Napiši kafa sto puta na tabli kao digimon

 

 

Nepromomočivi kondenzator je kondenzovao vodu. Lepo je to bilo za gledati, ali nikoga nije bilo to da gleda. Tačnije, tu je samo bio slepi pesnik čika Dragan koji je sav radostan plevio baštu.

- Jao jao plevim baštu, baš sam radostan - sa svetom svoju radost deli čika Dragan - samo svrbi me nešto ovde a ne mogu da vidim šta - i češe se čika Dragan u znak negodovanja a onda češajući se napravi ranicu iz koje krv upade u vodu koju je nepromočivi kondenzator kondenzovao i privuče pirane koje opkole čika Dragana pa stanu nadmoćno da ga zavitlavaju

- E čika Dragane, mnogo se ti zajebavaš, a da te mi pojedemo

- Nemojte molim vas - radosno će čika Dragan - ja volim da živim - ako me poštedite otpevaću vam jednu pesmu

- Ajde, ajde, al nek bude nešto dobro za misu, znaš mi smo religiozne pirane.

    Uze čika  Dragan da se zagreva, zagreva se zagreva, ne može da se zagreje, zagreva se on tako zagreva i na graju se zagreje, dostigao je radnu temperaturu, te onda uze čika Dragan zalet i skoči visoko visoko. Leti čika Dragan preko zabezeknutih pirana, preko planinskih masiva, preko Pigmeja kojima je udarao čvrge. Mali Pigmeji pokušavaju da se odbrane svojim malenim ručicama, ali čika Dragan, ponosni baštovan, lepo grabuljom razgrne njihove ručice i opet stane da im udara čvrge. Vrlo brzo čika Dragan je postao najveća napast Pigmejima. Skupe se Pigmeji da većaju kako se osloboditi čika Dragana, a on im i na zboru lupa čvrge. Odu Pigmeji u lov kad i tamo im čika Dragan lupa čvrge i njima i njihovoj lovini. A onda pred čika Dragana istupi hrabri mali Pigmej Misa i poče da brejkuje rečima:

-          Čika Dragane ako ne prestaneš da nam lupaš čvrge ja ću ovako večno da brejkujem.

  Uplaši se čika Dragan za zdravlje malog Mise i ode u Ekvador  ne bi li mu pronašao leka. Ali u Ekvadoru ne beše leka malom Misi pa odluči čika Dragan sam da ga pregleda. Pipka tako čika Dragan Misu po celom telu da vidi da mu nije izašao neki čvorić

-          Šta to radiš čika Dragane? – zbunjeno pita mali Misa

-          Pipkam te po celom celom telu da vidim da ti nije izašao neki čvorić – daje mu korektan odgovor čika Dragan

-          I jel izašao? – zabrinuto će mali Misa

-          Ne nije, hajde otvori usta da ti vidim grlo

Otvori usta širom mali Misa kad iz usta izađoše hiljade glinenih golubova pa se čika Dragan oduševljeno vinu put neba te poče golubovima da lupa čvrge.

  - Jao što je ovo zanimljivo, baš je interesantno – oduševljeno lupa čvrge čika Dragan, i u tom trenutku se umori i zaspi. Sanja tako čika dragan kako lupa čvrge havajskim igračicama, pa se sve oblizuje od sladostrašća te se od silnog uzbuđenja probudi pa vidi da je on to ustvari glinenim golubovima lupao čvrge, pa kaže sebi - pusti snovi -  pa nastavi posao. Tada tu proleti jato cigana iz Teherana a zaneseni čika Dragan požuri do njih ne bi li im lupao čvrge. Ali cigani su to, iz Teherana su oni, pa kažu Čika Draganu:

 -  Ajde ti da kupič ovog načeg konja?

 Kupi čika Dragan konja drage volje i počne da lupa ciganima čvrge. Ali cigani su to, iz Teherana su oni, znaju kung-fu, pa kažu:

Cigani(skupa):  Ajde ti da kupič joč jednog konja?

Čika Dragan: Ajde

                         Čika Dragan kupuje konja i kreće da peva

Čika Dragan: Bum bum tras tras

             Konja kupujem ja

             Trus trus fes fes

             Konja sada imam dva

Ciganin Nonda: A jel ti to pevač na ruskom

Čika Dragan: Jeste jeste, nabavio sam ga u Vladivostoku, da nećete možda da ga kupite

Cigani (skupa): Pa moče

                                  Cigani kupuju pevača na ruskom

Cigani (skupa): Mi volimo pevača na ruskom

               Ali ne smemo da ga dodirnem                                    Jer otrov teče njegovim venama

Stara Ciganka: Ja bi ga poljubila, ali avaj ne smem

              Jao kako bi ga ljubila jer on stračno liči na Marjanoviča

Džej:  Postoji jedno telo između nas to je pevač na ruskom

Stara Ciganka: Ja bi ga ljubila.

Čika Dragan: Ovaj, oprostite, predomislio sam se. Mogu li dobiti pevača na ruskom

                                 Svi lete vazduhom

Džej: Ne, ne.

Stara Ciganka: Imam sto godina i mnogo sam lepa, usuđujem se reči čak – najlepča, a neudata ostadoh te zato mislim da bi bilo uredu da ga ljubim.

