knjige prodajem decije i za odrasle

Na internet stranici nekog od lokalnih provajdera u fantomskoj Tunguziji je jednog jutra osvanuo tekst kojeg vam prenosim u celini zbog neverovatne poplave osećanja koje je u meni probudio dok sam ga čitao.

Ceo svet možda ne zna šta je to socijalističko samoupravljanje jer je pojava bila strogo lokalnog karaktera i trajala je relativno kratko mada je bila utemeljena na vekovnim filozofskim razmišljanjima najpoznatijih mislilaca koje je planeta ikada imala ipak je propala jer je narod kome je bilo povereno da uživa u njenim plodovima bio isuviše primitivan i/ili zao da bi umeo da ceni šta je dobio na poklon od najplemenitijih koje je ikada u svom veku imao.

Socijalističko Samoupravljanje je predstavljalo vrhunac demokratije jer je svu upravljačku vlast nad svime što je jedno društvo imalo davalo onima koji su u njemu živeli tj. Narodu. Narod je neposredno (lično; iz prve ruke) upraljao i odlučivao o svemu. Narod je stvojim radom stvarao profit pa je onda bilo logično da on i odlučuje šta će sa tim profitom da čini, hoće li sav profit da pretvori u plate ili će davati i na cocijalne programe, kulturu, obrazovanje, izgradnju infrastrukture, novih proizvodnih pogona zarad upošljavanja novih radnika i td.

Posledice socijalističkog samoupravljanja su bile sledeće:

Ma kako paradoksalno neupućenima zvučalo ali kapitalizam i kapitalistička preduzeća su postojala i sasvim uspešno poslovala i u vreme socijalističkog samoupravljanja ali to su bila pitoma (od strane državnih organa kontrolisana) kapitalistička preduzeća koja su morala izmirivati sve obaveze prema društvu i podmirivati i poštovati prava svojih zaposlenih za razliku od sadašnjih divljih kapitalističkih preduzeća u kojima kapitalisti imaju svu vlast i moć a radnička prava su u celini nezaštićena
Stalna izgradnja novih stanova koji su besplatno deljeni radnicima, penzionerima i njihovim porodicama na neograničeno korišćenje koje je bezmalo bilo izjednačeno sa pravom vlasništva.
Odobravani su krediti za izgradnju porodičnih kuća u privatnom vlasništvu gde su rate kredita bile simbolične i znosile su koliko i paklica cigareta mesečno.
Stalna izgradnja novih fabrika u svim pa i najnerazvijenijim delovima zemlje što je uslovilo skoro potpunu zaposlenost stanovništva.
Svi troškovi oko zdravstvene zaštite počev od nabavke najobičnijeg C-vitamina su padali na teret socijalnog osiguranja tj. bili su besplatni.
Omogućeno je besplatno lečenje građana u inostranstvu za slučajeve koji se nisu mogli lečiti u zemlji
Radnici su besplatno odlazili na letovanja i zimovanja a članovi njihovih porodica su plaćali tek simbolične iznose sa višemesečnim odloženim plaćanjem
Građani (radnici, penzineri i deca) su besplatno i po savetu lekara bila upućivana na višemesečna banjska i druga lečenja na moru i planinama.
Obrazovanje je bilo potpuno besplatno i ohrabrivani su svi da se obrazuju u onolikoj meri koliko žele bez ikakvih ograničenja. Knjige su u osnovnim i srednjim školama deljene besplatno a kupovane su samo olovke, sveske i vežbanke. Knjige za fakultete su imale simboličnu cenu potrebnu da se kupi recimo flaša piva ili kutija najjeftinijih cigareta.
Sve što danas vidite oko sebe su nazidali radnici od profita koji su ostvarili u sopstvenim fabrikama u vreme socijalističkog samoupravljanja.
Država se zaduživala u inostranstvu ali niko nije tražio otplatu dugova niti je uslovljavao davanje novih zaduženja otplatom starih dugova jer su svi bili svesni da je socijalistička država solventna. Pa najzaduženija država na svetu je SAD i niko ni njoj nikad nije uslovljavao davanje novih kredita jer se zna da je i ona solventna. Priče o zaduženosti su čista demagogija onih koji su POPLJAČKALI NAROD I PRETVORILI GA U ROBLJE NA SOPSTVENOJ IMOVINI U SOPSTVENOJ ZEMLJI.
Troškovi stanovanja, struje i telefona su bili simbolični i nisu predstavljali skoro nikakvu stavku u porodičnom budžetu.
Hrana i to kvalitetna a ne konzervirana i sumljivog porekla takođe nije predstavljala značajniju stavku u porodičnom budžetu.
Odeća i obuća je kupovana sezonski 3 do 4 puta godišnje. Narod je imao para da tera najnoviju svetsku modu ali sa proizvodima proizvedenim u domaćim fabrikama i pristupačnim cenama. Skuplja je bila jedino roba iz uvoza koja i nije bila mnogo kvalitetnija od domaće osim što je imala tu magičnu privlačnost da je bila iz uvoza i da je bila skuplja te je predstavljala svojevrstan statusni simbol luxuzne robe.
Kriminal je bio na minimumu a broj pljački i ubistava je bio simboličan. Narodna milicija je pronalazila za svega nekoliko dana ukraden i najobičniji bicikl a da ne govorim o drugom. Ljudi nisu ni danju ni noću zaključavali vrata od stanova u kojima su stanovali izuzetak je bio jedino ako bi odlazili negde na duže vreme (na letovanje ili na selo kod rodbine i sl)

