Razbojništvo na srpski način

U Srbiji je ova pojava uzela tolikog maha da se mogla smatrati nacionalnim običajem kako mogu po sopstvenom iskustvu da posvedočim to da svako šta god i koliko god može pokrade od drugoga a ako se ovaj pobuni i ne da da ga se pokrade e onda mu razbojnik to što ne može da ukrade uništi da ni vlasnik imovine na koju se razbojnik nameračio ništa nema. Navešću nekoliko primera za to.

Pa tako pre par godina nisam mogao da dobijem svoj novac za svoju zemlju i svoje dugogodišnje zasade sve dok lopovima iz ZIGa i njihovom lopovskom advokatu nisam poklonio jednu četvrtinu svojih drva. Četiri godine su me zajebavali i zajebavali bi me i 400 godina da im nisam pustio da me pokradu.

Decenijama su mi krali voće iz voćnjaka a kada sam se pobunio i popravio ogradu od onda mi redovno evo već više od pola decenije redovno truju ama baš svako voće koje mi u bašti rodi prskajući ga otrovom a niko od komšija trovača i lopova ništa niti čuje niti vidi ili jedni na druge nabeđuju da su špricali al ne kod mene već kod kod njih pa je možda vetar preno samo čudno voće nije flekavo i zatrovano kod njih već kod mene.

Od skora a tome ima sigurno pola decenije ako ne i cela svaki forograf kada odnesete da razvijete film kod njega i izradite fotografije svaku vašu fotografiju skanira i ubaci kod njega u kompjuter pa odatle štampa šta vam treba. Ranije to nisu radili što ne znači da nisu i sebi ostavljali fotografije ili pravili duplikate jer im je uvek trebalo minimum pola dana da dobijete fotografije a kad ima puno posla onda je to trajalo i danima. U Njegoševoj ulici je bio jedan fotograf koji je u mašinu ubacivao film i razvijao ga i pravio fotografije tu odma pred vama za jako kratko vreme meni se čini da nije trajalo duže od 15 – 20 minuta jer bih uvek u radnji sačekao da završi i nije bilo nikakvog kompjutera i ništa a na mašini je bila nalepnica KODAK filma ako me pamćenje dobro služi ali ga više nema sad je tamo neka optika čini mi se. Kad sam sada hteo da razvijem film i napravim fotografije niko a ceo grad sam obišao nije hteo da to uradi za kraće od sat vremena jer kako kažu takav je proces. Onda ja nisam hteo nikome da dam film na razvijanje na kraju je jedna skoro na ćelavo ošišana iz radnje u Jevrejskoj 30 uzela film iz njihove radnje na futoškoj pijaci uz obećanje da  će biti gotovo za pola sata i izašla je iz radnje. Ja pitam kolege njene u radnji gde će a oni kažu u njenu radnju u Jevrejskoj 30. Ja sednem na biciklu i ajd u jevrejsku 30 i mož misliti ona je već bila tamo a film u mašini (kako li je ta morala trčati!?) pa sednem na stolicu da sačekam kad posle nekog vremena evo nje i nosi mi delomično osvetljeni film taman da vidim da je film otprilike moj jer se ko nešto nazire od toga što sam sliko ali nedovoljno da bi se napravila fotografija. Znači kad nisam hteo da im ostavim film da na miru sa njega poskidaju moje fotografije u svoj kompjuter e enda će mi upropastiti film da ni ja nemam te fotografije za sebe. Džabe trud, džabe film, džabe lutanje po gradu. Kad sam pitao fotografe iz druge radnje šta je bilo rečeno mi je da je film ili osvetljen prilikom ulaganja u mašinu ili je morao stojati duže u razvijaču nego što je to potrebno. Verujem da nisam otišao za njom u radnju u Jevrejskoj 30 iz radnje na futoškoj pijaci pa da je na miru mogla učitati razvijeni film u aparat i poskidati fotografije sa njega na njen hard disk bez da je gledam šta radi i tražim da po izradi fotografija iste obriše sa hard diska onda verovatno ne bi zaboravila da izvadi film iz razvijača na vreme a ovako je najverovatnije razmišljala kad nedaš meni da te pokradem upropastiću ti sve što si radio i fotografisao. Normalno ne može se dokazati ništa a po najmanje šta je ona mislila. Ona može da tvrdi da sam ja doneo delomično osvetljen film ili da je star pa lošeg kvaliteta i još koješta ali to samo nekome ko nikad nije fotografisao i životu.  Ono što upućuje na to da je ipak sve ovo namerno je nedostatak izvinjenja i to da je ponudila drugi film zbog načinjene fizičke štete pa slikaj ponovo ako možeš to što sam ti upropastila. Ja nisam tinejdžer pa da može da pretpostavi da ne znam već je reč o običnom bezobrazluku tako karakterističnom ovom podneblju. S obzirom da  je sve manje  fotografa po gradu rekao bih  da su i drugi  imali sličnih neprijatnih iskustava sa njima. Jedino se pitam ko li je sklonio onog dobrog fotografa iz Njegoševe ulice? Da nisu to ovi zbog kojih su i proizvedeni digitalni foto aparati?