Gljivica i Čmarica u dupe

 

 Bila jedna Gljivica i živela je na Čmarici tj. ženskom čmaru da budemo precizniji. Životarili tako Gljivica i Čmarica, družili se, igrali bridž i ajnc, dobro je igrala Gljivica, bolje od Čmarice, ali onda jednog dana, iznenada Gljivica postade glupa, u glavi nema ništa, samo jedna rupa.

 - Gljivice, koliko je dva i dva - pita Čmarica

 - Ne znam - kaže Gljivica

 - Ako je A prvo slovo azbuke, koje je prvo slovo azbuke?

 - Ne znam.

  Ona stvarno ne zna ništa - misli Čmarica i odluči da prestane da se druži sa njom jer bi joj druženje sa glupom Gljivicom donelo samo negativne poene u društvu. Govorili bi - gledaj je, glupača, druži se sa glupom Gljivicom. Ne ne, nije smela to sebi da dopusti. I tako su one prestale da se druže.

  I šeta se tako Le Ja ulicom, besciljno, bez ikakvog cilja, kad u susret mu ide sam patrijarh Pavle.

 - Veruj Le Jo - pripreti mu patrijarh i Le Ja stvarno poverova da je to pred njim patrijarh Pavle.

 - Prava si dileja - odsečno će Le Ja.

 - Kako si pogodio - reče Antoan de Mello skidajući svešteničku odoru.

 - Bože - poče da objašnjava Le Ja, kad evo ti ga Goya

 - Da? - reče Goya

 - Evo ga i Goya - oduševljeno će Le Ja i Antoan de Mello u glas, cupkajući s jedne noge na drugu. Uhvate se onda svi pod ruke pa stadoše Vlaško da igraju.

 - Jao što je lepo, jao što je meni lepo - viče Antoan de Mello u sred koraka.

 - Pa ni nama nije loše - složiše se metasinkristi, i ko zna šta bi se tu sve dogodilo da se nije iz groba pojavio Harms i raskrinkao svu tu maskaradu. Le Ja tada poče da se bavi konceptualnom umetnošću, ređa sve neke dinare po stolu i bonove za tajnu večeru, ko će ga znati šta time hoće da kaže.

 - Vidi kako je lepo Goyo, vidi - pokazuje Le Ja svoj rad

 - A ti si to počeo da se baviš konceptualnom umetnošću? - odgovara mu Goya, ništa mu ne verujući.

 - Neee! - povika Le Ja čupajući kosu. Onda prestade da čupa kosu i potrča ka plaži i dalje vičući ne. Svi zainteresovano potrčaše za njim. Le Ja kako je stigao na plažu poče da traži školjke. Uzeo je koficu i u nju stavljao svaku koju bi našao. Kada bi skupio dovoljno bacio bi ih natrag u more. I tako ponovo. Svidi se to i ostalima pa počnu i oni da rade isto, samo Goya je skupljao morske ježeve, a Antoan de Mello zlatne satove i narukvice i lančiće koje su kupači gubili. Goya kada skupi dovoljno ježeva baci ih natrag u more, a Antoan de Mellu bi žao da baci toliko zlato pa reče:

 - Ja ne razumem. Zašto bih bacio ovoliko blago? Zašto, zašto?

 - Pogledaju ga Goya i Le Ja, vide - ne razume čovek - pa stanu da mu objašnjavaju:

 - Ne znaš ti ništa - kažu zajedno pa otrče na planinu Rtanj, naprave tamo brvnaru, pa skupljaju granitne stene, skupljaju, pa kad skupe dovoljno sve bace sa litice. Gađaju decu. Tako nekoliko dana dok ih nisu otkrili panduri, napravili raciju i upali im u brvnaru. U brvnari zatekoše samo Goyu, Le Ja beše otišao do nekih svojih drugova, a Goya nije imao drugove, pa samim tim ni gde da ode. Goya je bio jako bolešljiv. Le ja je to bio otišao u stvari da nabere šumskih jagoda i poljskog cveća ne bi li malo razveselio Goyu. Donese on Goyi šumske jagode i poljsko cveće i Goya se jako razveseli, te poče da priča sve same gluposti misleći da tako ispada šaljiv i šarmantan. Le Ji to nije smetalo, nikako.

 - Protiv mladosti se ništa ne može, a mi smo prava deca, pomozi nam Bože - pevaju Goya i Le Ja, a onda uglas kažu - Da? Šale se tako naši metasinkristi po ceo dan, i pevaju, naravno. Povremeno otvore prozor da se provetri jer Goya je strastveni pušač cigareta.

 - Ubiće te cigaretice - govorio mu je Le Ja

 Tako je i bilo. Skupile se cigaretice, kažu - Aj d ubijemo Goyu - krenuše u marš svojim užarenim telima, u nameri da progore celog Goyu. Sačekaše da Le Ja izađe iz brvnare, a onda krenuše da pale šta god stignu i tako brvnara izgore. Međutim Goya nije bio kod kuće, on se bio sakrio Le Ji u džep od kaputa, pa kad je Le Ja izašao, to je i Goya izašao s njim. Gde li su krenuli?