knjige prodajem decije i za odrasle

Ako je neosporna činjenica da je sedamnaeste godine prošlog veka bila izvedena uspešna socijalistička revolucija u Rusiji i ako se isto može reći i za talas socijalističkih revolucija u istočnoevropskim zemljama kao i u tadašnjoj Jugoslaviji tokom i po završetku drugog svetskog rata tada je sasvim izvesno da je sve što se na tim prostorima dešavalo devedesetih godina istog veka klasičan primer desničarskih kontrarevolucija i povratka na staro. Termin kontrarevolucija nosi negativan prizvuk i deluje krajnje destimulativno na pokretanje širih društvenih masa pa se iz toga razloga nikada ne koristi za opisivanje desničarskih kontrarevolucionarnih događaja koji su se u protekloj deceniji dogodili.

U Vujaklijinom leksikonu stranih reči i izraza data su sledeća objašnjenja termina revolucija i kontrarevolucija.

Revolucija (nl. Revolutio) 1. Prevrat, preokret, naglo i nasilno menjanje postojećeg društvenog poretka koje vrše dotad prigušivane klase. Buržoaske ili građanske revolucije 16-18 v. Dovele su do novog poredka u društvu(napr. Francuska revolucija); Oktobarska revolucija, proleterska revolucija, koja se zbila u Rusiji 1917 god., je socijalistička revolucija. Cilj socijalističke revolucije je ukidanje kapitalističkih društvenih odnosa i njihovo zamenjivanje komunističkim. Politički oblik prelaska od kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura proletarijata. Engels kaže u predgovoru “Manifesta Komunističke partije” da je klasna borba sada dostigla stupanj gde se iskorišćavana i potlačena klasa (proletarijat) ne može više osloboditi klase koja je iskorišćava i potlačuje a da istovremeno ne oslobodi celo društvo zauvek iskorišćavanja, potlačivanja i klasnih borbi – ova osnovna misao jeste jedino i isključivo Marksova”. 2.astr. kretanje ili opticanje manjeg nebeskog tela oko većeg, napr. Zemlje oko Sunca, opticaj, opticanje, vreme opticanja; 3. Potpuno menjanje ili preobražavanje čega, napr. Životinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. Obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj.

Kontrarevolucija (l. Contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastajanja i radnje protiv učinjenog prevrata u jednoj državi, bilo da im je cilj uspostavljanje i vraćanje ranijeg stanja (desničarska) ili još radikalnije sprovođenje prevrata (levičarska kontrarevolucija); pr. Kontrarevolucionaran.

Čuvena misao jednog od najistaknutijih praktičara ali i mislilaca socijalističke revolucije Lenjina je da su najveći neprijatelji revolucije intelektualci (ne inteligencija) i lopovi što se na primeru Tunguzije pokazalo vizionarskim i tačnim.

Početak kraja se desio sedamdesetih godina prošlog veka kada su horde polupimenih dojučerašnjih revolucionara partizana, njihovih drugarica gospođa i kopiladije koji su se u međuvremenu okitili titulama akademika, profesora, doktora nauka, docenata, magistara, kojekakvih eksperata, stručnjaka i svega ostalog, što im je tako primitivnim dostojanstveno zvučalo, proglasili univerzitetskim profesorima a svoja neznanja prikrili plaštom najšarenijih zvanja i odlikovanja. Svoje, u mafijaškom maniru, samonadenuta si odličja i nazive su proglasili titulama pa se tako u socijalizmu stvorila nova povlaštena klasa iztitulisanih i zaslužnih građana Tunguzije. Englezi su na primer imali lordove i grofove a Tunguzijci su imali samoprozvane i samoiztitulisane naučnike tzv. akademike i prof. dr.-ove koji su taman toliko znali o naučnim oblastima u kojima su se izsamoproglašavali za eksperte, naučnike svetskog glasa i autoritarne prof. dr. i akademike koliko i oni engleski grofovi i lordovi. Ovoliki pad i degradacija nauke i naučne misli je nezabeležen u skorijoj istoriji planete još od vremena raskida sa crkvenim dogmatskim tumačenjem sveta kao ravne ploče i centra vasione. Gluperde sa samonadenutim titulama su sedamdesetih godina prošlog veka napujdali najgluplji i najuobraženiji segment društva (ONE PUNOLETNE GRAĐANE KOJI SU POPUT DECE IŠLI U ŠKOLICE KOJE SU NAZIVALI FAKULTETIMA I UNIVERZITETIMA DA BI SE TAMO DIVILI ŠARENIM KRPICAMA SKRIVENOM, NAJFANTASTIČNIJIM PRIČICAMA NAKINĐURENOM, ZAKIĆENOM I ZASLAĐENOM NEZNANJU SVOJIH SAMONAZVANIH PROFESORČIĆA POTPUNO ZASLEPLJENI I NESPOSOBNI DA SPOZNAJU GLUPOST I NEZNANJE ONIH KOJIMA SU SE TOLIKO DIVILI, U SVEMU IH IMITIRALI I SLEPO SLEDILI) da dignu nekakve tobožnje studentske nemire i da za njih traže privilegije. Nesposobno rukovodstvo države koje je odavno prestalo da bude revolucionarno i socijalističko je poput gomile usplahirenih usedelica popustilo pred zahtevima razgalamljene balavurdije i tim činom stavilo tačku na sve za šta su se oficijelno zalagali i za šta su milioni četvrt veka ranije izginuli.

