbuđenja eksplodira mu glava i dezintegriše se. Čuo se samo glas:

 - Ne suviše sam se naprezao, napor nije za mene, pa sam se stoga dezintegrisao i sada zauvek umirem i nikako više ne mogu oživeti .

  I glas se u međuvremenu dezintegriše, a Petar zadovoljno zajedno sa svojim novim prijateljima - svinjama, koje su sve to nemo posmatrale nastavi poteru za vrućim Veprom i slatkom Vlajnom. Trče oni tako, pa kaže Petar:

 - Dobre ste vi svinje, malo pričate a puno vidite, niste kao one ovce.

  Svinje su i dalje trčale i nemo ga posmatrale. Trče oni tako, trče, kad najednom naiđu na jednu veliku kuću. Pokucaju na vrata, a vrata im otvori mali žabac koji kaže:

 - Ja sam mali žabac, živim ovde sam. Nekada sam bio princ ali više nisam. Da bih ponovo postao princ mora da me poljubi slatka Vlajna.

  U naletu ljubomore Petar ga ubije. I trče tako Petar i svinje dalje, trče, i negde tamo na horizontu vide vrućeg Vepra i slatku Vlajnu. Oduševljeno potrčaše još brže. I ubzo ih sustigoše.

 - Vrati Vlajnu Vepre - povika Petar.

 - Dobro, evo ti je nazad - reče Vepar i ode.

 - Ura - povika Petar i salete Vlajnu poljubcima, ljubi je gde stigne, celu je ubalavi, međutim Vlajna ne daje znake sladostrašća već se samo kezi.

 - Šta se keziš? - upita je Petar

 - Ke, ke, ke - ne odgovara Vlajna već se samo kezi.

 - Što se keziš kurvo? - uperi Petar Vlajni šmajser u lice.

  Vlajna se uozbilj, a onda uze nož zaseče sebi lice, skide svu kožu  i ispod te kože se ukaza lepo lice Paola Koelja, koji je eto uzeo novi oblik. Kad to vide Petar dobi srčku, svinje ga pregaziše i otrčaše kud koja a Koeljo se nasmeja.

 - Mene će oni da ubiju - samozadovoljno će Koeljo.

 Ipak, Petrova srčka nije bila kobna, a svinjska stopala kao da imaju jastuke pune perja pa Petra ne ugruvaše, te Petar ustade sede kraj reke Pedre i plače:

 - Oj Pedro, moja Pedro, jadan li sam ja, ovaj Paolo Koeljo nikako da umre. Pokušavao sam svašta, al ne pomaže.

  Svinje koje su se razbežale čuju ovaj vapaj sirotog Petra, pa se skupe, i bi im žao, pa počnu i one da plaču. Vidi s brda vruć Vepar šta se zgodilo pa i on zaplaka jer je bio oženjen muškarcem, a ovaj mu to čak nije ni rekao.  I onda se desi čudo. Bjesovi, izljezaše iz svinja i uljezaše u čoveka, u Paola Koelja, čoveka koji je voleo ceo svet. Obzirom da je sada bio i besan Paolo se nađe u čudnoj situaciji, jer mu se nikada nije desilo da bude besan na nekog, pa samim tim znači da ne voli ceo svet, što i njega rastuži pa poče i on da plače, pa reče:

 - Santa Marija, majko božija, zar sam i ja samo jedan od njih? Zar sve ove godine življah u ubeđenju da su svi oni moje ovce, a ja pastir koji će ih voditi ispravnom stazom?

 - Paolo, Paolo, najzad si shvatio - reče Santa Marija te sklopi oči Paolu i ovaj umre.

  Međutim, Paolo Koeljo ni mrtav Petru ne da mira. Uzme Petar da jede sira, kad iz sira Paolo Koeljo kaže - Buuu. Uplaši se Petar, ostavi sir, pa krene da prži jaja, kad u tiganju Koeljov lik. Petar se drži za glavu, tiganj mu ispade iz ruke, jaja se razliše po tepihu stvarajući Koeljov lik.

 - Buuu - kaže Koeljo sa tepiha.

  Petar istrča napolje, međutim zatvarajući vrata, primeti da na zvoncetu stoji Koeljov lik:

 - Buuu -kaže Koeljo sa zvonca.

 Petar uze da udara zvonce, međutim umesto zvonjave čuje se samo - Buuu.

 Petar pade iznemogao na kolena, kad otvori vrata Petrov brat Miša.

 - Što zvoniš budalo? Otključano je, uđi.

  I Petar uđe u kuću, osvrćući se neprestano.