Danas u čisto lopovskom kapitalizmu koji je širenjem najbezočnijih laži i propagiranjem najratnohuškačkijih parola o rasnoj, nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti doveo do buđenja najnižih pobuda i bratoubilačkog rata sa ciljem prevođenja društva iz socijalističkog u kapitalističko uz plačkanje naroda u celini zarad bogaćenja i apsolutne vlasti nad svime u zemlji najkrvožednijih zveri koje su ikada na ovoj planeti rođene skoro ništa više nije besplatno sa tendencijom u najskorijoj budućnosti ukidanja svih socijalnih davanja koje treba da predstavi uvod u kompletni fašizam u kojem moraju izumreti sve socijalno ugrožene kategorije društva na najsvirepiji način u najgorim mukama samo zato što usled bolesti ne mogu platiti ni stan ni hranu ni lekove.

Ultranacifašističke šovinističkoterorističke kapitalističke zveri su ukinule sve što je socijalističko samoupravljanje kao najhumanije društveno uređenje svih vremena na planeti davalo narodu i preveli su društvo u stanje potpune anarhije i vladavine najgoreg šljama koji se poistovetio sa mitskim bogovima i koji tretira narod kao stoku koju uzgja za sopstvene potrebe vođenja ratova, rada u ropskim uslovima bez plate ili za simboličnu nadnicu koja nije dovoljna za podmirenje najosnovnijih ljudskih potreba. Narod se uzgaja i kolje po volji samodeklarisanih bogova kapitalizma. Sve su institucije drušva kriminalizovane a bezbednost nije svedena na najnižu meru, nje više nema!

Za održavanje naroda u pokornosti ponovo su u javni i politički život društva uvedeni klerofašisti. Tobožnji profesilonalni i nezasluženo visoko plaćeni i od naroda i od kapitalista tobožnji samoproglašeni zagovornici hrišćanskih vrednosti (vrednosti koje se u bibliji –tekstu koji predstavlja alfu i omegu njihovog teoretskog delovanja- pripisuju Isusu Hristu, njihovom idulu i po njima božijem sinu koji je živeo među ljudima) veličanjem kapitalističkog društvenog uređenja pričama o božjoj volji i pokornosti prema svojim bogatašima, dobro plaćeni o istih, drže narod u pokornosti i nadi da će večnaju pravdu dobiti kada umre i na nebu gde će naravno tada biti prokleti oni koji sada dobro žive na njihovoj grbači tj. kapitalisti.

Isus hrist je po životu kojeg je živeo bio verovatno najpoznatiji prvi pravi iskreni komunista a čudno je kako onda oni koji tobož zagovaraju njegovu volju veličajući njegov život i delo tako verno služe kapitalistima tj. onima koji su Isusa i ubili baš zato što je biohumanista odnosno po delima koje je činio komunista.

Ima li ičeg licemernijeg od tih sluga stvarnih antihrista i đavola koji se bezsramno izdaju za hristove sledbenike!?

Propaću socijalizma i ljudske nade u svtliju budućnost otelotvoreno preko koncepta socijalističkog samoupravljanja je došlo do opšte degradacije ljudskog društva na čitavoj planeti. Posledice su stravične i nema mesta na ovoj planeti na kojoj se ne osećaju.

Globalizacija kao ideja ujedinjenja i globalnog upravljanja planetom je pozitivna jedino je loše to što realizacija te ideje ne vodi poboljšanju već pogoršanju života na planeti jer se odvija u neravnopravnim uslovima i bez uvažavanja specifičnosti pojedinih regiona, država pa i kontinenata u krajnjoj liniji. Posledica globalizacije je i opšti pad cene rada na svetskom tržištu te time produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih i u najrazvijenijim državama. Povežana je i nezaposlenost jer dolazi do odumiranja malih preduzeća koja ne mogu ravnopravno da se nose sa multinacionalnim kompanijama.

Nada čovečansta je ubijena. Kapitalisti se više ne plaše socijalističkih revolucija u svojim zemljama pa je prestala potreba da se dodvoravaju sopstvenim radnicima obezbeđivanjem im pristojnog životnost standarda te je došlo do pada kupovne moći i u njihovim državama. Pad kupovne moći je za posledicu imao bujanje nekvalitetne ali zato jeftime robe koja osim privlačne ambalaže i atraktivnih reklama nema ničeg zajedničkog sa kvalitetom koji je tu istu robu pratio u prošlosti.