Stara narodna poslovica kaže da kada neko laže taj i krade. Ima li veće istine od toga? Lažni intelektualci sa samonadenutim titulama i zvanjima su obmanjujući narod svojim lažnim znanjem i sposobnostima pored društvenih privilegija različitim nizom mahinacija i prevara, proširujući svoj dominantni uticaj na sve segmente društva, stekli ogromna materijalna bogatstva pa im socijalističko društveno uređenje nije više pružalo povoljan ambijent te su uz pomoć svojih kolega ubica, lopova i prevaranata iz ostalih društvenih slojeva podrili društvo iznutra i izveli desničarsku kontrarevoluciju i povratak na kapitalističko društveno uređenje koje im je omogućavalo još brutalniju i suroviju eksploataciju dojučerašnjih samoupravljača (ponositih radnika, zadrugara, suverenih vlasnika svega postojećeg u njihovoj zajedničkoj zemlji Tunguziji) a sada najamnih radnika, sitne buržoazije i malih zemljoposednika. Crkva ih je ucenila znajući za prevaru lažnih akademika, prof. dr.-ova i drugih samoprozvanih experata i naučnika. Suočeni sa pretnjom da će biti raskrinkani tobožnji intelektualci su ponovo modifikovali svoja ubeđenja i zalaganja za “dobrobit” naroda i države pa je crkva vraćena u društveno politički život Tunguzije na velika vrata. Crkvena dogmatska tumačenja su ponovo prodrla u obrazovni sistem i uporedo su predavana sa “naučnim” viđenjem sveta na način na koji su ga tunguzijski samoprozvani inteletualci razumevali i doživljavali.

Ako je neosporna ~iwenica da je sedamnaeste godine pro{log veka bila izvedena uspe{na socijalisti~ka revolucija u Rusiji i ako se isto mo`e re}i i za talas socijalisti~kih revolucija u isto~noevropskim zemqama kao i u tada{woj Jugoslaviji tokom i po zavr{etku drugog svetskog rata tada je sasvim izvesno da je sve {to se na tim prostorima de{avalo devedesetih godina istog veka klasi~an primer desni~arskih kontrarevolucija i povratka na staro. Termin kontrarevolucija nosi negativan prizvuk i deluje krajwe destimulativno na pokretawe {irih dru{tvenih masa pa se iz toga razloga nikada ne koristi za opisivawe desni~arskih kontrarevolucionarnih doga|aja koji su se u protekloj deceniji dogodili.

U Vujaklijinom leksikonu stranih re~i i izraza data su slede}a obja{wewa termina revolucija i kontrarevolucija.

