knjige prodajem decije i za odrasle

Pre višе od hiljadu godina u dalekim stepama Azije živeo je ratnički narod koji se najčešće nazivao Hugrima. Hugri su pljačkajući krenuli na drugi kontinent i tamo osvojivši i/ili pokoroivši sve narode sa kojima su se sukobljavali uspostavili su svoje carstvo koje su kasnije rasprodali. To se carstvo protezalo na tri kontinenta (žuti, beli i crni) i za verovati je da je najveće i najmoćnije carstvo koje istorija naše planete pamti. Za direktne naslednike nekada slavnih Hugra izdavao se kasnije narod koji je takođe živeo na stepama ovog kontinenta i koji se ispočetka nazivao Ugrima a danas se zove Mugrima. Mugri uopšte ne liče na Hugre ni po crtama lica ni po neobuzdanom karakteru, neustrašivosti, hrabrosti i veštini ratovanja. Jedino što imaju zajedničko sa Hugrima je to da su i Mugri svoju zemlju rasprodali. Prema nekim analitičarima to se desilo zato što su zamenili svoje tradicionalno piće vino pivom kao i to što su se u ishrani privikli na kiso kupus i svinjske kobasice umesto svoje vekovne ishrane mladom i rumenom srnetinenom. Ta ljubav prema pivu, kupusu i kobasicama je Hugre, Ugre ili Mugre koštala nezavisnosti, suverenosti i slobode te ih je dovela u sraman položaj da su ratovali i slavno ginuli za plavokose kobasičare u kratkim pantalonicama, osuđeni su da večno žive u senci i pod vlašću drugih naroda.

U toj svojoj rasprodaji zemlje Mugri su jedan deo prodali i Tunguziji tako da je u Tunguziji mimo svoje volje (jer u trgovini zemljom narod koji na njoj živi niko i za ništa ne pita) živio poveći broj Mugara koji su mahom naseljavali severne delove Tunguzije a u najvećoj koncentraciji su bili u tunguzijskoj pokrajini Doljaniji. Doljanija je bila sastavljena od Bačvanije, Vinogradanije i Banđanije. Tridesetak godina po prodaji zemlje Mugri su opet sluđeni kiselim kupusom i svinjskim kobasicama zajedno sa plavokosim kobasičarima u kratkim pantalonicama pokušali bezuspešno da prethodno prodatu Bačvaniju na silu preotmu Tunguziji. Cenu za taj poduhvat su platili doljanski Mugri i Kobasičari. Kobasičari su u genocidnom poduhvatu tunguzijskih Čarapana istrebljeni u celini iz Tunguzije dok su Mugrima poubijali celokupno muško stanovništvo starosti između 16 i 65 godina. Preživeli su jedino oni Mugri tog spola i te starosne dobi koji su na strani Čarapana ratovali protiv svoje braće Mugara. Znači najgori izdajnički šljam Mugrarskog naroda. Priča se da su najkrvoličniji upravo oni i bili valjda da bi se dokazali pred Čarapanima.

U godinama po genocidu Mugri koji su preostali i nastavili da žive u Tunguziji su bili neprestano kinjenjeni i okrivljivani za stostruko uvećana nedela koja su tokom ratnih godina njihovi predci počinili u Tunguziji dok je njima bilo zabranjeno da govore o genocidu koji je nad njima izvršen. Pravi počinioci zločina u Tunguziji su pobegli iz Tunguzije kada su videli da su izgubili rat u druge države i na druge kontinente. Mugri koji su odanije nego najodaniji janjičari služili konstitutivnim narodima Tunguzije su pomno špijunirali svoje sunarodnike i redovno su izveštavali svoje gazde Čarapane ako bi se neko od Mugara i pijan zapričao o u genocidu poubijanim i mahom u reke bačenim a zvanično vođenim kao nestalim svojim rođacima i drugim sunarodnicima čija je jedina krivica bila ta što su pripadali određenom polu, starosnoj dobi i mugarskom narodu. Najspretnije i najodanije istrenirane mugarske špijune i teroriste su Čarapani primali ravnopravno u svoju špijunsko terorističku organizaciju i proglašavali ih za tunguzijske univerzitetske profesore i akademike.