Posledice globalizacije su isključivo ekonomske i posredno vojne prirode dok bi trebalo da su dominantno ekološke i humanističke. Umesto da se odluke vezane za sudbinu života na planeti odnose isključivo na očuvanje i poboljšanje života na planeti one se donose samo zarad povećanja kapitala najbogatijih pojedinaca a na štetu sveg ostalog živog sveta. Globalne odluke bi trebalo da se odnose na ekološka pitanja poput smanjenja emisije štetnih i zagađujućih materija koje ljudskom aktivnošću dospevaju u eko sistem i koje dovode do promena u njemu. Na primer, trebalo bi da se na globalnom nivou ljudi dogovore da prestanu da se preterano razmnožavaju i stalno uvećavaju svoj broj a da se umesto toga dogovore o poboljšanju kvaliteta života jer hiperpopulacija ne dovodi do ničeg drugog sem do još gladnih usta, daljnjeg pada cene rada i pritiska na neobnovljive raspoložive resurse planete. Do klimatskih promena koje su iz godine u godinu sve izraženije jer su smene toplih i hlanih dana kao i kišnih i sušnih intervala na globalnom nivou sve drastičnija je došlo prevashodno zbog preterane upotrebe foslnih goriva u prvom redu nafre i njenih prerađevina. Imalo bi smisla na globalnom nivou zabraniti recimo upotrebu vozila sa benzinskim i dizel motorima u gradovima i ograničiti ih isključivo na električni (baterijski) pogon dok bi ista mogla ostati u upotrebi u međumesnom saobraćaju. Za kratke razdaljine koje se prevaljuju i male brzine saobraćaja koje se ostvaruju u gradovima električni automobili bi bili sasvim zadovoljavajući. Veliki parkinzi na obodima gradova bi služili za parkiranje eletričnih automobila i preuzimanje benzinskih i dizel automobila ako bi se odlazilo na put van grada odnosno za preuzimanje istih ako bi se ulazilo u grad. Na taj način bi se za nekih 80 do 90 % smanjila proidukcija zagađujućih materija koje nastaju u transportu ljudi i roba.

Pored ekoloških pitanja ljudi bi trebalo da se na globalnom nivou bave i pitanjima sprečavanja ratova i zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda koja se od zemlje do zemlje stravično razlikuju.

Kada bi društveno uređenje koje preovlađuje na ovoj planeti bilo prevashodno samoupravno i socijalističko tada bi se globalne odluke vezane za poboljšanje kvaliteta života na plnati lakše donosile jer je to u interesu svih ljudi na ovoj planeti i jedino se nalazi u direktnoj suprotnosti sa ekstremnim povećanjem kapitala i enormnim bogaćenjem koje nastaje od raubovanja ono malo raspoloživih prirodnih resursa koje planeta još ima da pruži. Kapitalizam kao i pre njega feudalizam i robovlasničko društvo su se bazirale jedino na povećanju moći i kapitala pojedinaca a na štetu čitavog društva. Humanistički principi su potpuno strani takvim društvenim sistemima pa se zato globalizacija i ne bavi pitanjima očuvanja i poboljšanja života na planeti već isključivo pitanjima uvećanja kapitala najbogatijih pojedinaca na štetu sveg ostalog živog sveta.

Baš je čudna zemlja ova Tunguzija. Puna je baš svakakvog sveta i svakakvih neverovatnih nama neshvatljivih i teško svarljivih ljudi i priča.

Na internet stranici nekog od lokalnih provajdera u fantomskoj Tunguziji je jednog jutra osvanuo tekst kojeg vam prenosim u celini zbog neverovatne poplave ose}awa koje je u meni probudio dok sam ga ~itao.

Ceo svet mo`da ne zna {ta je to socijalisti~ko samoupravqawe jer je pojava bila strogo lokalnog karaktera i trajala je relativno kratko mada je bila utemeqena na vekovnim filozofskim razmi{qawima najpoznatijih mislilaca koje je planeta ikada imala ipak je propala jer je narod kome je bilo povereno da u`iva u wenim plodovima bio isuvi{e primitivan i/ili zao da bi umeo da ceni {ta je dobio na poklon od najplemenitijih koje je ikada u svom veku imao.

Socijalisti~ko Samoupravqawe je predstavqalo vrhunac demokratije jer je svu upravqa~ku vlast nad svime {to je jedno dru{tvo imalo davalo onima koji su u wemu `iveli tj. Narodu. Narod je neposredno (li~no; iz prve ruke) upraqao i odlu~ivao o svemu. Narod je stvojim radom stvarao profit pa je onda bilo logi~no da on i odlu~uje {ta }e sa tim profitom da ~ini, ho}e li sav profit da pretvori u plate ili }e davati i na cocijalne programe, kulturu, obrazovawe, izgradwu infrastrukture, novih proizvodnih pogona zarad upo{qavawa novih radnika i td.

Posledice socijalisti~kog samoupravqawa su bile slede}e:

Ma kako paradoksalno neupu}enima zvu~alo ali kapitalizam i kapitalisti~ka preduze}a su postojala i sasvim uspe{no poslovala i u vreme socijalisti~kog samoupravqawa ali to su bila pitoma (od strane dr`avnih organa kontrolisana) kapitalisti~ka preduze}a koja su morala izmirivati sve obaveze prema dru{tvu i podmirivati i po{tovati prava svojih zaposlenih za razliku od sada{wih divqih kapitalisti~kih preduze}a u kojima kapitalisti imaju svu vlast i mo} a radni~ka prava su u celini neza{ti}ena
Stalna izgradwa novih stanova koji su besplatno deqeni radnicima, penzionerima i wihovim porodicama na neograni~eno kori{}ewe koje je bezmalo bilo izjedna~eno sa pravom vlasni{tva.
Odobravani su krediti za izgradwu porodi~nih ku}a u privatnom vlasni{tvu gde su rate kredita bile simboli~ne i znosile su koliko i paklica cigareta mese~no.
Stalna izgradwa novih fabrika u svim pa i najnerazvijenijim delovima zemqe {to je uslovilo skoro potpunu zaposlenost stanovni{tva.
Svi tro{kovi oko zdravstvene za{tite po~ev od nabavke najobi~nijeg C-vitamina su padali na teret socijalnog osigurawa tj. bili su besplatni.
Omogu}eno je besplatno le~ewe gra|ana u inostranstvu za slu~ajeve koji se nisu mogli le~iti u zemqi
Radnici su besplatno odlazili na letovawa i zimovawa a ~lanovi wihovih porodica su pla}ali tek simboli~ne iznose sa vi{emese~nim odlo`enim pla}awem
Gra|ani (radnici, penzineri i deca) su besplatno i po savetu lekara bila upu}ivana na vi{emese~na bawska i druga le~ewa na moru i planinama.
Obrazovawe je bilo potpuno besplatno i ohrabrivani su svi da se obrazuju u onolikoj meri koliko `ele bez ikakvih ograni~ewa. Kwige su u osnovnim i sredwim {kolama deqene besplatno a kupovane su samo olovke, sveske i ve`banke. Kwige za fakultete su imale simboli~nu cenu potrebnu da se kupi recimo fla{a piva ili kutija najjeftinijih cigareta.
Sve {to danas vidite oko sebe su nazidali radnici od profita koji su ostvarili u sopstvenim fabrikama u vreme socijalisti~kog samoupravqawa.
Dr`ava se zadu`ivala u inostranstvu ali niko nije tra`io otplatu dugova niti je uslovqavao davawe novih zadu`ewa otplatom starih dugova jer su svi bili svesni da je socijalisti~ka dr`ava solventna. Pa najzadu`enija dr`ava na svetu je SAD i niko ni woj nikad nije uslovqavao davawe novih kredita jer se zna da je i ona solventna. Pri~e o zadu`enosti su ~ista demagogija onih koji su POPQA~KALI NAROD I PRETVORILI GA U ROBQE NA SOPSTVENOJ IMOVINI U SOPSTVENOJ ZEMQI.
Tro{kovi stanovawa, struje i telefona su bili simboli~ni i nisu predstavqali skoro nikakvu stavku u porodi~nom buyetu.
Hrana i to kvalitetna a ne konzervirana i sumqivog porekla tako|e nije predstavqala zna~ajniju stavku u porodi~nom buyetu.
Ode}a i obu}a je kupovana sezonski 3 do 4 puta godi{we. Narod je imao para da tera najnoviju svetsku modu ali sa proizvodima proizvedenim u doma}im fabrikama i pristupa~nim cenama. Skupqa je bila jedino roba iz uvoza koja i nije bila mnogo kvalitetnija od doma}e osim {to je imala tu magi~nu privla~nost da je bila iz uvoza i da je bila skupqa te je predstavqala svojevrstan statusni simbol luxuzne robe.
Kriminal je bio na minimumu a broj pqa~ki i ubistava je bio simboli~an. Narodna milicija je pronalazila za svega nekoliko dana ukraden i najobi~niji bicikl a da ne govorim o drugom. Qudi nisu ni dawu ni no}u zakqu~avali vrata od stanova u kojima su stanovali izuzetak je bio jedino ako bi odlazili negde na du`e vreme (na letovawe ili na selo kod rodbine i sl)

Danas u ~isto lopovskom kapitalizmu koji je {irewem najbezo~nijih la`i i propagirawem najratnohu{ka~kijih parola o rasnoj, nacionalnoj i verskoj netrpeqivosti doveo do bu|ewa najni`ih pobuda i bratoubila~kog rata sa ciqem prevo|ewa dru{tva iz socijalisti~kog u kapitalisti~ko uz pla~kawe naroda u celini zarad boga}ewa i apsolutne vlasti nad svime u zemqi najkrvo`ednijih zveri koje su ikada na ovoj planeti ro|ene skoro ni{ta vi{e nije besplatno sa tendencijom u najskorijoj budu}nosti ukidawa svih socijalnih davawa koje treba da predstavi uvod u kompletni fa{izam u kojem moraju izumreti sve socijalno ugro`ene kategorije dru{tva na najsvirepiji na~in u najgorim mukama samo zato {to usled bolesti ne mogu platiti ni stan ni hranu ni lekove.

Ultranacifa{isti~ke {ovinisti~koteroristi~ke kapitalisti~ke zveri su ukinule sve {to je socijalisti~ko samoupravqawe kao najhumanije dru{tveno ure|ewe svih vremena na planeti davalo narodu i preveli su dru{tvo u stawe potpune anarhije i vladavine najgoreg {qama koji se poistovetio sa mitskim bogovima i koji tretira narod kao stoku koju uzgja za sopstvene potrebe vo|ewa ratova, rada u ropskim uslovima bez plate ili za simboli~nu nadnicu koja nije dovoqna za podmirewe najosnovnijih qudskih potreba. Narod se uzgaja i koqe po voqi samodeklarisanih bogova kapitalizma. Sve su institucije dru{va kriminalizovane a bezbednost nije svedena na najni`u meru, we vi{e nema!

