knjige prodajem decije i za odrasle

Svinje su čudna stvorenja i gotovo je neverovatna opsednutost ljudi svinjama pa se tako gotovo svaka grupa ljudi hvali nekom svojom vrstom ili sortom svinja tvrdeći kako su one najukusnije. U jednoj nepreglednoj ravnici koju su ljudi zvali Svinjodina su živele svinje same, bez ćobana i pasa, pa su se iz kulturoloških razloga samoorganizovale u zajednicu koja je mnogo sličila ljudskoj. Kako su svinje vodile poreklo iz različitih krajeva zemlje (jer je gazda te doline svoju opsednutost svinjama ispoljavao tako što ih je donosio sa svojih studijskih putovanja po belome svetu) tako su se one međusobno i grupisale po poreklu i dijalektima svinjskog jezika kojim su groktale.

Život u Svinjodini je bio idiličan sve dok se nenadano nije izlila reka i podavila puno svinja. Gospodar je došao i sa sobom je poveo i čobana i garova da ispitaju stvar. Čoban je uzviknuo a garov je zarežao: “Ko je podavio mađarske svinje i zašto?”

“Podavile su ih krajiške svinje.” Odgovoriše mangulice a onda brzo u njihovu odbranu i dodaše: “Ali za to je bilo više razloga.” Posle saslušanja čobanu a ni garovu nije bilo jasno zašto i da li je do toga došlo možda zato što pre toga njih nisu podavile hrvatske i balijske svinje, što su htele još više da se podgoje, što su samo izvršavale naređenja, što su bile zlobne, zavidne, halave, gadne il zato što su svinje.

Često je po tom tragičnom događaju čoban pitao: “Pa kako to? Zar se i svinje mrze i dele po nacionalnoj osnovi?”, a onda je rešio da upita gospodara.

Odgovarajući mu gospodar mu je rekao: “O da i svinje su nacionalno samosvesne. Postoje mišljenja po kojima su za postojanje nacija upravo i zaslužne svinje mada se svi ne slažu sa time a naročito ne svinje.”

A sada evo i kratke priče o tome kako se ceo taj nemio i tragičan događaj zbio.

Jednog lepog prolećnog jutra oko nenadanog čunka koji je ko s neba jednog jutra osvanuo nasred svinjca su se okupile na većanju akademske svinje i zaključile su da bi bilo zgodno da se podgoje još više pa su u tom cilju rešile da podave mađarske svinje i da međsobom podele njihovu hranu. Za sve one koji ne razumu međusvinjske odnose koji vladaju u svinjcu je tragi komično bilo to što je među samopoakademčenim svinjama bilo i onih koje su bile mađarske ali im nije smetalo to što će podaviti njihove zemljakinje jer je i njima obećan veći deo pominja u valovu (tj. od kad su se samopoakademčile u čunku) iz kojeg su žderale.

Svinjska akademija je, kako već to dolikuje, na nivou, smislila i akcioni plan kako će se to sve ostvariti. Zaključili su da je najbolje da to bude ko slučajno jer su se tako nadali i bratskoj međunarodnoj pomoći svesvinjskog foruma. Najglasniji je bio krmak sa leptir mašnom koji je ko akademski experat za špijunažu, terorizam i sve što tu spada il jednom rečju rečeno, za kaljuge, rešio da je najbolje da se još s jeseni zatvore sve ustave i brane kako bi voda u rekama i kanalima bila što viša. “Tako kad dođe do prolećnog otapanja snega i kad krenu bujice”, tvrdio je exspertski odlučno i glasno, “voda će preliti nasip i podaviće mađarske svinje koje se tu zateknu.” No kakav je već svinjski eksperat bio do toga nije došlo pa su krajiške svinje rešile da poruše nasip al samo ako im vojne svinje obećaju da će njihov svinjac spasti. Vojska je vazda i svugde u svetu, i kod svinja i kod ljudi, časna i poštena pa su tako u skladu sa svinjskom doktrinom ono i dsz vojne svinje ispunile obećanje dato svojim krajiškim saboterkama. Novinarske svinje su o svemu verno izveštavale a kojekakve pointelektualjene svinje su zajapureno balegale novinarkama koješta o nekakvim stogodišnjim vodama, svinjskoj struci i nauci, visokom vodostaju zbog energetskih potreba, ekologiji, navodnjavanju i još koječemu o čemu su samoprozvani svinjski eksperti već trabunjati voleli.

Kad su se mađarske svinje podavile njihovu su hranu podelile akademske svinje a nešto su za samoinicijativnost i predanost poverenim im zadatcima dobile kako krajiške tako i vojne svinje. Jedna bradata svinja je slala dopise svetskom udruženju svinja tražeći pomoć al se nije baš od toga mnogo podgojila.

Šta će te tako je to svuge i u svakom svinjcu i baš je lud svak ko se čudi jer zna se da su svinje te koje prave svakojake svinjarije i sve dok je ljudi biće i svinja a dok je svinja biće i svinjarija.