Kada su tunguzijski intelektualci sporazumno pristupili razbijanju Tunguzije radi ostvarivanja svojih mračnih planova o klasnoj nejednakosti, izmeni društvenog uređenja i njihovoj samopromociji u gazde i kapitaliste tunguzijske kvazi intelektualce mugarske nacionalnosti niko nije ništa pitao. U jeku nacionalizama na njih su zaboravili. Kao odgovor na narasle nacionalističke tenzije i nekadašnji tunguzijski Mugri su odgovorili snažnim nacionalnim udruženjem koje je uz obilnu podršku svetskog mugarskog nacionalnog saveta kao i same države Mugrije počelo da poprima ozbiljne razmere. Tada su se čarapanski akademici i univerzitetski profesori setili svojih kolega mugarske nacionalnosti pa su im poverili u zadatak da razbiju to snažno udruženje. Godinama zapostavljani obučeni špijuni i teroristi su se bacili sa novim elanom i dotad neviđenom revnošću na posao. Busajući se u prsa svojim od čarapanskih kolega dobijenim zvučnim titulama i zvanjima akademika i univerzitetskih profesora Čarapanije zahtevali su da oni preuzmu rukovodeće položaje u tom novoformiranom i za Čarapane problematičnom mugarskom udruženju. Kada su dospeli na položaje pokrali su sve pare iz kase udruženja posle čega se nekada moćno udruženje raspalo. Nedugo potom uz blagoslov čarapanske vlasti su ovi lopovi, špijuni i teroristi sa zvučnim titulama na poverenom im zadatku formirali novo udruženje u kojem su oni vodili glavnu reč. Finansijski uništeni i izdani doljanski Mugri su formirali još 4 udruženja usko lokalnog, mesnog značaja. Novoformirano udruženje pod vođstvom profesora i akademika mugarske nacionalnosti je iz godine u godinu gubilo poverenje u narodu jer je narod uviđao da je njihovim intelektualcima jedino stalo do njih samih i ni do koga više.

Mugarski intelektualci u Čarapaniji su čuvali svoje položaje i bili su u milosti svojih čarapanskih kolega jer su po decenijama starom običaju ponovo okrivljivali svoje sunarodnike za razne anti čarapanske aktivnosti ne retko i bez pravog uporišta u činjenicama i istini a najčešće upravo iz želje da čarapanskim gazdama pokažu sopstveni značaj i neophodnost njihov daljnjeg finansiranja i delovanja u Čarapaniji.

Mugri su se kao odgovor na ovo počeli masovno iseljavati iz Čarapanije uglavnom u Mugriju pa u se tzv. prof. dr. i akademici a stvarni špijuni i teroristi mugarske nacionalnosti u Čarapaniji uplašili za svoju budućnost u Čarapaniji pa su činili sve što su znali i umeli samo da kod države Mugrije izdejstvuju da onemogući imigraciju doljanskih Mugara iz Čarapanije u Mugriju. Na žalost to im je polazilo za rukom pa je Mugrija uvela izuzetno drakonske zakone o useljavanju i državljanstvu koji su bili selektivno primenjivani pa je tako Kinazujima koji su krajem prošlog veka krenuli da se useljavaju u Mugriju bilo daleko lakše da dobiju državljanstvo i položaj u Mugarskom društvu nego izbeglim Mugrima is susednih zemalja. Valjda zbog toga što su mugarske vlasti rešile da bi bilo dobro da Mugri počnu i izgledom da liče na Hugre koji su pre hiljadu godina došli iz Azije i za čije su se naslednike sada oni izdavali. Veliki broj onih Mugara koji su bežeći iz Čarapanije odlazili u Mugriju su se trudili da što pre odputuju odatle i nađu svoju novu domovinu što dalje od Mugrije svesni prokletog izdajničkog i trgovačkog karaktera vladajućih struktura naroda kojem su i sami pripadali. Danas jedna trćina svih Mugara u svetu živi van Mugrije. Mugarski akademici i univerzitetski profesori iz Mugrije su uz pomoć svojih kolega i sunarodnika sa titulama i zvanjima dobijenim od čarapanskih akdemija i univerziteta dobro zaradili jer je špijunsko teroristička ksenofobna država Čarapanija izdvajala značajna finansijska sredstva za plaćanje u Mugriji zavrbovanih špijuna i terorista sa titulama Mugarskih akademija i univerziteta koji su tamo živeli i radili a za Čarapaniju su se bavili špijunažom i terorizmon nad izbeglim Mugrima iz Čarapanije koji su naivno verovali da će zaštitu i utočište naći u Mugriji.