Za odr`avawe naroda u pokornosti ponovo su u javni i politi~ki `ivot dru{tva uvedeni klerofa{isti. Tobo`wi profesilonalni i nezaslu`eno visoko pla}eni i od naroda i od kapitalista tobo`wi samoprogla{eni zagovornici hri{}anskih vrednosti (vrednosti koje se u bibliji –tekstu koji predstavqa alfu i omegu wihovog teoretskog delovawa- pripisuju Isusu Hristu, wihovom idulu i po wima bo`ijem sinu koji je `iveo me|u qudima) veli~awem kapitalisti~kog dru{tvenog ure|ewa pri~ama o bo`joj voqi i pokornosti prema svojim bogata{ima, dobro pla}eni o istih, dr`e narod u pokornosti i nadi da }e ve~naju pravdu dobiti kada umre i na nebu gde }e naravno tada biti prokleti oni koji sada dobro `ive na wihovoj grba~i tj. kapitalisti.

Isus hrist je po `ivotu kojeg je `iveo bio verovatno najpoznatiji prvi pravi iskreni komunista a ~udno je kako onda oni koji tobo` zagovaraju wegovu voqu veli~aju}i wegov `ivot i delo tako verno slu`e kapitalistima tj. onima koji su Isusa i ubili ba{ zato {to je biohumanista odnosno po delima koje je ~inio komunista.

Ima li i~eg licemernijeg od tih sluga stvarnih antihrista i |avola koji se bezsramno izdaju za hristove sledbenike!?

Propa}u socijalizma i qudske nade u svtliju budu}nost otelotvoreno preko koncepta socijalisti~kog samoupravqawa je do{lo do op{te degradacije qudskog dru{tva na ~itavoj planeti. Posledice su stravi~ne i nema mesta na ovoj planeti na kojoj se ne ose}aju.

Globalizacija kao ideja ujediwewa i globalnog upravqawa planetom je pozitivna jedino je lo{e to {to realizacija te ideje ne vodi poboq{awu ve} pogor{awu `ivota na planeti jer se odvija u neravnopravnim uslovima i bez uva`avawa specifi~nosti pojedinih regiona, dr`ava pa i kontinenata u krajwoj liniji. Posledica globalizacije je i op{ti pad cene rada na svetskom tr`i{tu te time produbqivawe jaza izme|u bogatih i siroma{nih i u najrazvijenijim dr`avama. Pove`ana je i nezaposlenost jer dolazi do odumirawa malih preduze}a koja ne mogu ravnopravno da se nose sa multinacionalnim kompanijama.

Nada ~ove~ansta je ubijena. Kapitalisti se vi{e ne pla{e socijalisti~kih revolucija u svojim zemqama pa je prestala potreba da se dodvoravaju sopstvenim radnicima obezbe|ivawem im pristojnog `ivotnost standarda te je do{lo do pada kupovne mo}i i u wihovim dr`avama. Pad kupovne mo}i je za posledicu imao bujawe nekvalitetne ali zato jeftime robe koja osim privla~ne ambala`e i atraktivnih reklama nema ni~eg zajedni~kog sa kvalitetom koji je tu istu robu pratio u pro{losti.

Posledice globalizacije su iskqu~ivo ekonomske i posredno vojne prirode dok bi trebalo da su dominantno ekolo{ke i humanisti~ke. Umesto da se odluke vezane za sudbinu `ivota na planeti odnose iskqu~ivo na o~uvawe i poboq{awe `ivota na planeti one se donose samo zarad pove}awa kapitala najbogatijih pojedinaca a na {tetu sveg ostalog `ivog sveta. Globalne odluke bi trebalo da se odnose na ekolo{ka pitawa poput smawewa emisije {tetnih i zaga|uju}ih materija koje qudskom aktivno{}u dospevaju u eko sistem i koje dovode do promena u wemu. Na primer, trebalo bi da se na globalnom nivou qudi dogovore da prestanu da se preterano razmno`avaju i stalno uve}avaju svoj broj a da se umesto toga dogovore o poboq{awu kvaliteta `ivota jer hiperpopulacija ne dovodi do ni~eg drugog sem do jo{ gladnih usta, daqweg pada cene rada i pritiska na neobnovqive raspolo`ive resurse planete. Do klimatskih promena koje su iz godine u godinu sve izra`enije jer su smene toplih i hlanih dana kao i ki{nih i su{nih intervala na globalnom nivou sve drasti~nija je do{lo prevashodno zbog preterane upotrebe foslnih goriva u prvom redu nafre i wenih prera|evina. Imalo bi smisla na globalnom nivou zabraniti recimo upotrebu vozila sa benzinskim i dizel motorima u gradovima i ograni~iti ih iskqu~ivo na elektri~ni (baterijski) pogon dok bi ista mogla ostati u upotrebi u me|umesnom saobra}aju. Za kratke razdaqine koje se prevaquju i male brzine saobra}aja koje se ostvaruju u gradovima elektri~ni automobili bi bili sasvim zadovoqavaju}i. Veliki parkinzi na obodima gradova bi slu`ili za parkirawe eletri~nih automobila i preuzimawe benzinskih i dizel automobila ako bi se odlazilo na put van grada odnosno za preuzimawe istih ako bi se ulazilo u grad. Na taj na~in bi se za nekih 80 do 90 % smawila proidukcija zaga|uju}ih materija koje nastaju u transportu qudi i roba.

