Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih...
Mislim sreda-četvrtak? Il već neki od njih...
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna...
Iz ogledala viri jedan stariji ja...
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake...
Počinje još jedan dan bez nje...

Drugari u frci, svu su dužni ko Grci... Krupnih predloga par...
Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar...
Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce štrucka na tren...
Neki plešući mantil? Ne... nije njen...
A nad Novim Sadom vetar konje propinje...
Prolazi još jedan dan bez Nje...

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank...
I tako... A stara garda iz kvarta još se loži na fank...
I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu?
Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na Nju...
A nad Novim Sadom vetar kači ordenje...
Prolazi još jedan dan bez nje...

I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut...
Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put...
Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san...
Da ne primete tamo da sam odsutan?
A nad Novim Sadom primirje...
Prolazi još jedan dan bez nje...