Kao nagradu i podsticaj za daljnje rezultare u četvrtoj godini trećega milenijuma uz blagoslov čarapanske akademije nauka i umetnosti ČANU i zarad ostvarivanja čarapanskih nacionalnih interesa ponovo je osnovana doljanska akademija nauka i umetnosti DANU (koja je paradoksalno pre dve decenije bila ukinuta a opet zarad ostvarivanja istih ciljeva i uz blagoslov istih lica) u kojoj su mesto dobili najzaslužniju pripadnici špijunsko terorističke bande doljanskih profesora kako čarapanske tako i mugarske i drugih nacionalnosti koje žive u Čarapanskoj pokrajini Doljaniji. Akademicima DANU su proglašeni i po jedan akademik čarapanske, mugarske i ruskurinske akademije koji su dali svoj doprinos ostvarivanju čarapanskih nacionalnih interesa. Na ovaj način su svi a posebno tzv. univerzitetski profesori mugarske nacionalnosti nagrađeni za svoj dugododišnji predani doprinos razbijanju mugarske kao i svih ostalih manjinskih nacionalnih zajednica u Čarapaniji.

Mugri više nemaju heroje. Prodali su ih za pare mugarski tzv. univerzitetski profesori i akademici. Svojevremeno su Mugri pokušali da se oslobode Krivonosana (naroda uspešnih trgovaca koji poput tamnoputih Romana nije do skora imao svoju domovinu već je živeo razasut svuda po svetu pritom uspešno očuvavši sopstveni jezik, običaje i kulturu) na jedan sasvim neprihvatljiv i necivilizovan način ali su izgleda u tom procesu jedino poprimili iskarikirane karakterne crte onih koje su zbog poslovne uspešnosti progonili a nepovratno su izgubili pravo na sopstvene heroje i blogoslov historije.

Pre vi{e od hiqadu godina u dalekim stepama Azije `iveo je ratni~ki narod koji se naj~e{}e nazivao Hugrima. Hugri su pqa~kaju}i krenuli na drugi kontinent i tamo osvojiv{i i/ili pokoroiv{i sve narode sa kojima su se sukobqavali uspostavili su svoje carstvo koje su kasnije rasprodali. To se carstvo protezalo na tri kontinenta (`uti, beli i crni) i za verovati je da je najve}e i najmo}nije carstvo koje istorija na{e planete pamti. Za direktne naslednike nekada slavnih Hugra izdavao se kasnije narod koji je tako|e `iveo na stepama ovog kontinenta i koji se ispo~etka nazivao Ugrima a danas se zove Mugrima. Mugri uop{te ne li~e na Hugre ni po crtama lica ni po neobuzdanom karakteru, neustra{ivosti, hrabrosti i ve{tini ratovawa. Jedino {to imaju zajedni~ko sa Hugrima je to da su i Mugri svoju zemqu rasprodali. Prema nekim analiti~arima to se desilo zato {to su zamenili svoje tradicionalno pi}e vino pivom kao i to {to su se u ishrani privikli na kiso kupus i sviwske kobasice umesto svoje vekovne ishrane mladom i rumenom srnetinenom. Ta qubav prema pivu, kupusu i kobasicama je Hugre, Ugre ili Mugre ko{tala nezavisnosti, suverenosti i slobode te ih je dovela u sraman polo`aj da su ratovali i slavno ginuli za plavokose kobasi~are u kratkim pantalonicama, osu|eni su da ve~no `ive u senci i pod vla{}u drugih naroda.

