knjige prodajem decije i za odrasle

Udbadžije su bile strah i trepet ne samo u Tunguziji već se njihova slava po zlu pronosila celom planetom jer kraja njihovom uplitanju u sve i sva nigde nije bilo. UDBA je bila kratica za Univerzitet – Državno Bezbednosna Agencija. No ozlojeđeni narod je od muke i sa hrabrošću poruge drugačije tumačio tu skraćenicu pa je tako po narodu UDBA predstavljala skraćenicu za Udruženje Drskih Bandita i Akadžija tj. onih koji bi čim bi progovorili svaku svoju rečenicu započinjali sa onim prostačkim: A!?; A ne zna ti ja to.; A jok-; A đe ti je to? ili samo Aaaaaaa...

Kao odgovor na to sve veće nepoštovanje koje je narod izražavao spram tih samozvanih akademika i univerzitetskih profesora udbaši su odlučili da uteraju poštovanje kod naroda samohalisanjem na televiziji ali na njihovo ne malo iznenađenje ni jedna televiziska kuća njihovo laprdanje nije želela da prikazuje jer te emisije niko ni lud nije hteo da gleda a još manje da se u takvim emisijama reklamira i plaća za vreme u reklamnim terminima od kojih su se bezmalo sve televizije u uslovima tržišnog privređivanja izdržavale. Priterani u tesnac udbaši su cimnuli konce svojih krpenih lutaka koje su se u narodu predstavljale kao narodni poslanici a za koje niko nije glaso sem njih samih i još par budala koje nisu shvatale tunguzijsku priču do kraja. Krpene lutke od narodnih poslanika su izglasale televizijsku pretplatu za televizijsku stanicu koja se sasvim drsko i maloumno nazvala televizija Tunguzije (kao da je samo ona jedna i jedina tunguzijska a sve ostale su tuđinske) koju su svi građani morali da plaćaju gledali oni program te uglavnom programski klero i naci fašistički orijentisane televizijske stanice ili ne i u krajnjoj liniji imali oni uopšte televizor ili ne. Pretnja je bila strašna ako bi neko odbio da plati harač isekli bi mu struju pa bi ostao i bez sijalice i svega drugog što radi na struju u stanu. Udbaši su od pribranog harača rešili sami sebe (i opet o račun sopstvenog naroda) da reklamiraju i da (za enormno, sasvim iracionalno visoke honorare) održavaju tv koncerte i pozorišne predstave propalih bezvrednih umetnika za čije predstave niko nije želeo da kupi ulaznicu i gleda ih u operskim, pozorišnik i koncertnim dvoranama. Ta vrhunskim umetnicima samonazvana akademska udbaška grupa bezveznih diletanata i amatera bi (za ogromne honorare iz novca otetog od naroda putem harača za tzv. tv pretplatu) nastupala na televiziji koju niko ne bi gledao a to bi se na toj udbaškoj televiziji nazivalo kulturnim uzdizanjem i obrazovanjem naroda. Isto tako udbaška grupa lažnih samonazvanih vrhunskih stručnjaka za sve i sva bi za ogromne honorare držala predavanja na udbaškoj televiziji o svemu i svačemu često o onome što ni sami ne bi razumevali niti bi ikog normalnog to zanimalo. Ta bi se šarada najrazličitijih polupismenih klovnova okućenih najzvučnijim titulama, nazivima i odlikovanjima nazivala obrazovanjem stanovništva.

Kakav je da je narod je ipak razmevao da su udbaši tj. samonazvani akademici i univerzitetski profesori blente koje pred tv kamerama otkrivaju vruću vodu, prave pontonske mostove i slične smejurije (te se time na sva zvona hvale, odlikuju i enormnim svotama novca sami sebe isplaćuju) koje su poznate ljudskom rodu pa tako i tunguzijcima još od pamtiveka iako su ga udbaši u decenijama njihove strahovlade i udbaškog terora držali u izolaciji bez kontakta sa drugim narodima.

