knjige prodajem decije i za odrasle

U komšiluku gde sam nekad stanovao živeo je stariji čovek nižeg rasta koga su svi zvali profesorom doktorom (prof. dr.). Neki su ga od milošte zvali samo profo ili doco. Kada sam se zaintrigiran raspitao čega je on prof. dr. saznao sam za ovu interesantnu priču.

Kao mladić zbog svog niskog rasta slabo je prolazio kod devojaka. Dok su se svi iz njegovog društva naveliko hvalisali svojim donžuanovskim podvizima on je morao samo da ćuti i trpi šale na sopstveni račun ili da se zajedno sa svima raduje svakom novom švalerskom podvigu svojih drugara. Kako to obično biva, nevolja rađa rešenja pa je tako i junak ove priče zamolio svoje drugare da mu pomognu i da ga ubuduće kada se sa devojkama budu upoznavali predstavljaju kao prof. dr. ginekologije.

I baš kao što bi se u bajci žabac posle poljubca neke princeze trenutno pretvorio u princa i naš junak je odjednom postao prvi dasa u društvu. Međutim, dobro je poznata stvar da kad god nekom svane drugom smrkne pa su tako visoki mladići iz njegovog društva polako počeli da mu zavide zato što je najbolje devojke sada počeo da osvaja on a ne oni. Ljuti zbog izmenjene situacije u kojoj je doskora večita meta njihovog zadirkivanja postao onaj koji sada zbija šale sa drugima zapretili su mu da će ga odati ukoliko i on ne počne njih nazivati i predstavljati titulisanim imenima i dostojanstvenim zanimanjima. Tako je ubrzo električar zvani Mika žica postao prof. dr. elektrotehnike, zidarski pomoćnik Čeda beton prof. dr. građevine i sve tako. Formiran je pravi mali univerzitet i sve samo zato da bi devojke prema svojim sklonostima birale momke iz njihovog društva.

Poznato je da se narod sa puno poverenja i strahopoštovanja odvajkada odnosio prema onima koji su znali da čitaju i pišu. Kako je broj pismenih međ’ narodom rastao tako je strahopoštovanje i poverenje prelazilo sa pismenih na učitelje a u doba ovih švalerčina taj odnos je važio za one koji bi se nazivali i predstavljali za univerzitetske profesore. Devojke su hvališući se svojim momcima priču pronele po kraju. Čudo jedno čega se sve družina dojučerašnjih kalfi i šegrta nije naslušala od kako se proglasila univerzitetskim profesorima. Kako su usled prave navale informacija o svemu i svačemu (bolestima, žudnjama, imetku, poslovnim planovima i sl.), kojem su junaci naše priče bili obasuti, dosetili su se šereti pa su zadržavši samonadenute titule modifikovali sferu svojih interesovanja (što se s obzirom na zrelije godine i prezasićenje uzbuđenjima kojeg donose devojke moglo i očekivati) pa su se počeli naglo bogatiti.

Mnogi iz njihovog društva su se zbog osvajanja devojaka nežnijih srdaca izdavali i za generale vojne i policijske a za pravdoljubive devojčice u društvu je bilo uvek i onih koji su se predstavljali za sudije a zbog ubedljivosti po kafanama su organizovane i sudnice.

S početka nije bilo akademika (ni golf, ni pivskih a ni akademika nauka i umetnosti). Kakva je situacija sada kada su kalfe zašle u godine i kad su aktuelne postale bakice ne znam.

Zato se valjda, čini mi se, država i zove društvo (malo, veliko, muško, žensko, otvoreno, zatvoreno, civilno, demokratsko, građansko i sl.)?

U kom{iluku gde sam nekad stanovao `iveo je stariji ~ovek ni`eg rasta koga su svi zvali profesorom doktorom (prof. dr.). Neki su ga od milo{te zvali samo profo ili doco. Kada sam se zaintrigiran raspitao ~ega je on prof. dr. saznao sam za ovu interesantnu pri~u.

Kao mladi} zbog svog niskog rasta slabo je prolazio kod devojaka. Dok su se svi iz wegovog dru{tva naveliko hvalisali svojim don`uanovskim podvizima on je morao samo da }uti i trpi {ale na sopstveni ra~un ili da se zajedno sa svima raduje svakom novom {valerskom podvigu svojih drugara. Kako to obi~no biva, nevoqa ra|a re{ewa pa je tako i junak ove pri~e zamolio svoje drugare da mu pomognu i da ga ubudu}e kada se sa devojkama budu upoznavali predstavqaju kao prof. dr. ginekologije.

I ba{ kao {to bi se u bajci `abac posle poqubca neke princeze trenutno pretvorio u princa i na{ junak je odjednom postao prvi dasa u dru{tvu. Me|utim, dobro je poznata stvar da kad god nekom svane drugom smrkne pa su tako visoki mladi}i iz wegovog dru{tva polako po~eli da mu zavide zato {to je najboqe devojke sada po~eo da osvaja on a ne oni. Quti zbog izmewene situacije u kojoj je doskora ve~ita meta wihovog zadirkivawa postao onaj koji sada zbija {ale sa drugima zapretili su mu da }e ga odati ukoliko i on ne po~ne wih nazivati i predstavqati titulisanim imenima i dostojanstvenim zanimawima. Tako je ubrzo elektri~ar zvani Mika `ica postao prof. dr. elektrotehnike, zidarski pomo}nik ^eda beton prof. dr. gra|evine i sve tako. Formiran je pravi mali univerzitet i sve samo zato da bi devojke prema svojim sklonostima birale momke iz wihovog dru{tva.