U toj svojoj rasprodaji zemqe Mugri su jedan deo prodali i Tunguziji tako da je u Tunguziji mimo svoje voqe (jer u trgovini zemqom narod koji na woj `ivi niko i za ni{ta ne pita) `ivio pove}i broj Mugara koji su mahom naseqavali severne delove Tunguzije a u najve}oj koncentraciji su bili u tunguzijskoj pokrajini Doqaniji. Doqanija je bila sastavqena od Ba~vanije, Vinogradanije i Ban|anije. Tridesetak godina po prodaji zemqe Mugri su opet slu|eni kiselim kupusom i sviwskim kobasicama zajedno sa plavokosim kobasi~arima u kratkim pantalonicama poku{ali bezuspe{no da prethodno prodatu Ba~vaniju na silu preotmu Tunguziji. Cenu za taj poduhvat su platili doqanski Mugri i Kobasi~ari. Kobasi~ari su u genocidnom poduhvatu tunguzijskih ~arapana istrebqeni u celini iz Tunguzije dok su Mugrima poubijali celokupno mu{ko stanovni{tvo starosti izme|u 16 i 65 godina. Pre`iveli su jedino oni Mugri tog spola i te starosne dobi koji su na strani ~arapana ratovali protiv svoje bra}e Mugara. Zna~i najgori izdajni~ki {qam Mugrarskog naroda. Pri~a se da su najkrvoli~niji upravo oni i bili vaqda da bi se dokazali pred ~arapanima.

U godinama po genocidu Mugri koji su preostali i nastavili da `ive u Tunguziji su bili neprestano kiweweni i okrivqivani za stostruko uve}ana nedela koja su tokom ratnih godina wihovi predci po~inili u Tunguziji dok je wima bilo zabraweno da govore o genocidu koji je nad wima izvr{en. Pravi po~inioci zlo~ina u Tunguziji su pobegli iz Tunguzije kada su videli da su izgubili rat u druge dr`ave i na druge kontinente. Mugri koji su odanije nego najodaniji jawi~ari slu`ili konstitutivnim narodima Tunguzije su pomno {pijunirali svoje sunarodnike i redovno su izve{tavali svoje gazde ~arapane ako bi se neko od Mugara i pijan zapri~ao o u genocidu poubijanim i mahom u reke ba~enim a zvani~no vo|enim kao nestalim svojim ro|acima i drugim sunarodnicima ~ija je jedina krivica bila ta {to su pripadali odre|enom polu, starosnoj dobi i mugarskom narodu. Najspretnije i najodanije istrenirane mugarske {pijune i teroriste su ~arapani primali ravnopravno u svoju {pijunsko teroristi~ku organizaciju i progla{avali ih za tunguzijske univerzitetske profesore i akademike.

Kada su tunguzijski intelektualci sporazumno pristupili razbijawu Tunguzije radi ostvarivawa svojih mra~nih planova o klasnoj nejednakosti, izmeni dru{tvenog ure|ewa i wihovoj samopromociji u gazde i kapitaliste tunguzijske kvazi intelektualce mugarske nacionalnosti niko nije ni{ta pitao. U jeku nacionalizama na wih su zaboravili. Kao odgovor na narasle nacionalisti~ke tenzije i nekada{wi tunguzijski Mugri su odgovorili sna`nim nacionalnim udru`ewem koje je uz obilnu podr{ku svetskog mugarskog nacionalnog saveta kao i same dr`ave Mugrije po~elo da poprima ozbiqne razmere. Tada su se ~arapanski akademici i univerzitetski profesori setili svojih kolega mugarske nacionalnosti pa su im poverili u zadatak da razbiju to sna`no udru`ewe. Godinama zapostavqani obu~eni {pijuni i teroristi su se bacili sa novim elanom i dotad nevi|enom revno{}u na posao. Busaju}i se u prsa svojim od ~arapanskih kolega dobijenim zvu~nim titulama i zvawima akademika i univerzitetskih profesora ~arapanije zahtevali su da oni preuzmu rukovode}e polo`aje u tom novoformiranom i za ~arapane problemati~nom mugarskom udru`ewu. Kada su dospeli na polo`aje pokrali su sve pare iz kase udru`ewa posle ~ega se nekada mo}no udru`ewe raspalo. Nedugo potom uz blagoslov ~arapanske vlasti su ovi lopovi, {pijuni i teroristi sa zvu~nim titulama na poverenom im zadatku formirali novo udru`ewe u kojem su oni vodili glavnu re~. Finansijski uni{teni i izdani doqanski Mugri su formirali jo{ 4 udru`ewa usko lokalnog, mesnog zna~aja. Novoformirano udru`ewe pod vo|stvom profesora i akademika mugarske nacionalnosti je iz godine u godinu gubilo poverewe u narodu jer je narod uvi|ao da je wihovim intelektualcima jedino stalo do wih samih i ni do koga vi{e.