Revolucija (nl. Revolutio) 1. Prevrat, preokret, naglo i nasilno mewawe postoje}eg dru{tvenog poretka koje vr{e dotad prigu{ivane klase. Bur`oaske ili gra|anske revolucije 16-18 v. Dovele su do novog poredka u dru{tvu(napr. Francuska revolucija); Oktobarska revolucija, proleterska revolucija, koja se zbila u Rusiji 1917 god., je socijalisti~ka revolucija. Ciq socijalisti~ke revolucije je ukidawe kapitalisti~kih dru{tvenih odnosa i wihovo zamewivawe komunisti~kim. Politi~ki oblik prelaska od kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura proletarijata. Engels ka`e u predgovoru "Manifesta Komunisti~ke partije" da je klasna borba sada dostigla stupaw gde se iskori{}avana i potla~ena klasa (proletarijat) ne mo`e vi{e osloboditi klase koja je iskori{}ava i potla~uje a da istovremeno ne oslobodi celo dru{tvo zauvek iskori{}avawa, potla~ivawa i klasnih borbi – ova osnovna misao jeste jedino i iskqu~ivo Marksova". 2.astr. kretawe ili opticawe maweg nebeskog tela oko ve}eg, napr. Zemqe oko Sunca, opticaj, opticawe, vreme opticawa; 3. Potpuno mewawe ili preobra`avawe ~ega, napr. `ivotiwskog organizma, Zemqine kore (usled velikih poplava, zemqotresa i sl.); 4. Obrtawe, okretawe; obrt, obrtaj.

Kontrarevolucija (l. Contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastajawa i radwe protiv u~iwenog prevrata u jednoj dr`avi, bilo da im je ciq uspostavqawe i vra}awe ranijeg stawa (desni~arska) ili jo{ radikalnije sprovo|ewe prevrata (levi~arska kontrarevolucija); pr. Kontrarevolucionaran.

~uvena misao jednog od najistaknutijih prakti~ara ali i mislilaca socijalisti~ke revolucije Lewina je da su najve}i neprijateqi revolucije intelektualci (ne inteligencija) i lopovi {to se na primeru Tunguzije pokazalo vizionarskim i ta~nim.

Po~etak kraja se desio sedamdesetih godina pro{log veka kada su horde polupimenih doju~era{wih revolucionara partizana, wihovih drugarica gospo|a i kopiladije koji su se u me|uvremenu okitili titulama akademika, profesora, doktora nauka, docenata, magistara, kojekakvih eksperata, stru~waka i svega ostalog, {to im je tako primitivnim dostojanstveno zvu~alo, proglasili univerzitetskim profesorima a svoja neznawa prikrili pla{tom naj{arenijih zvawa i odlikovawa. Svoje, u mafija{kom maniru, samonadenuta si odli~ja i nazive su proglasili titulama pa se tako u socijalizmu stvorila nova povla{tena klasa iztitulisanih i zaslu`nih gra|ana Tunguzije. Englezi su na primer imali lordove i grofove a Tunguzijci su imali samoprozvane i samoiztitulisane nau~nike tzv. akademike i prof. dr.-ove koji su taman toliko znali o nau~nim oblastima u kojima su se izsamoprogla{avali za eksperte, nau~nike svetskog glasa i autoritarne prof. dr. i akademike koliko i oni engleski grofovi i lordovi. Ovoliki pad i degradacija nauke i nau~ne misli je nezabele`en u skorijoj istoriji planete jo{ od vremena raskida sa crkvenim dogmatskim tuma~ewem sveta kao ravne plo~e i centra vasione. Gluperde sa samonadenutim titulama su sedamdesetih godina pro{log veka napujdali najglupqi i najuobra`eniji segment dru{tva (ONE PUNOLETNE GRA|ANE KOJI SU POPUT DECE I{LI U {KOLICE KOJE SU NAZIVALI FAKULTETIMA I UNIVERZITETIMA DA BI SE TAMO DIVILI {ARENIM KRPICAMA SKRIVENOM, NAJFANTASTI~NIJIM PRI~ICAMA NAKIN|URENOM, ZAKI}ENOM I ZASLA|ENOM NEZNAWU SVOJIH SAMONAZVANIH PROFESOR~I}A POTPUNO ZASLEPQENI I NESPOSOBNI DA SPOZNAJU GLUPOST I NEZNAWE ONIH KOJIMA SU SE TOLIKO DIVILI, U SVEMU IH IMITIRALI I SLEPO SLEDILI) da dignu nekakve tobo`we studentske nemire i da za wih tra`e privilegije. Nesposobno rukovodstvo dr`ave koje je odavno prestalo da bude revolucionarno i socijalisti~ko je poput gomile usplahirenih usedelica popustilo pred zahtevima razgalamqene balavurdije i tim ~inom stavilo ta~ku na sve za {ta su se oficijelno zalagali i za {ta su milioni ~etvrt veka ranije izginuli.

