Melanholično letnje jutro koje mi je svojom svežinom pokazalo neka nova, lepa osećanja

     Soba ima nekako čudan izgled ovih dana. Ne znam da li mi se čini ali stvari nisu na svome mestu. Fotelja nikada nije stajala kraj vrata, kauč nikada nije bio kraj prozora, a ja nikada nisam stajao kraj filadendrona jer svaki put kada ga dodirnem dobijem jaku alergiju po rukama, a ne volim kada se to desi, ali eto sada stojim pored filadendrona jer tako želim. Sada bi dobro pitanje bilo: "Pobogu, čoveče, zašto želiš da dobiješ alergiju?!", a ja bih trebalo da se na to zagonetno nasmešim i kažem: "Što? Pa nije ni alergija tako loša...", ali neću, jer nema nikoga da me pita, a i mene mrzi da govorim. Recimo da mi je trenutno kraj filadendrona prijatno.

     Juče sam razbio i poslednje ogledalo u stanu. U zadnje vreme sam posebno ružan. Siguran sam da je neko pomerao nameštaj u dnevnoj sobi, jer nameštaj nije na mestu. Juče je bilo jutro. I prekjuče, ali ne toliko. Moj filadendron voli kad je jutro, ali ja ne. Izjutra znam da nema sanše da zaspim, a predveče znam to isto, ali se bar nadam...

     Ipak, ovo jutro je drugačije, jer od ovoga časa, ja sam sretan. Nisam baš najsigurniji zašto, ali je sreća valjda sama sebi dovoljan razlog. Možda sam sretan zbog mog filadendrona, koji je od zadovoljstva zaspao ili možda zbog mene, napokon.

Le Ja je nežan