Mugarski intelektualci u ~arapaniji su ~uvali svoje polo`aje i bili su u milosti svojih ~arapanskih kolega jer su po decenijama starom obi~aju ponovo okrivqivali svoje sunarodnike za razne anti ~arapanske aktivnosti ne retko i bez pravog upori{ta u ~iwenicama i istini a naj~e{}e upravo iz `eqe da ~arapanskim gazdama poka`u sopstveni zna~aj i neophodnost wihov daqweg finansirawa i delovawa u ~arapaniji.

Mugri su se kao odgovor na ovo po~eli masovno iseqavati iz ~arapanije uglavnom u Mugriju pa u se tzv. prof. dr. i akademici a stvarni {pijuni i teroristi mugarske nacionalnosti u ~arapaniji upla{ili za svoju budu}nost u ~arapaniji pa su ~inili sve {to su znali i umeli samo da kod dr`ave Mugrije izdejstvuju da onemogu}i imigraciju doqanskih Mugara iz ~arapanije u Mugriju. Na `alost to im je polazilo za rukom pa je Mugrija uvela izuzetno drakonske zakone o useqavawu i dr`avqanstvu koji su bili selektivno primewivani pa je tako Kinazujima koji su krajem pro{log veka krenuli da se useqavaju u Mugriju bilo daleko lak{e da dobiju dr`avqanstvo i polo`aj u Mugarskom dru{tvu nego izbeglim Mugrima is susednih zemaqa. Vaqda zbog toga {to su mugarske vlasti re{ile da bi bilo dobro da Mugri po~nu i izgledom da li~e na Hugre koji su pre hiqadu godina do{li iz Azije i za ~ije su se naslednike sada oni izdavali. Veliki broj onih Mugara koji su be`e}i iz ~arapanije odlazili u Mugriju su se trudili da {to pre odputuju odatle i na|u svoju novu domovinu {to daqe od Mugrije svesni prokletog izdajni~kog i trgova~kog karaktera vladaju}ih struktura naroda kojem su i sami pripadali. Danas jedna tr}ina svih Mugara u svetu `ivi van Mugrije. Mugarski akademici i univerzitetski profesori iz Mugrije su uz pomo} svojih kolega i sunarodnika sa titulama i zvawima dobijenim od ~arapanskih akdemija i univerziteta dobro zaradili jer je {pijunsko teroristi~ka ksenofobna dr`ava ~arapanija izdvajala zna~ajna finansijska sredstva za pla}awe u Mugriji zavrbovanih {pijuna i terorista sa titulama Mugarskih akademija i univerziteta koji su tamo `iveli i radili a za ~arapaniju su se bavili {pijuna`om i terorizmon nad izbeglim Mugrima iz ~arapanije koji su naivno verovali da }e za{titu i uto~i{te na}i u Mugriji.