Stara narodna poslovica ka`e da kada neko la`e taj i krade. Ima li ve}e istine od toga? La`ni intelektualci sa samonadenutim titulama i zvawima su obmawuju}i narod svojim la`nim znawem i sposobnostima pored dru{tvenih privilegija razli~itim nizom mahinacija i prevara, pro{iruju}i svoj dominantni uticaj na sve segmente dru{tva, stekli ogromna materijalna bogatstva pa im socijalisti~ko dru{tveno ure|ewe nije vi{e pru`alo povoqan ambijent te su uz pomo} svojih kolega ubica, lopova i prevaranata iz ostalih dru{tvenih slojeva podrili dru{tvo iznutra i izveli desni~arsku kontrarevoluciju i povratak na kapitalisti~ko dru{tveno ure|ewe koje im je omogu}avalo jo{ brutalniju i suroviju eksploataciju doju~era{wih samoupravqa~a (ponositih radnika, zadrugara, suverenih vlasnika svega postoje}eg u wihovoj zajedni~koj zemqi Tunguziji) a sada najamnih radnika, sitne bur`oazije i malih zemqoposednika. Crkva ih je ucenila znaju}i za prevaru la`nih akademika, prof. dr.-ova i drugih samoprozvanih experata i nau~nika. Suo~eni sa pretwom da }e biti raskrinkani tobo`wi intelektualci su ponovo modifikovali svoja ube|ewa i zalagawa za "dobrobit" naroda i dr`ave pa je crkva vra}ena u dru{tveno politi~ki `ivot Tunguzije na velika vrata. Crkvena dogmatska tuma~ewa su ponovo prodrla u obrazovni sistem i uporedo su predavana sa "nau~nim" vi|ewem sveta na na~in na koji su ga tunguzijski samoprozvani inteletualci razumevali i do`ivqavali.

Ako je neosporna cinjenica da je sedamnaeste godine proslog veka bila izvedena uspesna socijalisticka revolucija u Rusiji i ako se isto moze reci i za talas socijalistickih revolucija u istocnoevropskim zemljama kao i u tadasnjoj Jugoslaviji tokom i po zavrsetku drugog svetskog rata tada je sasvim izvesno da je sve sto se na tim prostorima desavalo devedesetih godina istog veka klasican primer desnicarskih kontrarevolucija i povratka na staro. Termin kontrarevolucija nosi negativan prizvuk i deluje krajnje destimulativno na pokretanje sirih drustvenih masa pa se iz toga razloga nikada ne koristi za opisivanje desnicarskih kontrarevolucionarnih dogadjaja koji su se u protekloj deceniji dogodili.

U Vujaklijinom leksikonu stranih reci i izraza data su sledeca objasnjenja termina revolucija i kontrarevolucija.

Revolucija (nl. Revolutio) 1. Prevrat, preokret, naglo i nasilno menjanje postojeceg drustvenog poretka koje vrse dotad prigusivane klase. Burzoaske ili gradjanske revolucije 16-18 v. Dovele su do novog poredka u drustvu(napr. Francuska revolucija); Oktobarska revolucija, proleterska revolucija, koja se zbila u Rusiji 1917 god., je socijalisticka revolucija. Cilj socijalisticke revolucije je ukidanje kapitalistickih drustvenih odnosa i njihovo zamenjivanje komunistickim. Politicki oblik prelaska od kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura proletarijata. Engels kaze u predgovoru “Manifesta Komunisticke partije” da je klasna borba sada dostigla stupanj gde se iskoriscavana i potlacena klasa (proletarijat) ne moze vise osloboditi klase koja je iskoriscava i potlacuje a da istovremeno ne oslobodi celo drustvo zauvek iskoriscavanja, potlacivanja i klasnih borbi – ova osnovna misao jeste jedino i iskljucivo Marksova”. 2.astr. kretanje ili opticanje manjeg nebeskog tela oko veceg, napr. Zemlje oko Sunca, opticaj, opticanje, vreme opticanja; 3. Potpuno menjanje ili preobrazavanje cega, napr. Zivotinjskog organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4. Obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj.

Kontrarevolucija (l. Contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastajanja i radnje protiv ucinjenog prevrata u jednoj drzavi, bilo da im je cilj uspostavljanje i vracanje ranijeg stanja (desnicarska) ili jos radikalnije sprovodjenje prevrata (levicarska kontrarevolucija); pr. Kontrarevolucionaran.

Cuvena misao jednog od najistaknutijih prakticara ali i mislilaca socijalisticke revolucije Lenjina je da su najveci neprijatelji revolucije intelektualci (ne inteligencija) i lopovi sto se na primeru Tunguzije pokazalo vizionarskim i tacnim.