Sviwe su ~udna stvorewa i gotovo je neverovatna opsednutost qudi sviwama pa se tako gotovo svaka grupa qudi hvali nekom svojom vrstom ili sortom sviwa tvrde}i kako su one najukusnije. U jednoj nepreglednoj ravnici koju su qudi zvali Sviwodina su `ivele sviwe same, bez }obana i pasa, pa su se iz kulturolo{kih razloga samoorganizovale u zajednicu koja je mnogo sli~ila qudskoj. Kako su sviwe vodile poreklo iz razli~itih krajeva zemqe (jer je gazda te doline svoju opsednutost sviwama ispoqavao tako {to ih je donosio sa svojih studijskih putovawa po belome svetu) tako su se one me|usobno i grupisale po poreklu i dijalektima sviwskog jezika kojim su groktale.

@ivot u Sviwodini je bio idili~an sve dok se nenadano nije izlila reka i podavila puno sviwa. Gospodar je do{ao i sa sobom je poveo i ~obana i garova da ispitaju stvar. ^oban je uzviknuo a garov je zare`ao: "Ko je podavio ma|arske sviwe i za{to? "

"Podavile su ih kraji{ke sviwe. " Odgovori{e mangulice a onda brzo u wihovu odbranu i doda{e: "Ali za to je bilo vi{e razloga. " Posle saslu{awa ~obanu a ni garovu nije bilo jasno za{to i da li je do toga do{lo mo`da zato {to pre toga wih nisu podavile hrvatske i balijske sviwe, {to su htele jo{ vi{e da se podgoje, {to su samo izvr{avale nare|ewa, {to su bile zlobne, zavidne, halave, gadne il zato {to su sviwe.

^esto je po tom tragi~nom doga|aju ~oban pitao: "Pa kako to? Zar se i sviwe mrze i dele po nacionalnoj osnovi? ", a onda je re{io da upita gospodara.

Odgovaraju}i mu gospodar mu je rekao: "O da i sviwe su nacionalno samosvesne. Postoje mi{qewa po kojima su za postojawe nacija upravo i zaslu`ne sviwe mada se svi ne sla`u sa time a naro~ito ne sviwe. "

A sada evo i kratke pri~e o tome kako se ceo taj nemio i tragi~an doga|aj zbio.

Jednog lepog prole}nog jutra oko nenadanog ~unka koji je ko s neba jednog jutra osvanuo nasred sviwca su se okupile na ve}awu akademske sviwe i zakqu~ile su da bi bilo zgodno da se podgoje jo{ vi{e pa su u tom ciqu re{ile da podave ma|arske sviwe i da me|sobom podele wihovu hranu. Za sve one koji ne razumu me|usviwske odnose koji vladaju u sviwcu je tragi komi~no bilo to {to je me|u samopoakadem~enim sviwama bilo i onih koje su bile ma|arske ali im nije smetalo to {to }e podaviti wihove zemqakiwe jer je i wima obe}an ve}i deo pomiwa u valovu (tj. od kad su se samopoakadem~ile u ~unku) iz kojeg su `derale.

Sviwska akademija je, kako ve} to dolikuje, na nivou, smislila i akcioni plan kako }e se to sve ostvariti. Zakqu~ili su da je najboqe da to bude ko slu~ajno jer su se tako nadali i bratskoj me|unarodnoj pomo}i svesviwskog foruma. Najglasniji je bio krmak sa leptir ma{nom koji je ko akademski experat za {pijuna`u, terorizam i sve {to tu spada il jednom re~ju re~eno, za kaquge, re{io da je najboqe da se jo{ s jeseni zatvore sve ustave i brane kako bi voda u rekama i kanalima bila {to vi{a. "Tako kad do|e do prole}nog otapawa snega i kad krenu bujice", tvrdio je exspertski odlu~no i glasno, "voda }e preliti nasip i podavi}e ma|arske sviwe koje se tu zateknu. " No kakav je ve} sviwski eksperat bio do toga nije do{lo pa su kraji{ke sviwe re{ile da poru{e nasip al samo ako im vojne sviwe obe}aju da }e wihov sviwac spasti. Vojska je vazda i svugde u svetu, i kod sviwa i kod qudi, ~asna i po{tena pa su tako u skladu sa sviwskom doktrinom ono i dsz vojne sviwe ispunile obe}awe dato svojim kraji{kim saboterkama. Novinarske sviwe su o svemu verno izve{tavale a kojekakve pointelektuaqene sviwe su zajapureno balegale novinarkama koje{ta o nekakvim stogodi{wim vodama, sviwskoj struci i nauci, visokom vodostaju zbog energetskih potreba, ekologiji, navodwavawu i jo{ koje~emu o ~emu su samoprozvani sviwski eksperti ve} trabuwati voleli.

Kad su se ma|arske sviwe podavile wihovu su hranu podelile akademske sviwe a ne{to su za samoinicijativnost i predanost poverenim im zadatcima dobile kako kraji{ke tako i vojne sviwe. Jedna bradata sviwa je slala dopise svetskom udru`ewu sviwa tra`e}i pomo} al se nije ba{ od toga mnogo podgojila.

[ta }e te tako je to svuge i u svakom sviwcu i ba{ je lud svak ko se ~udi jer zna se da su sviwe te koje prave svakojake sviwarije i sve dok je qudi bi}e i sviwa a dok je sviwa bi}e i sviwarija.

