Robovlasnička shvatanja srpske inteligencije

s kraja 20og i s početka 21og veka

Zvuči gotovo neverovatno da ona grupa najgorih kriminalaca koja se po Srbiji naziva nekakvom inteligencijom i koja tako rado žrtvuje interese svih ostalih svojih sunarodnika ne bi li se priključila nečemu što se zove Evropska Unija ima robovlasnička shvatanja. Da je to istina pokazaću na sopstvenom primeru.

Školske 1996 i 1997 intelektualac srpske nacionalnosti me je zaposlio u svojoj firmi i držao me je tamo ko roba bez da me je išta plaćao za posao koji sam obavljao izgovarajući se da mu tobože njegove kolege iz ministarstva ništa ne plaćaju. Kada sam se pobunio i kontaktirao ministarstvo saznao sam da pomenuti profesor sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS) laže ko pas. Kada sam tom srpskom profesoru rekao šta sam saznao u ministarstvu i kada je video da nema kud onda mi je odgovorio da bi ja u stvari trebao njemu da platim za izuzetnu čast koju mi je on pružio dozvoljavajući meni kao nekome ko nije Srbin da radim kod njega. Onda sam se požalio rektoru univerziteta u Novom Sadu s obzirom da je firma tog profesora sa Građevinskog Odseka Fakulteta Tehničkih Nauka delovala pod okriljem UNSa i da je rektor bio nešto kao generalni direktor. Kada su se u sličnim slučajevima zaposleni radnici srpske nacionalnosti žalili da ih taj profesor podkrada rektoru on bi im isplaćivao sume novca koje su im pokradene ali zato kada sam se ja kao neko ko nije srpske nacionalnosti požalio rektor se pravio blesav i ignorisao me je. Potpuno isti ignorantski odnos prema meni sam doživeo i od ostalih zaposlenih na UNSu koji su bili srpske nacionalnosti. Kao i od vlasti koja je posle 5og oktobra 2000e došla na vlast.

Jedino što se promenilo je bilo to da je ponenuti profesor robovlasničkih nazora prema građanima nesrpske nacionalnosti na inicijativu ostalih profesora sličnih robovlasničkih nazora prema nesrpskom stanovništvu sa UNSa proglašen za akademika Vojvođanske Akademije Nauka i Umetnosti (VANU).

Kao odgovor na moje žalbe na tretman kojem sam izložen od robovlasnika sa UNSa upućene 5to oktobarskim vlastima robovlasnička družina srpskih intelektualaca je poslala svoje pse rata da mi pljačkaju trošnu kuću koju posedujem gde su mi nekažnjeno pravili štetu i odnosili stvari iz nje. Kriminalci kao i njihovi nalogodavci nikada nisu ni pohvatani ni sankcionisani za svoja zlodela učinjena prema meni i članovima moje porodice.