Pored ekolo{kih pitawa qudi bi trebalo da se na globalnom nivou bave i pitawima spre~avawa ratova i za{tite qudskih prava i gra|anskih sloboda koja se od zemqe do zemqe stravi~no razlikuju.

Kada bi dru{tveno ure|ewe koje preovla|uje na ovoj planeti bilo prevashodno samoupravno i socijalisti~ko tada bi se globalne odluke vezane za poboq{awe kvaliteta `ivota na plnati lak{e donosile jer je to u interesu svih qudi na ovoj planeti i jedino se nalazi u direktnoj suprotnosti sa ekstremnim pove}awem kapitala i enormnim boga}ewem koje nastaje od raubovawa ono malo raspolo`ivih prirodnih resursa koje planeta jo{ ima da pru`i. Kapitalizam kao i pre wega feudalizam i robovlasni~ko dru{tvo su se bazirale jedino na pove}awu mo}i i kapitala pojedinaca a na {tetu ~itavog dru{tva. Humanisti~ki principi su potpuno strani takvim dru{tvenim sistemima pa se zato globalizacija i ne bavi pitawima o~uvawa i poboq{awa `ivota na planeti ve} iskqu~ivo pitawima uve}awa kapitala najbogatijih pojedinaca na {tetu sveg ostalog `ivog sveta.

Ba{ je ~udna zemqa ova Tunguzija. Puna je ba{ svakakvog sveta i svakakvih neverovatnih nama neshvatqivih i te{ko svarqivih qudi i pri~a.

Na internet stranici nekog od lokalnih provajdera u fantomskoj Tunguziji je jednog jutra osvanuo tekst kojeg vam prenosim u celini zbog neverovatne poplave osecanja koje je u meni probudio dok sam ga citao.

Ceo svet mozda ne zna sta je to socijalisticko samoupravljanje jer je pojava bila strogo lokalnog karaktera i trajala je relativno kratko mada je bila utemeljena na vekovnim filozofskim razmisljanjima najpoznatijih mislilaca koje je planeta ikada imala ipak je propala jer je narod kome je bilo povereno da uziva u njenim plodovima bio isuvise primitivan i/ili zao da bi umeo da ceni sta je dobio na poklon od najplemenitijih koje je ikada u svom veku imao.

Socijalisticko Samoupravljanje je predstavljalo vrhunac demokratije jer je svu upravljacku vlast nad svime sto je jedno drustvo imalo davalo onima koji su u njemu ziveli tj. Narodu. Narod je neposredno (licno; iz prve ruke) upraljao i odlucivao o svemu. Narod je stvojim radom stvarao profit pa je onda bilo logicno da on i odlucuje sta ce sa tim profitom da cini, hoce li sav profit da pretvori u plate ili ce davati i na cocijalne programe, kulturu, obrazovanje, izgradnju infrastrukture, novih proizvodnih pogona zarad uposljavanja novih radnika i td.

Posledice socijalistickog samoupravljanja su bile sledece:

Ma kako paradoksalno neupucenima zvucalo ali kapitalizam i kapitalisticka preduzeca su postojala i sasvim uspesno poslovala i u vreme socijalistickog samoupravljanja ali to su bila pitoma (od strane drzavnih organa kontrolisana) kapitalisticka preduzeca koja su morala izmirivati sve obaveze prema drustvu i podmirivati i postovati prava svojih zaposlenih za razliku od sadasnjih divljih kapitalistickih preduzeca u kojima kapitalisti imaju svu vlast i moc a radnicka prava su u celini nezasticena
Stalna izgradnja novih stanova koji su besplatno deljeni radnicima, penzionerima i njihovim porodicama na neograniceno koriscenje koje je bezmalo bilo izjednaceno sa pravom vlasnistva.
Odobravani su krediti za izgradnju porodicnih kuca u privatnom vlasnistvu gde su rate kredita bile simbolicne i znosile su koliko i paklica cigareta mesecno.
Stalna izgradnja novih fabrika u svim pa i najnerazvijenijim delovima zemlje sto je uslovilo skoro potpunu zaposlenost stanovnistva.
Svi troskovi oko zdravstvene zastite pocev od nabavke najobicnijeg C-vitamina su padali na teret socijalnog osiguranja tj. bili su besplatni.
Omoguceno je besplatno lecenje gradjana u inostranstvu za slucajeve koji se nisu mogli leciti u zemlji
Radnici su besplatno odlazili na letovanja i zimovanja a clanovi njihovih porodica su placali tek simbolicne iznose sa visemesecnim odlozenim placanjem
Gradjani (radnici, penzineri i deca) su besplatno i po savetu lekara bila upucivana na visemesecna banjska i druga lecenja na moru i planinama.
Obrazovanje je bilo potpuno besplatno i ohrabrivani su svi da se obrazuju u onolikoj meri koliko zele bez ikakvih ogranicenja. Knjige su u osnovnim i srednjim skolama deljene besplatno a kupovane su samo olovke, sveske i vezbanke. Knjige za fakultete su imale simbolicnu cenu potrebnu da se kupi recimo flasa piva ili kutija najjeftinijih cigareta.
Sve sto danas vidite oko sebe su nazidali radnici od profita koji su ostvarili u sopstvenim fabrikama u vreme socijalistickog samoupravljanja.
Drzava se zaduzivala u inostranstvu ali niko nije trazio otplatu dugova niti je uslovljavao davanje novih zaduzenja otplatom starih dugova jer su svi bili svesni da je socijalisticka drzava solventna. Pa najzaduzenija drzava na svetu je SAD i niko ni njoj nikad nije uslovljavao davanje novih kredita jer se zna da je i ona solventna. Price o zaduzenosti su cista demagogija onih koji su POPLJACKALI NAROD I PRETVORILI GA U ROBLJE NA SOPSTVENOJ IMOVINI U SOPSTVENOJ ZEMLJI.
Troskovi stanovanja, struje i telefona su bili simbolicni i nisu predstavljali skoro nikakvu stavku u porodicnom budzetu.
Hrana i to kvalitetna a ne konzervirana i sumljivog porekla takodje nije predstavljala znacajniju stavku u porodicnom budzetu.
Odeca i obuca je kupovana sezonski 3 do 4 puta godisnje. Narod je imao para da tera najnoviju svetsku modu ali sa proizvodima proizvedenim u domacim fabrikama i pristupacnim cenama. Skuplja je bila jedino roba iz uvoza koja i nije bila mnogo kvalitetnija od domace osim sto je imala tu magicnu privlacnost da je bila iz uvoza i da je bila skuplja te je predstavljala svojevrstan statusni simbol luxuzne robe.
Kriminal je bio na minimumu a broj pljacki i ubistava je bio simbolican. Narodna milicija je pronalazila za svega nekoliko dana ukraden i najobicniji bicikl a da ne govorim o drugom. Ljudi nisu ni danju ni nocu zakljucavali vrata od stanova u kojima su stanovali izuzetak je bio jedino ako bi odlazili negde na duze vreme (na letovanje ili na selo kod rodbine i sl)

Danas u cisto lopovskom kapitalizmu koji je sirenjem najbezocnijih lazi i propagiranjem najratnohuskackijih parola o rasnoj, nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti doveo do budjenja najnizih pobuda i bratoubilackog rata sa ciljem prevodjenja drustva iz socijalistickog u kapitalisticko uz plackanje naroda u celini zarad bogacenja i apsolutne vlasti nad svime u zemlji najkrvozednijih zveri koje su ikada na ovoj planeti rodjene skoro nista vise nije besplatno sa tendencijom u najskorijoj buducnosti ukidanja svih socijalnih davanja koje treba da predstavi uvod u kompletni fasizam u kojem moraju izumreti sve socijalno ugrozene kategorije drustva na najsvirepiji nacin u najgorim mukama samo zato sto usled bolesti ne mogu platiti ni stan ni hranu ni lekove.

Ultranacifasisticke sovinistickoteroristicke kapitalisticke zveri su ukinule sve sto je socijalisticko samoupravljanje kao najhumanije drustveno uredjenje svih vremena na planeti davalo narodu i preveli su drustvo u stanje potpune anarhije i vladavine najgoreg sljama koji se poistovetio sa mitskim bogovima i koji tretira narod kao stoku koju uzgja za sopstvene potrebe vodjenja ratova, rada u ropskim uslovima bez plate ili za simbolicnu nadnicu koja nije dovoljna za podmirenje najosnovnijih ljudskih potreba. Narod se uzgaja i kolje po volji samodeklarisanih bogova kapitalizma. Sve su institucije drusva kriminalizovane a bezbednost nije svedena na najnizu meru, nje vise nema!

Za odrzavanje naroda u pokornosti ponovo su u javni i politicki zivot drustva uvedeni klerofasisti. Toboznji profesilonalni i nezasluzeno visoko placeni i od naroda i od kapitalista toboznji samoproglaseni zagovornici hriscanskih vrednosti (vrednosti koje se u bibliji –tekstu koji predstavlja alfu i omegu njihovog teoretskog delovanja- pripisuju Isusu Hristu, njihovom idulu i po njima bozijem sinu koji je ziveo medju ljudima) velicanjem kapitalistickog drustvenog uredjenja pricama o bozjoj volji i pokornosti prema svojim bogatasima, dobro placeni o istih, drze narod u pokornosti i nadi da ce vecnaju pravdu dobiti kada umre i na nebu gde ce naravno tada biti prokleti oni koji sada dobro zive na njihovoj grbaci tj. kapitalisti.

Isus hrist je po zivotu kojeg je ziveo bio verovatno najpoznatiji prvi pravi iskreni komunista a cudno je kako onda oni koji toboz zagovaraju njegovu volju velicajuci njegov zivot i delo tako verno sluze kapitalistima tj. onima koji su Isusa i ubili bas zato sto je biohumanista odnosno po delima koje je cinio komunista.