Kao nagradu i podsticaj za daqwe rezultare u ~etvrtoj godini tre}ega milenijuma uz blagoslov ~arapanske akademije nauka i umetnosti ~ANU i zarad ostvarivawa ~arapanskih nacionalnih interesa ponovo je osnovana doqanska akademija nauka i umetnosti DANU (koja je paradoksalno pre dve decenije bila ukinuta a opet zarad ostvarivawa istih ciqeva i uz blagoslov istih lica) u kojoj su mesto dobili najzaslu`niju pripadnici {pijunsko teroristi~ke bande doqanskih profesora kako ~arapanske tako i mugarske i drugih nacionalnosti koje `ive u ~arapanskoj pokrajini Doqaniji. Akademicima DANU su progla{eni i po jedan akademik ~arapanske, mugarske i ruskurinske akademije koji su dali svoj doprinos ostvarivawu ~arapanskih nacionalnih interesa. Na ovaj na~in su svi a posebno tzv. univerzitetski profesori mugarske nacionalnosti nagra|eni za svoj dugododi{wi predani doprinos razbijawu mugarske kao i svih ostalih mawinskih nacionalnih zajednica u ~arapaniji.

Mugri vi{e nemaju heroje. Prodali su ih za pare mugarski tzv. univerzitetski profesori i akademici. Svojevremeno su Mugri poku{ali da se oslobode Krivonosana (naroda uspe{nih trgovaca koji poput tamnoputih Romana nije do skora imao svoju domovinu ve} je `iveo razasut svuda po svetu pritom uspe{no o~uvav{i sopstveni jezik, obi~aje i kulturu) na jedan sasvim neprihvatqiv i necivilizovan na~in ali su izgleda u tom procesu jedino poprimili iskarikirane karakterne crte onih koje su zbog poslovne uspe{nosti progonili a nepovratno su izgubili pravo na sopstvene heroje i blogoslov historije.

Pre visе od hiljadu godina u dalekim stepama Azije ziveo je ratnicki narod koji se najcesce nazivao Hugrima. Hugri su pljackajuci krenuli na drugi kontinent i tamo osvojivsi i/ili pokoroivsi sve narode sa kojima su se sukobljavali uspostavili su svoje carstvo koje su kasnije rasprodali. To se carstvo protezalo na tri kontinenta (zuti, beli i crni) i za verovati je da je najvece i najmocnije carstvo koje istorija nase planete pamti. Za direktne naslednike nekada slavnih Hugra izdavao se kasnije narod koji je takodje ziveo na stepama ovog kontinenta i koji se ispocetka nazivao Ugrima a danas se zove Mugrima. Mugri uopste ne lice na Hugre ni po crtama lica ni po neobuzdanom karakteru, neustrasivosti, hrabrosti i vestini ratovanja. Jedino sto imaju zajednicko sa Hugrima je to da su i Mugri svoju zemlju rasprodali. Prema nekim analiticarima to se desilo zato sto su zamenili svoje tradicionalno pice vino pivom kao i to sto su se u ishrani privikli na kiso kupus i svinjske kobasice umesto svoje vekovne ishrane mladom i rumenom srnetinenom. Ta ljubav prema pivu, kupusu i kobasicama je Hugre, Ugre ili Mugre kostala nezavisnosti, suverenosti i slobode te ih je dovela u sraman polozaj da su ratovali i slavno ginuli za plavokose kobasicare u kratkim pantalonicama, osudjeni su da vecno zive u senci i pod vlascu drugih naroda.

U toj svojoj rasprodaji zemlje Mugri su jedan deo prodali i Tunguziji tako da je u Tunguziji mimo svoje volje (jer u trgovini zemljom narod koji na njoj zivi niko i za nista ne pita) zivio poveci broj Mugara koji su mahom naseljavali severne delove Tunguzije a u najvecoj koncentraciji su bili u tunguzijskoj pokrajini Doljaniji. Doljanija je bila sastavljena od Bacvanije, Vinogradanije i Bandjanije. Tridesetak godina po prodaji zemlje Mugri su opet sludjeni kiselim kupusom i svinjskim kobasicama zajedno sa plavokosim kobasicarima u kratkim pantalonicama pokusali bezuspesno da prethodno prodatu Bacvaniju na silu preotmu Tunguziji. Cenu za taj poduhvat su platili doljanski Mugri i Kobasicari. Kobasicari su u genocidnom poduhvatu tunguzijskih Carapana istrebljeni u celini iz Tunguzije dok su Mugrima poubijali celokupno musko stanovnistvo starosti izmedju 16 i 65 godina. Preziveli su jedino oni Mugri tog spola i te starosne dobi koji su na strani Carapana ratovali protiv svoje brace Mugara. Znaci najgori izdajnicki sljam Mugrarskog naroda. Prica se da su najkrvolicniji upravo oni i bili valjda da bi se dokazali pred Carapanima.

