Zdravo. Sneg još nije pao. Meterolozi najavljuju poboljšanje vremena i južni vetar. Semptembar je. Strpljivo sam ja momče, voz kad stoji ukopan u jednom mestu, umem ja da čekam.

      -" Ma uzmi uči Gorane, ne gubi više vreme, aman čoveče"-dopire pospan očev glas do mene kroz  odškrinuta vrata.

    Gubljenje vremena. Pravo govoreći ne znam ko trenutno ne gubi vreme, aludiram da svi mi gubimo vreme. Imamo li mi tu uopšte šta da izgubimo, nije materijalna stvar to vreme. Možemo reći izgubio sam olovku, ili pak izgubio sam upaljač, izgubio sam oko, opklada se takođe može izgubiti, ali vreme? Vreme ni u jednom trenutku svojih napaćenih života nismo ni posedovali, možda ja grešim, recimo stvar je retorička, ima vremena-postoji vreme- stvar na svojem mestu. "Ne gubi više vreme"-dakle ja sam vreme i ranije gubio, kako? Nije mi mogla iscuriti iz bušnih džepova četvrta dimenzija i razliti se po trotoaru. Ako zatvorim vrata sigurno ću nastaviti da gubim vreme, međutim ono će biti zatvoreno između ova četiri zida bez nade o slobodi, pa ga ja mogu pokupiti kasnije, ujutru, nije važno, analogno izrazu našao sam vreme. Problem postoji, kako znati kada smo naišli na vreme, sa prostorom i trodimenzionalnim sistemom je lakše, lako možete ako ste već rekli  "našao sam prostor" rukom pokazati na određen deo prostora na koje se vaše reči odnose. " Izgubio sam prostor" - analogno predhodnom primeru. Ali vreme ljudi, njega ne možete izgubiti niti dobiti, usporite vaše korake, dobićete svoje sledovanje. Bez neke posebne žurbe pristupite šalterima, jer ima vremena-postoji vreme- stvar na svojem mestu. Hoću da vaše zakržljale moždane ćelije shvate da nije kasno uraditi istu stvar sutra ili možda kroz sedam dana. Radni učinak biće isti. Apelujem na bezrazložnu trku konkurentnih giganata, koji pritiskaju svoje službenike pod parolom vreme je novac. Nije vreme novac, kada kažem novac mislim novac, pare, šuška  ..... Tu nisam mislio na vreme. Brzo živite vi mlade generacije, dapače, hoću sve i hoću sad neće proći kroz koju deceniju. Ispucajte šanžere vi puni energije, kad izvori energije presuše i pripreti sudnji dan nastupićemo mi koji smo je racionalno trošili, ne pomišljajući na gubljenje vremena i bez misli o reinkarnaciji, pametno akumulirajući sredstva.

       Dalje, uzmi uči. Nikada nisam uzimao ono što mi ne pripada. Uzmi uči, učenje je dakle moje, tu je sve jasno, ako još neko misli da ima pravo na učenje komplikuje situaciju. Nastaje spor. Predlažem razumnu konverzaciju jer nemam želju da se vučem po sudovima, ukratko izbegavam pravne ujdurme. Počinjemo. Učiti je moja delatnost, gore u tekstu stoji reč Gorane, običavaju me zvati Goya, ali Goran je moje kršteno ime, imam dokaze. Ne nisam kršten po crkvenim običajima ali priložiću krštenicu, mada bih bio zahvalniji svom kumu, čoveku iz  Suračeva koji mi je dao ime, da je i posle  litre rakije koju su verovatno  pili  bio malčice razumniji i dao mi neko duhovnije ime, predlog Duh, ili Neoborivoje. Neću više teretiti jadnog čoveka kojem je usred seoskih običaja palo na pamet ime Goran, bolje i to nego Zoran ili recimo Dušan. Pričam o mom kumu iz jednostavnog razloga, postoje još Gorana, jeste jeste postoje, kako razlučiti sad o kom je Goranu reč. Svi Gorani bi polagali isto pravo na učenje, možemo se dogovoriti, ukoliko nema sebičnih napravićemo raspored učenja i odmah bi zamolio da dobijem neki noćni termin od 21 do 03, samo predlažem. Školovani ljudi onda bi se zvali Goran. Lepo, roditelji su dužni da pre odluke o imenu svog deteta prouče njegove sposopnosti i daju shodno tome ime. Ako je dete sklono nauci zvaće se Goran, muzičari se imaju zvati Nikola, slikari Ivan, pesnici Miroslav, radnici Ratko etc, stavljam na razmatranje. Nisam u raspodeli zanimanja uključio žene i njihova imena, moram se korigovati. Ne, bolje žene i muškarci ne smeju raditi iste poslove, prema tome žene se ne smeju baviti naukom ni bilo kojim vidom umetnosti, baviće se pravom i još po nekim delatnostima koje će mi usput pasti pod prste, ili to ili se moraju zvati muškim imenima. Skrenuo sam sa teme. Moj otac pod pojmom učenje zamišlja čitanje knjiga koje daju osnovno znanje za polaganje ispita na elektrotehničkom fakultetu čiji sam punopravni član, broj indeksa 354/99, upisan na teret budžeta. Shodno raspravi svi Gorani imaju upisati ETF.

      Aman -čest usklik u serdalinkama, obično se reč koristi kod krucijalnih rečenica, pozivanju na razumnost, pretnje. Poreklo reči muslimansko, tačka. Prelazim na reč čoveče, vokativ, nastaje zbrka, ljudi bi trebalo da paze šta govore. Ja skromnog umnog količnika nisam vičan retoričkim polemikama koje su vođene otkako je sveta i veka o pojmu čoveka. Da li moj otac u meni vidi čoveka kakvog je tražio Niče? Da li je u pitanju samo opaska, ironija ? Danas je 7841-i dan mog života, godine iza mene govore da se mogu zvati čovekom,  u smislu da sam sposoban samostalno donositi odluke, međutim reč mladić je takođe u opticaju. Nije, nije rečeno " aman mladiću". Čovek, razumno biće, ne možete se čak i ako posedujete fizičke osobine ljudske vrste zvati čovekom. Plivamo vezani nevidljivim nitima po labirintima osećanja, mnogo nas, nezaustavljiva reka proširuje korito bivstvovanja iz dana u dan, suočavamo se sa besmislom i dajemo skromne dokaze svojih postojanja. Ko je tu Čovek ? Onaj kome je sunce pregorelo nevidljivu nit i ostavilo ga izgubljenog ? Može biti. Buntovnik ? Revolucionar ? Ima li meću njima čoveka ili je svaka nova ideja osuđena na jednaku učmalost posle perioda početnog poleta ? Hm, hm, hm.     Ako čovek postoji ima za dužnost da mi se javi, samo to.   

                                                                                 Voli  Goya