Za novac koji je siroti narod plaćao udbadžijskim haračlijama (u vidu tv pretplate) mogao je ako je baš želeo i sam da se obrazuje i kulturno uzdiže tako što je mogao otići na neki koncert ili pozorišnu predstavu po želji jednom mesečno, odnosno utrošiti ga za kupovinu nekakve knjige, kupovinu mesec dana non stop korišćenja interneta od internet provajdera za slušanje, čitanje i gledanje naučno obrazovnih inače besplatnih sadržaja na internetu ili za samo jednomesčni iznos harača plaćanje godišnjih članarina kod svih gradskih biblioteka pa još i da mu pretekne novca i za druge sadržaje.

Udbaši su nemilosrdno po ko zna koji put krenuli u pljačku sopstvenog naroda pod pretnjom da će sve one koji odbiju da plaćaju njihov harač kojeg su nazvali televizijskom pretplatom vratiti u srednji vek gde se uveče palila sveća ili petrolejka i gde sruje nije bilo. Podsmevali su se nadodu govoreći mu da ako za njihovu udbašku istinu i samonazvane akademske naučnike i stručnjake neće da plaća harač tada nikakve druge blagodeti civilizacijske ne sme da ima. Džaba mu kulturnog i naučnog obrazovanja preko satelitskih i kablovskih televizija, cd i video plejera i rekordera, drugih antenskih televizijskih stanica u zemlji, kompjutera i tekstova, članaka i knjiga putem interneta jer svi oni na sruju rade pa ako neko ne plati harač udbadžijskim haračlijama za njihovu naci i klero fašističku televiziju udbaši bi slali svoje sluge da mu struju iseku.

Najljuća globalna terorističko-fašistička banda samozvanih akademika i univerzitetskih profesora je rešila da na silu kulturno uzdiže i obrazuje sopstveni narod ali onako kako to njima odgovara i da se pri tome još više sama obogati i da još više fabrika, preduzeća i drugih društvenih dobara (njiva, rudnika itd.) za sebe od naroda otme uz pomoć svojih krpenih lutaka što su nazivali vladom i nekakvim narodnim poslanicima Tunguzije koji su im iste robski poslušno (ko što već komadu krpe i priliči) bud zašto poklanjali a te lopovske transakcije privatizacijom nazivali.

A narod jadan takav kakvim su ga Bog i UDBA napravili nije imao snage da povadi puške pa i kubure ako treba (koje je iz raznih buna i ratova negde posakrivao i za ne daj Bože sačuvao) pa umesto da plaća kuluk za tzv. tv pretplatu haračlijama svojim udbaškim pobije đubrad koja struju hoće da mu iseku ko što su mu dedaci nekad ubijali handžirosmanlijske, handžirgermanske i druge zavojevače u prošlosti svojoj.

Udbayije su bile strah i trepet ne samo u Tunguziji ve} se wihova slava po zlu pronosila celom planetom jer kraja wihovom uplitawu u sve i sva nigde nije bilo. UDBA je bila kratica za Univerzitet – Dr`avno Bezbednosna Agencija. No ozloje|eni narod je od muke i sa hrabro{}u poruge druga~ije tuma~io tu skra}enicu pa je tako po narodu UDBA predstavqala skra}enicu za Udru`ewe Drskih Bandita i Akayija tj. onih koji bi ~im bi progovorili svaku svoju re~enicu zapo~iwali sa onim prosta~kim: A!?; A ne zna ti ja to.; A jok-; A |e ti je to? ili samo Aaaaaaa...

