Gaće u dupe

 

  Mučile se fine, crvene, "i ja sam metasinkrista" gaće. Volele su jedno dupe, ali dupe zbog svoje fizionomije nikako nije moglo da podnese dobre crvene gaće, koje bi uvek skliznule put rupe onemogućavajući provetravanje, koje je u slučaju ovog dupeta bilo od vitalnog značaja. Toksične gasove koji su se u njemu stvarali, dupe je naime konzerviralo i prodavalo Sadamu Huseiniću, koji je i te kako koristio ovaj bojni otrov. Ali posle nekog vremena Sadam odluči da poštuje ženevsku konvenciju pa više nije ni kupovao toxine od dupeta. Tu se dupe rastuži, pa usled nemanja sredstava smrša. Hoće gaće da se druže s njim ali su mu sad bile isuviše široke pa stalno spadaju. Posle nekog vremena dupe umre od gladi. Gaće utonule u htonizam, donosiše dupetu hranu pokraj kreveta verujući da i mrtvi moraju da se hrane. I ono stvarno, jede mrtvo dupe sve što gaće donesu. Gaće donesu još, dupe jede još, i posle nekog vremena se ugoji dupe i oživi. Gaće srećne što je dupe živo pa ga pozovu na ples. Taman poče tango, kad zazvoni telefon. S one strane žice Sadam, rešen da prekrši dato obećanje, moli dupe za novi kontigent toxina, koji bi ako je moguće preuzeo u sredu. Avaj, niskokalorična zdrava hrana, kojom su gaće hranile dupe, učini da resursi u dupetu presahnu. Dupe sede na nisku klupu i poče da plače.

 - Nemoj da plačeš, imamo jedno drugo - teše gaće dupe.

 - Da, ali od čega ćemo živeti - kroz suze odgovara dupe - a i Sadam će me ubiti ako toxina ne bude bilo do srede. Misle se gaće misle, pa smisle.    Krenuše gaće do Bora grada da vide može li se što teškog otrova tamo naći. Ali Sadam je greškom već sravnio Bor sa zemljom, tako da je ta ideja propala. Plače dupe opet. Ali pojavi se endoplazmatični retikulum sav zadihan ali sa divnim šarmantnim osmehom na licu pa kaže:

 - Zdravo. Ja sam endoplazmatični retikulum

 - To vidimo - odgovoriše gaće i dupe - i šta sad?

 - Imam rešenje za vaš problem. Treba pojesti nešto teško, neku tešku hranu.

 - Znamo mi to, ali u ovo doba ništa ne radi, a nema ni drakstora u blizini - kaže dupe.

 - Znam ja jedan drakstor, odma tu iza ćoška - kaže endoplazmatični retikulum.

 - Kakav drakstor? - pita dupe znatiželjno

 - Drakstor ozbiljne muzike.

 - Hura, vodi nas tamo!

  I tako odoše. A tamo List, Hajdn, Šopen, Šostakovič, Brams, Rimski-Korsakov, Mocart, Musorgski, Čajkovski, Bartok i kapiten Vagner iščekuju nekog s kim bi odigrali partiju fudbala. Dođu dupe, gaće i endoplazmatični retikulum pa kažu:

 - Mi smo došli po tešku hranu

 - Ja komponujem tešku muziku - odgovori Vagner - to možete da dobijete za džabe, ali za hranu morate da nas pobedite u fudbalu.

  Skinuše se vrsni kompozitori zagrejavajući se za veliku utakmicu.

 - Što se skidate? - upita endoplazmatični retikulum.

 - Pa mi igamo goli - odgovoriše kompozitori

 - Kakva sreća i ja - radosno će dupe.

  Gaće se tu rastužiše, svi goli samo gaće nisu. Predložiše kompozitori da gaće obuče Mocart, tako bi i sakrio svoju sramotu.

 - Nije u redu - rekoše gaće - nije u redu da samo jedan ima gaće.

 - On će bit golman, mora da se razlikuje -reče Brams

 - Pa opet nije u redu, vidi kakva su vam slatka dupeta, a ja samo na Mocarta da se ograničim.

 - U redu, onda ćemo gaće drage da te uključimo na Multiprayer - predloži Vagner i predlog bi usvojen. Stadoše svi da se mole.

