(Srpsko Narodno Pozorište NS, 26.6.1991.) 

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina,
Gledam tako a u duši lom.
Tu je nekad kažu bila Vojvodina,
Al' nas jogurt tresnuo ko grom.

Rođeni sam autonomaš ko drug Krunić,
Al je bolje da se pravim lud.
I da drhtim na kraj bašče kao kunić
Zbog Šipaca nasukan na sprud.

Mog šora nema i na znam šta da radim
Drug Mihalj kaže da nov ustav nije loš.
I sve je manje mojih zemljoša u vladi
I teško da je neki preostao još.

Život mi je gorak kao biter lemon,
Ćutke punim vrećicu bez dna.
Na nesreću TV dnevnik kao demon,
Vodi me u vode ružnog sna.

O di baš mene da snađe to što jeste,
Ovo je priča i za suze i za smeh,
Poneki pet'o možda ostane bez kreste,
Ali bez jaja to je izuzetan peh.