U prvi suton jesen je napala na kej...
Park se šepurio u žutom ko stari ušminkani gej...
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila...
Titrava, poput sveće slavske... Senka sa njenim očima...

A bila je cvetak... No, to je jučerašnja vest...
Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest...
Naš grad je bio njen lični atelje... Veliki film se snimao...
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao...

Za druge je smišljala slatke kolekcije... Više ukrase...
U bojama nežnim i toplim...
Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova...
I nisu vredele lekcije... Navukla se...
Na pilule i Dženis Džoplin...
I prve paketiće od onih Propalih Grofova...
A priču je moju slušala skeptično...
Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično...
Male banalne strasi... Ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično...
Užas... Patetično...

U prvi suton odjednom je zahladilo...
Davno sam nučuo da je "na žutom"... I šta da lažem... Nije me iznenadilo...
Do gala revije smo, eto, napokon stigli...
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila...
Na koncu priča vodi igli... E, lutko... Super si model sašila...

A ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen...
Ko pred streljački vod u zoru...
I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje...
Al sa sudbom se natežem... Onako zagrljen...
Ko dve pijane lude na šoru...
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Ajde... Pričaj mi malo o patetici...
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Pričaj mi malo o tome... Ili nemoj?