 - Bože, učini da ovih gaća ima više, jer ako smo svi goli - to je u redu, to je ravnopravnost. Ali ako su neki obučeni a neki goli to je već klasna diferencijacija, i sramota prava kako za gole što se stide svoje sirotinje, tako i za bogate što se sa sirotinjom druži. Bože, kad bi svi imali gaće, a naročito ovako divne, svi bi bili srećni, ne bi sujete bilo ni komšijskog zaziranja. Bože daj nam gaće.

 - Ja sam tu nemoćan - reče Bog -- a i dragi ste mi tako goli, vidite dal metasinkristi mogu da vam pomognu, pa i te gaće na Mocartu su njihove.

 - Dobro, dobro - kaže Vagner - nego gde mi da nađemo te metasinkriste?

 - Eto baš malopre smo zajedno brali čaj na planini Rtanj, ali sam ostao samo par sati zbog obaveza. Oni su tamo i braće rtanjski čaj celog leta.

  I upute se kompozitori, gaće, dupe i endoplazmatični retikulum na Rtanj da nađu metasinkriste. Usput su se divili panorami.

 - Ja se divim panorami - reče oduševljeno Brams

 - I ja mon ami - doda razgaljeni Šopen.

  Penjući se sretnu oni jednog pastira pa ga pitaju?

 - Izvinite da li znate gde su metasinkristi?

 - To svi znaju - odgovori pastir.

 - Pa eto zadesilo se da mi ne znamo. Da li biste bili tako ljubazni da nam kažete - reče nervozno Rimski-Korsakov.

 - Da, bio bih, eno ih tamo - pokaza prstom pastir, i ono stvarno, eno Goye i Le Je - metasinkrista. Sjure se brzo svi do njih pa ih pitaju:

 - Metasinkristi, metasinkristi, hoćete li nam dati još gaća?

 - Ne -rekoše oni i bljesnuše srpovi u njihovim rukama.

 - Što blješte srpovi u vašim rukama? - uplašeno upita dupe.

 - To je zbog refleksije, njihova glatka tela reflektuju sunčevu svetlost.

 - A što su vam crvene oči? - upitaše gaće.

 - To je zbog alkohola - odgovoriše metasinkristi.

 - A što nećete da nam date gaće? - upita Rimski-Korsakov.

 - Nije vam rođendan, kad vam bude bio rođendan dobićete.

 - Meni je danas rođendan, jeste zbilja - reče Brams

 - Žao nam je, gaće sve ukrala je zla Černobilja - tužno će metasinkristi.

 - Zla Černobilja? - uplaćeno će svi

 - Jeste, zla Černobilja

 - Šta da radimo Vagnere, šta da radimo? - pita kapitena njegov vod

 - Moramo da iskomponujemo najfiniju melodiju kako bi je uspavali. Onda ćemo se prišunjati i ukrasti joj gaće.

  I dadoše se tako kompozitori na posao. Komponuju oni tako, komponuju, ne mogu da iskomponuju, i na kraju iskomponuju. Osnovnu temu je smislio Mocart, Brams razradu a kapiten Vagner veliko finale, ostali su samo nadgledali i kritikovali. Pošto je klavirska partitura bila jako teška, sa klupe su uveli Rahmanjinova, sa zadatkom da neda klaviru da diše. Svi dohvatiše po neki instrument i zasviraše. Sviraju oni tako, a Černobilja ne može da zaspi. Sviraju oni još bolje, ali Černobilja ni da trepne. I onda shvati Vagner da Čajkovski falšira, pa udri. Pobiju se tako kompozitori, vidi zla Černobilja tuču, pomisli - odavno se nisam dobro habala - pa uleti u gomilu, ali pošto je bila krhka, jako brzo dobi batine i umre. Vide kompozitori da je to Černobilja umrla, pretresu je i nađu gaće.

 - Hura, hura, imamo gaće! - vi&##269;u radosno kompozitori, gaće, dupe i endoplazmatični retikulum.

 - Polako - rekoše Metasinkristi - gaće dobija samo Brams, jer je njemu rođendan

 - Ali metasinkristi, nama te gaće trebaju, da li biste nam ih barem pozajmili? - upitaše svi uglas.

 - Pa dobro, ali ako nam odsvirate: " Ide Fikus rano u vojnike", ali onako iz srca.

  I sviraju tako kompozitori, sve se Rtanj ori, a metasinkristi klimaju glavom u znak odobravanja.