Ko je pogodio Đinđića u dupe

 

  Jeksa je orao zemlju. Voleo je on to da radi, i tek što poore, protrči tuda jato svinja iz Teherana i sve utaba, sizifov posao, šta ćete. I ore on opet, i opet jato protutnji nehajno i maše mu, i on maše njima. Posle nekog vremena on umre.

  A Rade nit je imao zemlju, nit je čuvao svinje al je zato bio zdrav ko dren što mu je rastao pred kućom. I sima je imao dren pred kućom, i Jelisaveta i mali Primorac. Neoborivoje nije imao dren pred kućom al je zato imao tumor na mozgu zbog koga je zaboravljao sve, pa i svoje ime, tako da suseljani nisu bili sigurni dal je on Neoborivoje za koga se izdavao. Gips nije imao tumor na mozgu i zato mu je stric za 18-ti rođendan kupio digitalni foto-ararat. Svi se skupiše da vide čudo. Onda je došao kasapin i rekao:

 - Avakari

  Svi su ga šutirali do smrti.

  Sledećeg dana je Primorac silovao Simu jer mu ovaj nije kupio petarde koje je tražio. Da tragedija bude veća Neoborivoje se smejao ko lud, pa su ga odveli u Ukrajinu jer tamo najbolje uspevaju promincle. Promincle su bile zle i mrzele Neoborivoja koji ih je voleo i brao za Jelisavetu, koja ih nije volela, a promincle su volele Jelisavetu. Onda je došao student sa tahikardijom i rekao:

 - Ave Rumen

 I svi su ga šutirali do smrti.

  Sklad jednog dana naruši Sima, koji je trčao kroz selo i drao se:

 - Ukradoše mi dren! Ukradoše mi dren! - što su bile i njegove zadnje reči.

  Kod Gipsa se skupiše uznemireni suseljani, da pogledaju novi Bosch mobilni, koji je Gips dobio od strica zato što nema malariju. Svima se svideo telefon i počeše da pevaju: " Volim ja Bosch, kao prije, mislim na glas, kao i zmije". I zmije su naravno pevale. Neoborivoje ugrabi trenutak nepažnje pa uvali Jelisaveti kukurek, iako ga ona nije volela.

  Ah, novo jutro, nova nada. Korint je na vidiku, talasi udaraju o sprudove i zvone poput najlepših crkvenih zvona. Simin dren plovi ka pučini u nadi za veselijim i zdravijim svetom. Utom zazvoni njegov Bosch mobilni i on se javi. Na liniji bi Bog lično pa reče:

 - Drenu dragi, veselja na svetu nema, ima samo jedan selja što mu je ime Vektrofagio. Idi tamo ako hoćeš da vidiš to veselje o kojem običan čovek tako puno priča.

  I ode dren  i upozna veselju. Ovaj je mnogo pričao i ubrzo počeo da nervira drena pa ga je ovaj išutirao do smrti. I onda mu smrt kaže:

 - Bre drene, mnogo mi ljudi dovodite, nemam ja toliko mesta u svom dvorištu.

  I tu se dren ražalosti i briznu u plač, a kad se isplaka nastavi svoje putovanje.

  U međuvremenu Rade se probudio posle teške pijanke, jedva ustade, vide nema drena koji simbolizuje njegovo zdravlje, razboli se i umre. Istog dana umro je mali Primorac iz isih razloga. Jelisaveta je ostala jedina sa drenom ispred kuće pa se nije pomerala od njega. Dva nestala drena, nađoše usput treći pa zajedno nestadoše. Rade i mali Primorac ne behu primljeni u Smrtovo dvorište pa sedoše ispred na stepenice. Da im ne bi nazebli bubrezi baka Stamena im dade jastučiće na koje su oni, zahljujući se baka Stameni, seli. Ali jastuče je bilo jako tvrdo, kao beton, i isto tako hladno, kad pogledaju oni a ono nema jastučića. Gde se dedoše jastučići, traže ih oni, ne mogu da ih nađu, traže ih oni traže i na kraju ih nađu. To se baka Stamena našalila pa im ustvari nije dala jastučiće, pa se svi zajedno nasmeju, pa im ona na kraju zaista da jastučiće i oni sednu, pa im fino, toplo, ma milina jedna.

  Sledećeg dana Gips, zato što još uvek ima obe noge dobi Sony kameru, a Jelisaveti, dok je spavala, Neoborivoje zasadi još tuce drenova. Jelisaveta se probudi, zdravija no ikad, vide tuce drenova pa se obradova, a onda vide Neoborivoja, pade joj mrak na oči, pa poče da ga tuče.

 - Što me tučeš? - zavapi Neoborivoje - pa ja sam ti posadio tuce drenova.

  Jelisaveta nije znala šta da mu kaže.