U godinama po genocidu Mugri koji su preostali i nastavili da zive u Tunguziji su bili neprestano kinjenjeni i okrivljivani za stostruko uvecana nedela koja su tokom ratnih godina njihovi predci pocinili u Tunguziji dok je njima bilo zabranjeno da govore o genocidu koji je nad njima izvrsen. Pravi pocinioci zlocina u Tunguziji su pobegli iz Tunguzije kada su videli da su izgubili rat u druge drzave i na druge kontinente. Mugri koji su odanije nego najodaniji janjicari sluzili konstitutivnim narodima Tunguzije su pomno spijunirali svoje sunarodnike i redovno su izvestavali svoje gazde Carapane ako bi se neko od Mugara i pijan zapricao o u genocidu poubijanim i mahom u reke bacenim a zvanicno vodjenim kao nestalim svojim rodjacima i drugim sunarodnicima cija je jedina krivica bila ta sto su pripadali odredjenom polu, starosnoj dobi i mugarskom narodu. Najspretnije i najodanije istrenirane mugarske spijune i teroriste su Carapani primali ravnopravno u svoju spijunsko teroristicku organizaciju i proglasavali ih za tunguzijske univerzitetske profesore i akademike.

Kada su tunguzijski intelektualci sporazumno pristupili razbijanju Tunguzije radi ostvarivanja svojih mracnih planova o klasnoj nejednakosti, izmeni drustvenog uredjenja i njihovoj samopromociji u gazde i kapitaliste tunguzijske kvazi intelektualce mugarske nacionalnosti niko nije nista pitao. U jeku nacionalizama na njih su zaboravili. Kao odgovor na narasle nacionalisticke tenzije i nekadasnji tunguzijski Mugri su odgovorili snaznim nacionalnim udruzenjem koje je uz obilnu podrsku svetskog mugarskog nacionalnog saveta kao i same drzave Mugrije pocelo da poprima ozbiljne razmere. Tada su se carapanski akademici i univerzitetski profesori setili svojih kolega mugarske nacionalnosti pa su im poverili u zadatak da razbiju to snazno udruzenje. Godinama zapostavljani obuceni spijuni i teroristi su se bacili sa novim elanom i dotad nevidjenom revnoscu na posao. Busajuci se u prsa svojim od carapanskih kolega dobijenim zvucnim titulama i zvanjima akademika i univerzitetskih profesora Carapanije zahtevali su da oni preuzmu rukovodece polozaje u tom novoformiranom i za Carapane problematicnom mugarskom udruzenju. Kada su dospeli na polozaje pokrali su sve pare iz kase udruzenja posle cega se nekada mocno udruzenje raspalo. Nedugo potom uz blagoslov carapanske vlasti su ovi lopovi, spijuni i teroristi sa zvucnim titulama na poverenom im zadatku formirali novo udruzenje u kojem su oni vodili glavnu rec. Finansijski unisteni i izdani doljanski Mugri su formirali jos 4 udruzenja usko lokalnog, mesnog znacaja. Novoformirano udruzenje pod vodjstvom profesora i akademika mugarske nacionalnosti je iz godine u godinu gubilo poverenje u narodu jer je narod uvidjao da je njihovim intelektualcima jedino stalo do njih samih i ni do koga vise.

Mugarski intelektualci u Carapaniji su cuvali svoje polozaje i bili su u milosti svojih carapanskih kolega jer su po decenijama starom obicaju ponovo okrivljivali svoje sunarodnike za razne anti carapanske aktivnosti ne retko i bez pravog uporista u cinjenicama i istini a najcesce upravo iz zelje da carapanskim gazdama pokazu sopstveni znacaj i neophodnost njihov daljnjeg finansiranja i delovanja u Carapaniji.