Danas 2006/2007 na imanju koje je ¾ dela u mom vlasništvu a ¼ je u vlasništvu mog strica srpske nacionalnosti koji se 40 godina nije pojavljivao a nema ga ni na adresi koju je ostavio robovlasnička družina srpskih intelektualaca iz Zavoda za Izgradnju Grada na sličan način smatra da ja i moja porodica treba da poput robova radi, gradi i stvara a da od svega što mi stvorimo oni polažu pravo na ¼ navodno u ime mog strica valjda zato što su oni kao i on srpske nacionalnosti a mi nismo. Preko dela imanja treba da prođe put pa su trebali da odkupe zemljište, objekte i višegodišnje zasade pa su iako su upoznati sa tim da je moj suvlasnik ujedno i moj rođak koji koliko mi je poznato bliže rodbine od mene nema postavili su protivno zakonu u kojem stoji da se za staratelja nad licem koje nije u mogućnosti da udovolji svojim zakonskim obavezama postavlja najbliži rod pa tek ukoliko toga nema treće pogodno lice (koji očito važi samo za Srbe a ne i za pripadnike drugih nacionalnosti koji se očito i od intelektualaca sa ZIGa smatraju za obično roblje) svog advokata normalno srpske nacionalnosti za stričevog staratelja. Po srpskim robovlasnicima ja kao nesrbin ne mogu biti staratelj Srbinu bez obzira na to što sam mu ja koliko nam je svima poznato najbliži rođak valjda zato što ne može rob da bude staratelj gospodaru već je za staratelja postavljen potpuni stranac ali zato srpske nacionalnosti. Da zlo bude veće pre 40 godina kada je stric otišao i više se nikada nije ni pojavljivao a ni javljao na čitavoj parceli (iz koje se sada izuzima jedan deo iz našeg vlasništva i prenosi se na ZIG zbog izgradnje saobraćajnice) je bilo golo zemljište na kojem su sađene jednogodišnje kulture a kojem smo mi desetak godina nakon stričeve poslednje posete a povodom sahrane njegovog oca promenili namenu izgradivši objekat i zasnivajući višegodišnje zasade. Robovlasnici iz ZIGa tvrde da oni i njihov advokat polažu pravo na ¼ svega što smo mi izgradili i posadili potpuno zanemarujući činjenicu da stric sa nastankom tih obejakata i višegodišnjih zasada nije imao nikakve veze već čak šta više, ako bi se terao mak na konac, on je nama dužan za to što mi 40 godina plaćamo i njegov deo obaveza koje na ime gradske rente i poreza izmirujemo državi pa i za sav rad i uloženi materijal potreban za održavanje objekata koji su pre 40 godina jednom četvrtinom pripali stricu i koji nije pokazivo svih ovih godina nikakvog interesa za njihovim očuvanjem, popravkom, renoviranjem i održavanjem.

I sad nek posle svega ovoga što mi se desilo i dešava se i danas neko pokuša da bude dovoljno bezobrazan i da tvrdi kako srpska inteligencija nema robovlasnička shvatanja i na univerzitetu i u vladama republičkim, pokrajinskim (jer svima sam se žalio) i u gradskim komunalnim preduzećima pa i među privatnim advokatima.

Nisu ni svi nesrbi nezadovoljni robskim položajem u kojem se nalaze plašeći se da im u slučaju da se pobune ne bude još i gore. I na kraju siguran sam da nisu svi srpski intelektualci shvatanja da nesrpsko stanovništvo treba da im poput robova besplatno radi i bogati ih ali je njihov uticaj neprimetan pa tako kao da ih i nema. Ne zameram im samo konstatujem, pa ni njih ukoliko bi ustali protiv robovlasništva ovi, prema nesrpskom stanovništvu robovlasnički nastrojeni šovinisti i rasisti, ne bi zaboravili u svojoj nameri da se osvete pobunjenim nesrbima ili po njihovim shvatanjima robovima kao i njihovim simpatizerima.

Žalosno je ali ideja robovlasništva je prisutna i u dvadeset i prvom veku mada se ne priča mnogo o tome ali svi znamo da se trguje tzv. belim robljem i danas bez obzira na to da li su lica dovedena u robski položaj zaista bele puti ili ne i kojeg su pola ili starosti. Oficijelno sve se države i sve se policije i sudovi tome suprotstavljaju ali se zato problem medijski marginalizuje koncentrišući se mahom na prostitutuciju i baveći se u robski položaj dovedenim licima koja potiču iz romske populacije ili zemalja tzv. trećeg sveta i bivših socijalističkih država. Oficijelno zalaganje za iskorenjivanjem robovlasništva svuda u svetu je očito samo farsa jer da takva zalaganja u stvarnosti postoje tada robovlasništva ne bi ni bilo.

Čestitam Evropskoj Uniji i NATO paktu na budućem prijemu u svoje članstvo ovih robovlasničkih perjanica srpske Vojvodine i Srbije.