Pocetak kraja se desio sedamdesetih godina proslog veka kada su horde polupimenih dojucerasnjih revolucionara partizana, njihovih drugarica gospodja i kopiladije koji su se u medjuvremenu okitili titulama akademika, profesora, doktora nauka, docenata, magistara, kojekakvih eksperata, strucnjaka i svega ostalog, sto im je tako primitivnim dostojanstveno zvucalo, proglasili univerzitetskim profesorima a svoja neznanja prikrili plastom najsarenijih zvanja i odlikovanja. Svoje, u mafijaskom maniru, samonadenuta si odlicja i nazive su proglasili titulama pa se tako u socijalizmu stvorila nova povlastena klasa iztitulisanih i zasluznih gradjana Tunguzije. Englezi su na primer imali lordove i grofove a Tunguzijci su imali samoprozvane i samoiztitulisane naucnike tzv. akademike i prof. dr.-ove koji su taman toliko znali o naucnim oblastima u kojima su se izsamoproglasavali za eksperte, naucnike svetskog glasa i autoritarne prof. dr. i akademike koliko i oni engleski grofovi i lordovi. Ovoliki pad i degradacija nauke i naucne misli je nezabelezen u skorijoj istoriji planete jos od vremena raskida sa crkvenim dogmatskim tumacenjem sveta kao ravne ploce i centra vasione. Gluperde sa samonadenutim titulama su sedamdesetih godina proslog veka napujdali najgluplji i najuobrazeniji segment drustva (ONE PUNOLETNE GRADJANE KOJI SU POPUT DECE ISLI U SKOLICE KOJE SU NAZIVALI FAKULTETIMA I UNIVERZITETIMA DA BI SE TAMO DIVILI SARENIM KRPICAMA SKRIVENOM, NAJFANTASTICNIJIM PRICICAMA NAKINDJURENOM, ZAKICENOM I ZASLADJENOM NEZNANJU SVOJIH SAMONAZVANIH PROFESORCICA POTPUNO ZASLEPLJENI I NESPOSOBNI DA SPOZNAJU GLUPOST I NEZNANJE ONIH KOJIMA SU SE TOLIKO DIVILI, U SVEMU IH IMITIRALI I SLEPO SLEDILI) da dignu nekakve toboznje studentske nemire i da za njih traze privilegije. Nesposobno rukovodstvo drzave koje je odavno prestalo da bude revolucionarno i socijalisticko je poput gomile usplahirenih usedelica popustilo pred zahtevima razgalamljene balavurdije i tim cinom stavilo tacku na sve za sta su se oficijelno zalagali i za sta su milioni cetvrt veka ranije izginuli.

Stara narodna poslovica kaze da kada neko laze taj i krade. Ima li vece istine od toga? Lazni intelektualci sa samonadenutim titulama i zvanjima su obmanjujuci narod svojim laznim znanjem i sposobnostima pored drustvenih privilegija razlicitim nizom mahinacija i prevara, prosirujuci svoj dominantni uticaj na sve segmente drustva, stekli ogromna materijalna bogatstva pa im socijalisticko drustveno uredjenje nije vise pruzalo povoljan ambijent te su uz pomoc svojih kolega ubica, lopova i prevaranata iz ostalih drustvenih slojeva podrili drustvo iznutra i izveli desnicarsku kontrarevoluciju i povratak na kapitalisticko drustveno uredjenje koje im je omogucavalo jos brutalniju i suroviju eksploataciju dojucerasnjih samoupravljaca (ponositih radnika, zadrugara, suverenih vlasnika svega postojeceg u njihovoj zajednickoj zemlji Tunguziji) a sada najamnih radnika, sitne burzoazije i malih zemljoposednika. Crkva ih je ucenila znajuci za prevaru laznih akademika, prof. dr.-ova i drugih samoprozvanih experata i naucnika. Suoceni sa pretnjom da ce biti raskrinkani toboznji intelektualci su ponovo modifikovali svoja ubedjenja i zalaganja za “dobrobit” naroda i drzave pa je crkva vracena u drustveno politicki zivot Tunguzije na velika vrata. Crkvena dogmatska tumacenja su ponovo prodrla u obrazovni sistem i uporedo su predavana sa “naucnim” vidjenjem sveta na nacin na koji su ga tunguzijski samoprozvani inteletualci razumevali i dozivljavali.