Poznato je da se narod sa puno poverewa i strahopo{tovawa odvajkada odnosio prema onima koji su znali da ~itaju i pi{u. Kako je broj pismenih me|’ narodom rastao tako je strahopo{tovawe i poverewe prelazilo sa pismenih na u~iteqe a u doba ovih {valer~ina taj odnos je va`io za one koji bi se nazivali i predstavqali za univerzitetske profesore. Devojke su hvali{u}i se svojim momcima pri~u pronele po kraju. ^udo jedno ~ega se sve dru`ina doju~era{wih kalfi i {egrta nije naslu{ala od kako se proglasila univerzitetskim profesorima. Kako su usled prave navale informacija o svemu i sva~emu (bolestima, `udwama, imetku, poslovnim planovima i sl.), kojem su junaci na{e pri~e bili obasuti, dosetili su se {ereti pa su zadr`av{i samonadenute titule modifikovali sferu svojih interesovawa ({to se s obzirom na zrelije godine i prezasi}ewe uzbu|ewima kojeg donose devojke moglo i o~ekivati) pa su se po~eli naglo bogatiti.

Mnogi iz wihovog dru{tva su se zbog osvajawa devojaka ne`nijih srdaca izdavali i za generale vojne i policijske a za pravdoqubive devoj~ice u dru{tvu je bilo uvek i onih koji su se predstavqali za sudije a zbog ubedqivosti po kafanama su organizovane i sudnice.

S po~etka nije bilo akademika (ni golf, ni pivskih a ni akademika nauka i umetnosti). Kakva je situacija sada kada su kalfe za{le u godine i kad su aktuelne postale bakice ne znam.

Zato se vaqda, ~ini mi se, dr`ava i zove dru{tvo (malo, veliko, mu{ko, `ensko, otvoreno, zatvoreno, civilno, demokratsko, gra|ansko i sl.)?

U komsiluku gde sam nekad stanovao ziveo je stariji covek nizeg rasta koga su svi zvali profesorom doktorom (prof. dr.). Neki su ga od miloste zvali samo profo ili doco. Kada sam se zaintrigiran raspitao cega je on prof. dr. saznao sam za ovu interesantnu pricu.

Kao mladic zbog svog niskog rasta slabo je prolazio kod devojaka. Dok su se svi iz njegovog drustva naveliko hvalisali svojim donzuanovskim podvizima on je morao samo da cuti i trpi sale na sopstveni racun ili da se zajedno sa svima raduje svakom novom svalerskom podvigu svojih drugara. Kako to obicno biva, nevolja radja resenja pa je tako i junak ove price zamolio svoje drugare da mu pomognu i da ga ubuduce kada se sa devojkama budu upoznavali predstavljaju kao prof. dr. ginekologije.

I bas kao sto bi se u bajci zabac posle poljubca neke princeze trenutno pretvorio u princa i nas junak je odjednom postao prvi dasa u drustvu. Medjutim, dobro je poznata stvar da kad god nekom svane drugom smrkne pa su tako visoki mladici iz njegovog drustva polako poceli da mu zavide zato sto je najbolje devojke sada poceo da osvaja on a ne oni. Ljuti zbog izmenjene situacije u kojoj je doskora vecita meta njihovog zadirkivanja postao onaj koji sada zbija sale sa drugima zapretili su mu da ce ga odati ukoliko i on ne pocne njih nazivati i predstavljati titulisanim imenima i dostojanstvenim zanimanjima. Tako je ubrzo elektricar zvani Mika zica postao prof. dr. elektrotehnike, zidarski pomocnik Ceda beton prof. dr. gradjevine i sve tako. Formiran je pravi mali univerzitet i sve samo zato da bi devojke prema svojim sklonostima birale momke iz njihovog drustva.

Poznato je da se narod sa puno poverenja i strahopostovanja odvajkada odnosio prema onima koji su znali da citaju i pisu. Kako je broj pismenih medj’ narodom rastao tako je strahopostovanje i poverenje prelazilo sa pismenih na ucitelje a u doba ovih svalercina taj odnos je vazio za one koji bi se nazivali i predstavljali za univerzitetske profesore. Devojke su hvalisuci se svojim momcima pricu pronele po kraju. Cudo jedno cega se sve druzina dojucerasnjih kalfi i segrta nije naslusala od kako se proglasila univerzitetskim profesorima. Kako su usled prave navale informacija o svemu i svacemu (bolestima, zudnjama, imetku, poslovnim planovima i sl.), kojem su junaci nase price bili obasuti, dosetili su se sereti pa su zadrzavsi samonadenute titule modifikovali sferu svojih interesovanja (sto se s obzirom na zrelije godine i prezasicenje uzbudjenjima kojeg donose devojke moglo i ocekivati) pa su se poceli naglo bogatiti.

Mnogi iz njihovog drustva su se zbog osvajanja devojaka neznijih srdaca izdavali i za generale vojne i policijske a za pravdoljubive devojcice u drustvu je bilo uvek i onih koji su se predstavljali za sudije a zbog ubedljivosti po kafanama su organizovane i sudnice.

S pocetka nije bilo akademika (ni golf, ni pivskih a ni akademika nauka i umetnosti). Kakva je situacija sada kada su kalfe zasle u godine i kad su aktuelne postale bakice ne znam.

Zato se valjda, cini mi se, drzava i zove drustvo (malo, veliko, musko, zensko, otvoreno, zatvoreno, civilno, demokratsko, gradjansko i sl.)?