                                    Svi prećutno odobravaju

Ciganin Pepe: Vreme je za čaj.

                                 Svi piju čaj

Cigani (skupa): Dobar je čaj.

Čika Dragan: Evo zaklaću se ja tu pred svima.

Džej: Nečeš, nečeš.

Stara Ciganka: ds

Džej: Ne, ne.

Ciganin Pepe: Čini mi se da je ovo lipin čaj, a ne uvin kao čto ste svi mislili

                            Na scenu uleće kolaž od papira

Kolaž od papira: Ja sam kolaž od papira

Cigani (oduševljeno skupa): Kolač od papira?

Džej: ne, ne kolaž od papira.

                            Svi cigani umiru od ignorancije

Kolaž od papira: Država propada i sindikat to ne može da gleda.                    Krdo mrtvih beba se probija kroz jato mrtvih cigana iz Teherana

Čika Dragan : To je to, mladost.

   Krdo mrtvih beba napisa tu toliko genijalnu pesmu da su počele da se tresu od genijalnosti. Poče da se trese i čika Dragan i kolaž od papira se lelujao na povetatrcu. Proleće tu A-men, metasinkristički super junak, koji je superoriginalan i sasvim super, vidi svi se tresu te poče i on da se trese. Vide sa zemlje audio Slave i ultra Marinko svi se tresu u nebesima, pomisle tehno žurka a oni nemaju eksere. Brzo u dućan, kupe eksere, progutaju eksere i počnu i oni da se tresu.

Audio Slave : Žuraja do jaja, batice.

Ultra Marinko: Aha, puno seksi bejba.

Audio Slave : Vidi onu u žutim pelenama.

Ultra Marinko : Bolja je ona sa portkilom.

Audio Slave : Ali batice što im je genijalna pesmica, pazi što je zarazan bit.

Krdo mrtvih beba : Ako ima ima, ako nema nema.

Čika dragan : Ako ima ima, ako nema nema.

Kolaž od papira : Ako ima ima, ako nema nema.

Audio Slave : Shvataš batice?

    Ultra Marinko se tu zamisli, shvatio je on poruku: ako ima ima, ako nema nema - jasna stvar. Ali šta sa onim čega nema, što ne postoji, da li ga treba zaobići, kao što je redovno zaobilazio nepostojeće jezerce iz svog rodnog kraja, zaobilazio ga prljav, žedan, zabrinut, uplašen, umoran. Možda baš te stvari koje ne postoje nam mogu pomoći da se opustimo. Nije znao odgovora, te spakova sve potrebne stvari u ranac i ode do gazda Budićima da ga upita za savet.

-          Gazda Budićime, da li zaobilaziti ono što ne postoji?

  Gazda Budićim se zamisli pa onda kao svi veliki mudraci na pitanje odgovori pitanjem

-          A šta imaš ti tu u tom rancu?

-          Imam lonac pasulja – reče Ultra Marinko i dade lonac pasulja gazda Budićimu.

-          Pogledaj. Da li ima nečeg u ovom loncu? – upita gazda Budićim.

-          Ima pasulja.

  Gazda Budićim uze da jede pasulj, jede on tako jede pa onda opet upita.

-          A sada da li sada ima nečeg u ovom loncu?

   Ultra Marinko pogleda i vide ima još pasulja.

-          Ima pasulja.

   Gazda Budićim onda uze još da jede, jede on tako jede, ne može da pojede, jede on tako jede i na kraju pojede.

-          A sada da li ima sada nečeg u ovom loncu?

-          Nema više ničeg, sve si pojeo.

-          Eto vidiš, stvari koje ne postoje, možda su ranije postojale, možda sada postoje na drugom mestu. A pazi sad – uze da se napreže gazda Budićim, naprego se dosta kolosalno, i onda se isra uz veliki uzdah tuge – vidiš sada tvoj pasulj ne postoji više ni u meni. – Povuče vodu gazda Budićim – sada eto tvoj pasulj ode u Dunav.

   Na te reči Ultra Marinko brzo potrča do Dunava za svojim pasuljem ali pasulj već odavno beše napustio naše krajeve pa Ultra Marinko zapeva tužbalicu koja se peva u trenucima kada neko izgubi nekog svog. Od tužne pesme i Dunavu bi tužno pa i on poče da plače pa od suza nabuja pa se izlije po Negotinu. Ali negotinci ljudi od akcije krenu da piju vodu ne bi li sprečili prirodnu katastrofu. I piju negotinci tako piju, ne mogu sve da popiju i na kraju popiju. Popiju i više nego što je trebalo, popiju oni ceo Dunav. Žao negotincima što popiše ceo dunav, pa počnu da plaču od tuge za svojom rekom, plaču oni tako plaču, ne mogu da isplaču i na kraju isplaču ceo Dunav nazad. Srećni svi negotinci opet što imaju Dunav pa naprave veliku zabavu i pozovu i Ultra Marinka i Budićima i sve ostale i za gozbu naprave pasulj. Opet krene Budićim uz pomoć pasulja da objašnjava Ultra Marinku relativnost postojanja predmeta, ali Ultra Marinko ga ništa ne sluša. Njemu je srce puno što su svi opet zajedno.