Kao odgovor na to sve ve}e nepo{tovawe koje je narod izra`avao spram tih samozvanih akademika i univerzitetskih profesora udba{i su odlu~ili da uteraju po{tovawe kod naroda samohalisawem na televiziji ali na wihovo ne malo iznena|ewe ni jedna televiziska ku}a wihovo laprdawe nije `elela da prikazuje jer te emisije niko ni lud nije hteo da gleda a jo{ mawe da se u takvim emisijama reklamira i pla}a za vreme u reklamnim terminima od kojih su se bezmalo sve televizije u uslovima tr`i{nog privre|ivawa izdr`avale. Priterani u tesnac udba{i su cimnuli konce svojih krpenih lutaka koje su se u narodu predstavqale kao narodni poslanici a za koje niko nije glaso sem wih samih i jo{ par budala koje nisu shvatale tunguzijsku pri~u do kraja. Krpene lutke od narodnih poslanika su izglasale televizijsku pretplatu za televizijsku stanicu koja se sasvim drsko i maloumno nazvala televizija Tunguzije (kao da je samo ona jedna i jedina tunguzijska a sve ostale su tu|inske) koju su svi gra|ani morali da pla}aju gledali oni program te uglavnom programski klero i naci fa{isti~ki orijentisane televizijske stanice ili ne i u krajwoj liniji imali oni uop{te televizor ili ne. Pretwa je bila stra{na ako bi neko odbio da plati hara~ isekli bi mu struju pa bi ostao i bez sijalice i svega drugog {to radi na struju u stanu. Udba{i su od pribranog hara~a re{ili sami sebe (i opet o ra~un sopstvenog naroda) da reklamiraju i da (za enormno, sasvim iracionalno visoke honorare) odr`avaju tv koncerte i pozori{ne predstave propalih bezvrednih umetnika za ~ije predstave niko nije `eleo da kupi ulaznicu i gleda ih u operskim, pozori{nik i koncertnim dvoranama. Ta vrhunskim umetnicima samonazvana akademska udba{ka grupa bezveznih diletanata i amatera bi (za ogromne honorare iz novca otetog od naroda putem hara~a za tzv. tv pretplatu) nastupala na televiziji koju niko ne bi gledao a to bi se na toj udba{koj televiziji nazivalo kulturnim uzdizawem i obrazovawem naroda. Isto tako udba{ka grupa la`nih samonazvanih vrhunskih stru~waka za sve i sva bi za ogromne honorare dr`ala predavawa na udba{koj televiziji o svemu i sva~emu ~esto o onome {to ni sami ne bi razumevali niti bi ikog normalnog to zanimalo. Ta bi se {arada najrazli~itijih polupismenih klovnova oku}enih najzvu~nijim titulama, nazivima i odlikovawima nazivala obrazovawem stanovni{tva.

Kakav je da je narod je ipak razmevao da su udba{i tj. samonazvani akademici i univerzitetski profesori blente koje pred tv kamerama otkrivaju vru}u vodu, prave pontonske mostove i sli~ne smejurije (te se time na sva zvona hvale, odlikuju i enormnim svotama novca sami sebe ispla}uju) koje su poznate qudskom rodu pa tako i tunguzijcima jo{ od pamtiveka iako su ga udba{i u decenijama wihove strahovlade i udba{kog terora dr`ali u izolaciji bez kontakta sa drugim narodima.

Za novac koji je siroti narod pla}ao udbayijskim hara~lijama (u vidu tv pretplate) mogao je ako je ba{ `eleo i sam da se obrazuje i kulturno uzdi`e tako {to je mogao oti}i na neki koncert ili pozori{nu predstavu po `eqi jednom mese~no, odnosno utro{iti ga za kupovinu nekakve kwige, kupovinu mesec dana non stop kori{}ewa interneta od internet provajdera za slu{awe, ~itawe i gledawe nau~no obrazovnih ina~e besplatnih sadr`aja na internetu ili za samo jednomes~ni iznos hara~a pla}awe godi{wih ~lanarina kod svih gradskih biblioteka pa jo{ i da mu pretekne novca i za druge sadr`aje.

Udba{i su nemilosrdno po ko zna koji put krenuli u pqa~ku sopstvenog naroda pod pretwom da }e sve one koji odbiju da pla}aju wihov hara~ kojeg su nazvali televizijskom pretplatom vratiti u sredwi vek gde se uve~e palila sve}a ili petrolejka i gde sruje nije bilo. Podsmevali su se nadodu govore}i mu da ako za wihovu udba{ku istinu i samonazvane akademske nau~nike i stru~wake ne}e da pla}a hara~ tada nikakve druge blagodeti civilizacijske ne sme da ima. Yaba mu kulturnog i nau~nog obrazovawa preko satelitskih i kablovskih televizija, cd i video plejera i rekordera, drugih antenskih televizijskih stanica u zemqi, kompjutera i tekstova, ~lanaka i kwiga putem interneta jer svi oni na sruju rade pa ako neko ne plati hara~ udbayijskim hara~lijama za wihovu naci i klero fa{isti~ku televiziju udba{i bi slali svoje sluge da mu struju iseku.