Mugri su se kao odgovor na ovo poceli masovno iseljavati iz Carapanije uglavnom u Mugriju pa u se tzv. prof. dr. i akademici a stvarni spijuni i teroristi mugarske nacionalnosti u Carapaniji uplasili za svoju buducnost u Carapaniji pa su cinili sve sto su znali i umeli samo da kod drzave Mugrije izdejstvuju da onemoguci imigraciju doljanskih Mugara iz Carapanije u Mugriju. Na zalost to im je polazilo za rukom pa je Mugrija uvela izuzetno drakonske zakone o useljavanju i drzavljanstvu koji su bili selektivno primenjivani pa je tako Kinazujima koji su krajem proslog veka krenuli da se useljavaju u Mugriju bilo daleko lakse da dobiju drzavljanstvo i polozaj u Mugarskom drustvu nego izbeglim Mugrima is susednih zemalja. Valjda zbog toga sto su mugarske vlasti resile da bi bilo dobro da Mugri pocnu i izgledom da lice na Hugre koji su pre hiljadu godina dosli iz Azije i za cije su se naslednike sada oni izdavali. Veliki broj onih Mugara koji su bezeci iz Carapanije odlazili u Mugriju su se trudili da sto pre odputuju odatle i nadju svoju novu domovinu sto dalje od Mugrije svesni prokletog izdajnickog i trgovackog karaktera vladajucih struktura naroda kojem su i sami pripadali. Danas jedna trcina svih Mugara u svetu zivi van Mugrije. Mugarski akademici i univerzitetski profesori iz Mugrije su uz pomoc svojih kolega i sunarodnika sa titulama i zvanjima dobijenim od carapanskih akdemija i univerziteta dobro zaradili jer je spijunsko teroristicka ksenofobna drzava Carapanija izdvajala znacajna finansijska sredstva za placanje u Mugriji zavrbovanih spijuna i terorista sa titulama Mugarskih akademija i univerziteta koji su tamo ziveli i radili a za Carapaniju su se bavili spijunazom i terorizmon nad izbeglim Mugrima iz Carapanije koji su naivno verovali da ce zastitu i utociste naci u Mugriji.

Kao nagradu i podsticaj za daljnje rezultare u cetvrtoj godini trecega milenijuma uz blagoslov carapanske akademije nauka i umetnosti CANU i zarad ostvarivanja carapanskih nacionalnih interesa ponovo je osnovana doljanska akademija nauka i umetnosti DANU (koja je paradoksalno pre dve decenije bila ukinuta a opet zarad ostvarivanja istih ciljeva i uz blagoslov istih lica) u kojoj su mesto dobili najzasluzniju pripadnici spijunsko teroristicke bande doljanskih profesora kako carapanske tako i mugarske i drugih nacionalnosti koje zive u Carapanskoj pokrajini Doljaniji. Akademicima DANU su proglaseni i po jedan akademik carapanske, mugarske i ruskurinske akademije koji su dali svoj doprinos ostvarivanju carapanskih nacionalnih interesa. Na ovaj nacin su svi a posebno tzv. univerzitetski profesori mugarske nacionalnosti nagradjeni za svoj dugododisnji predani doprinos razbijanju mugarske kao i svih ostalih manjinskih nacionalnih zajednica u Carapaniji.

Mugri vise nemaju heroje. Prodali su ih za pare mugarski tzv. univerzitetski profesori i akademici. Svojevremeno su Mugri pokusali da se oslobode Krivonosana (naroda uspesnih trgovaca koji poput tamnoputih Romana nije do skora imao svoju domovinu vec je ziveo razasut svuda po svetu pritom uspesno ocuvavsi sopstveni jezik, obicaje i kulturu) na jedan sasvim neprihvatljiv i necivilizovan nacin ali su izgleda u tom procesu jedino poprimili iskarikirane karakterne crte onih koje su zbog poslovne uspesnosti progonili a nepovratno su izgubili pravo na sopstvene heroje i blogoslov historije.