Svinje su cudna stvorenja i gotovo je neverovatna opsednutost ljudi svinjama pa se tako gotovo svaka grupa ljudi hvali nekom svojom vrstom ili sortom svinja tvrdeci kako su one najukusnije. U jednoj nepreglednoj ravnici koju su ljudi zvali Svinjodina su zivele svinje same, bez cobana i pasa, pa su se iz kulturoloskih razloga samoorganizovale u zajednicu koja je mnogo slicila ljudskoj. Kako su svinje vodile poreklo iz razlicitih krajeva zemlje (jer je gazda te doline svoju opsednutost svinjama ispoljavao tako sto ih je donosio sa svojih studijskih putovanja po belome svetu) tako su se one medjusobno i grupisale po poreklu i dijalektima svinjskog jezika kojim su groktale.

Zivot u Svinjodini je bio idilican sve dok se nenadano nije izlila reka i podavila puno svinja. Gospodar je dosao i sa sobom je poveo i cobana i garova da ispitaju stvar. Coban je uzviknuo a garov je zarezao: “Ko je podavio madjarske svinje i zasto?”

“Podavile su ih krajiske svinje.” Odgovorise mangulice a onda brzo u njihovu odbranu i dodase: “Ali za to je bilo vise razloga.” Posle saslusanja cobanu a ni garovu nije bilo jasno zasto i da li je do toga doslo mozda zato sto pre toga njih nisu podavile hrvatske i balijske svinje, sto su htele jos vise da se podgoje, sto su samo izvrsavale naredjenja, sto su bile zlobne, zavidne, halave, gadne il zato sto su svinje.

Cesto je po tom tragicnom dogadjaju coban pitao: “Pa kako to? Zar se i svinje mrze i dele po nacionalnoj osnovi?”, a onda je resio da upita gospodara.

Odgovarajuci mu gospodar mu je rekao: “O da i svinje su nacionalno samosvesne. Postoje misljenja po kojima su za postojanje nacija upravo i zasluzne svinje mada se svi ne slazu sa time a narocito ne svinje.”

A sada evo i kratke price o tome kako se ceo taj nemio i tragican dogadjaj zbio.

Jednog lepog prolecnog jutra oko nenadanog cunka koji je ko s neba jednog jutra osvanuo nasred svinjca su se okupile na vecanju akademske svinje i zakljucile su da bi bilo zgodno da se podgoje jos vise pa su u tom cilju resile da podave madjarske svinje i da medjsobom podele njihovu hranu. Za sve one koji ne razumu medjusvinjske odnose koji vladaju u svinjcu je tragi komicno bilo to sto je medju samopoakademcenim svinjama bilo i onih koje su bile madjarske ali im nije smetalo to sto ce podaviti njihove zemljakinje jer je i njima obecan veci deo pominja u valovu (tj. od kad su se samopoakademcile u cunku) iz kojeg su zderale.

Svinjska akademija je, kako vec to dolikuje, na nivou, smislila i akcioni plan kako ce se to sve ostvariti. Zakljucili su da je najbolje da to bude ko slucajno jer su se tako nadali i bratskoj medjunarodnoj pomoci svesvinjskog foruma. Najglasniji je bio krmak sa leptir masnom koji je ko akademski experat za spijunazu, terorizam i sve sto tu spada il jednom recju receno, za kaljuge, resio da je najbolje da se jos s jeseni zatvore sve ustave i brane kako bi voda u rekama i kanalima bila sto visa. “Tako kad dodje do prolecnog otapanja snega i kad krenu bujice”, tvrdio je exspertski odlucno i glasno, “voda ce preliti nasip i podavice madjarske svinje koje se tu zateknu.” No kakav je vec svinjski eksperat bio do toga nije doslo pa su krajiske svinje resile da poruse nasip al samo ako im vojne svinje obecaju da ce njihov svinjac spasti. Vojska je vazda i svugde u svetu, i kod svinja i kod ljudi, casna i postena pa su tako u skladu sa svinjskom doktrinom ono i dsz vojne svinje ispunile obecanje dato svojim krajiskim saboterkama. Novinarske svinje su o svemu verno izvestavale a kojekakve pointelektualjene svinje su zajapureno balegale novinarkama kojesta o nekakvim stogodisnjim vodama, svinjskoj struci i nauci, visokom vodostaju zbog energetskih potreba, ekologiji, navodnjavanju i jos kojecemu o cemu su samoprozvani svinjski eksperti vec trabunjati voleli.

Kad su se madjarske svinje podavile njihovu su hranu podelile akademske svinje a nesto su za samoinicijativnost i predanost poverenim im zadatcima dobile kako krajiske tako i vojne svinje. Jedna bradata svinja je slala dopise svetskom udruzenju svinja trazeci pomoc al se nije bas od toga mnogo podgojila.

Sta ce te tako je to svuge i u svakom svinjcu i bas je lud svak ko se cudi jer zna se da su svinje te koje prave svakojake svinjarije i sve dok je ljudi bice i svinja a dok je svinja bice i svinjarija.