Najqu}a globalna teroristi~ko-fa{isti~ka banda samozvanih akademika i univerzitetskih profesora je re{ila da na silu kulturno uzdi`e i obrazuje sopstveni narod ali onako kako to wima odgovara i da se pri tome jo{ vi{e sama obogati i da jo{ vi{e fabrika, preduze}a i drugih dru{tvenih dobara (wiva, rudnika itd.) za sebe od naroda otme uz pomo} svojih krpenih lutaka {to su nazivali vladom i nekakvim narodnim poslanicima Tunguzije koji su im iste robski poslu{no (ko {to ve} komadu krpe i prili~i) bud za{to poklawali a te lopovske transakcije privatizacijom nazivali.

A narod jadan takav kakvim su ga Bog i UDBA napravili nije imao snage da povadi pu{ke pa i kubure ako treba (koje je iz raznih buna i ratova negde posakrivao i za ne daj Bo`e sa~uvao) pa umesto da pla}a kuluk za tzv. tv pretplatu hara~lijama svojim udba{kim pobije |ubrad koja struju ho}e da mu iseku ko {to su mu dedaci nekad ubijali hanyirosmanlijske, hanyirgermanske i druge zavojeva~e u pro{losti svojoj.

Udbadzije su bile strah i trepet ne samo u Tunguziji vec se njihova slava po zlu pronosila celom planetom jer kraja njihovom uplitanju u sve i sva nigde nije bilo. UDBA je bila kratica za Univerzitet – Drzavno Bezbednosna Agencija. No ozlojedjeni narod je od muke i sa hrabroscu poruge drugacije tumacio tu skracenicu pa je tako po narodu UDBA predstavljala skracenicu za Udruzenje Drskih Bandita i Akadzija tj. onih koji bi cim bi progovorili svaku svoju recenicu zapocinjali sa onim prostackim: A!?; A ne zna ti ja to.; A jok-; A dje ti je to? ili samo Aaaaaaa...

Kao odgovor na to sve vece nepostovanje koje je narod izrazavao spram tih samozvanih akademika i univerzitetskih profesora udbasi su odlucili da uteraju postovanje kod naroda samohalisanjem na televiziji ali na njihovo ne malo iznenadjenje ni jedna televiziska kuca njihovo laprdanje nije zelela da prikazuje jer te emisije niko ni lud nije hteo da gleda a jos manje da se u takvim emisijama reklamira i placa za vreme u reklamnim terminima od kojih su se bezmalo sve televizije u uslovima trzisnog privredjivanja izdrzavale. Priterani u tesnac udbasi su cimnuli konce svojih krpenih lutaka koje su se u narodu predstavljale kao narodni poslanici a za koje niko nije glaso sem njih samih i jos par budala koje nisu shvatale tunguzijsku pricu do kraja. Krpene lutke od narodnih poslanika su izglasale televizijsku pretplatu za televizijsku stanicu koja se sasvim drsko i maloumno nazvala televizija Tunguzije (kao da je samo ona jedna i jedina tunguzijska a sve ostale su tudjinske) koju su svi gradjani morali da placaju gledali oni program te uglavnom programski klero i naci fasisticki orijentisane televizijske stanice ili ne i u krajnjoj liniji imali oni uopste televizor ili ne. Pretnja je bila strasna ako bi neko odbio da plati harac isekli bi mu struju pa bi ostao i bez sijalice i svega drugog sto radi na struju u stanu. Udbasi su od pribranog haraca resili sami sebe (i opet o racun sopstvenog naroda) da reklamiraju i da (za enormno, sasvim iracionalno visoke honorare) odrzavaju tv koncerte i pozorisne predstave propalih bezvrednih umetnika za cije predstave niko nije zeleo da kupi ulaznicu i gleda ih u operskim, pozorisnik i koncertnim dvoranama. Ta vrhunskim umetnicima samonazvana akademska udbaska grupa bezveznih diletanata i amatera bi (za ogromne honorare iz novca otetog od naroda putem haraca za tzv. tv pretplatu) nastupala na televiziji koju niko ne bi gledao a to bi se na toj udbaskoj televiziji nazivalo kulturnim uzdizanjem i obrazovanjem naroda. Isto tako udbaska grupa laznih samonazvanih vrhunskih strucnjaka za sve i sva bi za ogromne honorare drzala predavanja na udbaskoj televiziji o svemu i svacemu cesto o onome sto ni sami ne bi razumevali niti bi ikog normalnog to zanimalo. Ta bi se sarada najrazlicitijih polupismenih klovnova okucenih najzvucnijim titulama, nazivima i odlikovanjima nazivala obrazovanjem stanovnistva.