Ima li iceg licemernijeg od tih sluga stvarnih antihrista i djavola koji se bezsramno izdaju za hristove sledbenike!?

Propacu socijalizma i ljudske nade u svtliju buducnost otelotvoreno preko koncepta socijalistickog samoupravljanja je doslo do opste degradacije ljudskog drustva na citavoj planeti. Posledice su stravicne i nema mesta na ovoj planeti na kojoj se ne osecaju.

Globalizacija kao ideja ujedinjenja i globalnog upravljanja planetom je pozitivna jedino je lose to sto realizacija te ideje ne vodi poboljsanju vec pogorsanju zivota na planeti jer se odvija u neravnopravnim uslovima i bez uvazavanja specificnosti pojedinih regiona, drzava pa i kontinenata u krajnjoj liniji. Posledica globalizacije je i opsti pad cene rada na svetskom trzistu te time produbljivanje jaza izmedju bogatih i siromasnih i u najrazvijenijim drzavama. Povezana je i nezaposlenost jer dolazi do odumiranja malih preduzeca koja ne mogu ravnopravno da se nose sa multinacionalnim kompanijama.

Nada covecansta je ubijena. Kapitalisti se vise ne plase socijalistickih revolucija u svojim zemljama pa je prestala potreba da se dodvoravaju sopstvenim radnicima obezbedjivanjem im pristojnog zivotnost standarda te je doslo do pada kupovne moci i u njihovim drzavama. Pad kupovne moci je za posledicu imao bujanje nekvalitetne ali zato jeftime robe koja osim privlacne ambalaze i atraktivnih reklama nema niceg zajednickog sa kvalitetom koji je tu istu robu pratio u proslosti.

Posledice globalizacije su iskljucivo ekonomske i posredno vojne prirode dok bi trebalo da su dominantno ekoloske i humanisticke. Umesto da se odluke vezane za sudbinu zivota na planeti odnose iskljucivo na ocuvanje i poboljsanje zivota na planeti one se donose samo zarad povecanja kapitala najbogatijih pojedinaca a na stetu sveg ostalog zivog sveta. Globalne odluke bi trebalo da se odnose na ekoloska pitanja poput smanjenja emisije stetnih i zagadjujucih materija koje ljudskom aktivnoscu dospevaju u eko sistem i koje dovode do promena u njemu. Na primer, trebalo bi da se na globalnom nivou ljudi dogovore da prestanu da se preterano razmnozavaju i stalno uvecavaju svoj broj a da se umesto toga dogovore o poboljsanju kvaliteta zivota jer hiperpopulacija ne dovodi do niceg drugog sem do jos gladnih usta, daljnjeg pada cene rada i pritiska na neobnovljive raspolozive resurse planete. Do klimatskih promena koje su iz godine u godinu sve izrazenije jer su smene toplih i hlanih dana kao i kisnih i susnih intervala na globalnom nivou sve drasticnija je doslo prevashodno zbog preterane upotrebe foslnih goriva u prvom redu nafre i njenih preradjevina. Imalo bi smisla na globalnom nivou zabraniti recimo upotrebu vozila sa benzinskim i dizel motorima u gradovima i ograniciti ih iskljucivo na elektricni (baterijski) pogon dok bi ista mogla ostati u upotrebi u medjumesnom saobracaju. Za kratke razdaljine koje se prevaljuju i male brzine saobracaja koje se ostvaruju u gradovima elektricni automobili bi bili sasvim zadovoljavajuci. Veliki parkinzi na obodima gradova bi sluzili za parkiranje eletricnih automobila i preuzimanje benzinskih i dizel automobila ako bi se odlazilo na put van grada odnosno za preuzimanje istih ako bi se ulazilo u grad. Na taj nacin bi se za nekih 80 do 90 % smanjila proidukcija zagadjujucih materija koje nastaju u transportu ljudi i roba.

Pored ekoloskih pitanja ljudi bi trebalo da se na globalnom nivou bave i pitanjima sprecavanja ratova i zastite ljudskih prava i gradjanskih sloboda koja se od zemlje do zemlje stravicno razlikuju.

Kada bi drustveno uredjenje koje preovladjuje na ovoj planeti bilo prevashodno samoupravno i socijalisticko tada bi se globalne odluke vezane za poboljsanje kvaliteta zivota na plnati lakse donosile jer je to u interesu svih ljudi na ovoj planeti i jedino se nalazi u direktnoj suprotnosti sa ekstremnim povecanjem kapitala i enormnim bogacenjem koje nastaje od raubovanja ono malo raspolozivih prirodnih resursa koje planeta jos ima da pruzi. Kapitalizam kao i pre njega feudalizam i robovlasnicko drustvo su se bazirale jedino na povecanju moci i kapitala pojedinaca a na stetu citavog drustva. Humanisticki principi su potpuno strani takvim drustvenim sistemima pa se zato globalizacija i ne bavi pitanjima ocuvanja i poboljsanja zivota na planeti vec iskljucivo pitanjima uvecanja kapitala najbogatijih pojedinaca na stetu sveg ostalog zivog sveta.

Bas je cudna zemlja ova Tunguzija. Puna je bas svakakvog sveta i svakakvih neverovatnih nama neshvatljivih i tesko svarljivih ljudi i prica.