Kakav je da je narod je ipak razmevao da su udbasi tj. samonazvani akademici i univerzitetski profesori blente koje pred tv kamerama otkrivaju vrucu vodu, prave pontonske mostove i slicne smejurije (te se time na sva zvona hvale, odlikuju i enormnim svotama novca sami sebe isplacuju) koje su poznate ljudskom rodu pa tako i tunguzijcima jos od pamtiveka iako su ga udbasi u decenijama njihove strahovlade i udbaskog terora drzali u izolaciji bez kontakta sa drugim narodima.

Za novac koji je siroti narod placao udbadzijskim haraclijama (u vidu tv pretplate) mogao je ako je bas zeleo i sam da se obrazuje i kulturno uzdize tako sto je mogao otici na neki koncert ili pozorisnu predstavu po zelji jednom mesecno, odnosno utrositi ga za kupovinu nekakve knjige, kupovinu mesec dana non stop koriscenja interneta od internet provajdera za slusanje, citanje i gledanje naucno obrazovnih inace besplatnih sadrzaja na internetu ili za samo jednomescni iznos haraca placanje godisnjih clanarina kod svih gradskih biblioteka pa jos i da mu pretekne novca i za druge sadrzaje.

Udbasi su nemilosrdno po ko zna koji put krenuli u pljacku sopstvenog naroda pod pretnjom da ce sve one koji odbiju da placaju njihov harac kojeg su nazvali televizijskom pretplatom vratiti u srednji vek gde se uvece palila sveca ili petrolejka i gde sruje nije bilo. Podsmevali su se nadodu govoreci mu da ako za njihovu udbasku istinu i samonazvane akademske naucnike i strucnjake nece da placa harac tada nikakve druge blagodeti civilizacijske ne sme da ima. Dzaba mu kulturnog i naucnog obrazovanja preko satelitskih i kablovskih televizija, cd i video plejera i rekordera, drugih antenskih televizijskih stanica u zemlji, kompjutera i tekstova, clanaka i knjiga putem interneta jer svi oni na sruju rade pa ako neko ne plati harac udbadzijskim haraclijama za njihovu naci i klero fasisticku televiziju udbasi bi slali svoje sluge da mu struju iseku.

Najljuca globalna teroristicko-fasisticka banda samozvanih akademika i univerzitetskih profesora je resila da na silu kulturno uzdize i obrazuje sopstveni narod ali onako kako to njima odgovara i da se pri tome jos vise sama obogati i da jos vise fabrika, preduzeca i drugih drustvenih dobara (njiva, rudnika itd.) za sebe od naroda otme uz pomoc svojih krpenih lutaka sto su nazivali vladom i nekakvim narodnim poslanicima Tunguzije koji su im iste robski poslusno (ko sto vec komadu krpe i prilici) bud zasto poklanjali a te lopovske transakcije privatizacijom nazivali.

A narod jadan takav kakvim su ga Bog i UDBA napravili nije imao snage da povadi puske pa i kubure ako treba (koje je iz raznih buna i ratova negde posakrivao i za ne daj Boze sacuvao) pa umesto da placa kuluk za tzv. tv pretplatu haraclijama svojim udbaskim pobije djubrad koja struju hoce da mu iseku ko sto su mu dedaci nekad ubijali handzirosmanlijske, handzirgermanske i druge zavojevace u proslosti svojoj.