knjige prodajem decije i za odrasle

Tunguzija je oduvek i po svemu bila drugačija od čitavog sveta mada toga nikada nije bila svesna. U Tunguziji su se gaće nosile na glavi a kape i šeširi su stavljani tamo gde su drugi ljudi gaće nosili. Cipele su nazuvali na šake a rukavice su navlačili na stopala. Hodali su na rukama a violine su svirali nogama. Zbog ovoga su buku koju su njihovi violinski virtuozi stvarali samo Tunguzijci muzikom smatrali.

Tunguzijski Čarapani su se posebno dičili svojim trutom koga su iz milošte prozvali maticom svojom. Ne, nije trut bio od onih koji vole da se presvlače u žensku odeću već su Čarapani jednostavno za inat i kontra svog ostalog sveta više voleli žensku decu od muške a kao se trut izmeto ko trut a ne ko’ matica nije im bilo druge već da svi kolektivno reše da se po ko zna koji put naprave nevešti i da izvrnu stvari naopako pa da tako i truta maticom nazovu.

A ko je bio tunguzijski trut ili matica ako vam je tako više drago?

U davna vremena kada nisu postojali ni Čarapani a ni Tunguzija narod koji se kasnije tako prozvao a zemlju koju je od Otomanlija oteo i docnije u Tunguziju prekrstio je zbog vekovnih nesuglasica sa Otomanlijama živeo u drugim državama pa je u jednoj od njih i osnovao tunguzijsku maticu (truta) kako bi u, a i van, okvira koje priža bibliotečka delatnost negovao i širio kulturu i obrazovanje međ’ narodom.

Ma kako živahan bio trut u mladosti kasnije se dobro ulenjio i udebljao pa je i prestao da ma šta misli i radi već se zadovoljavao time da ništa ne menja i da ne ide u korak sa svetom već da se uporno drži tradicije pa je prestao da bude svetionik svoga naroda. Umesto da otvara nove puteve i mogućnosti on ih je sprečavao ili ograničavao pozivajući se na principe koje ni sam nije razumevao.

Pa zašto je onda to radio?

Zato što su to svi drugi njegovi sunarodnici radili a trut je on ipak bio samo jedan od njih pa na šta bi to ličilo kada bi sad on odjedared počeo da misli svojom glavom i izloži se eventualnom sukobu sa svojom braćom tunguzijskom. U svojoj nepismnosti (što je stvarno krajnja sramota za nekog ko slovi za najznačajniju nacionalnu biblitekarsku ustanovu Tunguzije) je išao sve dotle da je kao pravi parazit terao silom tunguzijskog državnog aparata da se svaka publikacija koja se objavi u zemlji njemu obavezno mora poslati a da ni sam nije znao šta poseduje osim možda opštih stvari poput naslova, autora i broja stranica te publikacije dok uvid u ono što se na tim stranicama nalazilo već nije nije smatrao svojom brigom. Tako je paradoksalno, prizivajući se na principe koje su tako moderno i svetski zvučali i njemu kao i ostalim tunguzijcima a istovremeno su im u stvarnosti bili potpuno nerazumljivi i strani (što vam nikada i ni za živu glavu ne bi priznali) čitaocima ograničavao i eksplicitno zabranjivao pravo pristupa delima koja su svugde u svetu bila deljena besplatno a u Tunguziji ih je trut pozivajući se na nerazumljive mu principe smatrao za jeres i ljubomorno ih je čuvao da ne dođu do naroda.

Tako je glupavi trut trošio novac i kupovao je licence po svetu za stvari koje su mu bile potrebne i za slavu sopstvene oholosti, moći i gluposti hvaleći se njima i ubedjujući i druge Tunguzijce da učine to isto a sve vreme je godinama dobro skrivene, branjene i zabranjene za sav narod pa i njega samog od sebe imao te iste stvari zakopane u prašini svojih bibliotečkih magacina koje je mogao slobodno da koristi i to bez plaćanja ikakve licence i potpuno besplatno i on kao i ma ko drugi u Tunguziji baš kao što su to činili svi ostali ljudi na svetu.

Ljudi mogu magarce nazivati narodnim poslanicima, konje senatorima, krdo volova mogu prozvati akademicima nauka i umetnosti, trutove mogu nazivati maticama i činiti još kojekakve druge gluposti zarad sprdnje, zatucanosti il’ kakve duševne bolesti al’ to opet ne znači da će ih i ostali ljudi prihvatiti za takve niti da će volove pa i one sa leptir mašnama svezanim oko vrata umesto klepetuša smatrati i nazivati akademicima, trutove maticama, potkovane i nepotkovane konje senatorima a dugouhe magarce narodnim poslanicima.

Tunguzija je oduvek i po svemu bila druga~ija od ~itavog sveta mada toga nikada nije bila svesna. U Tunguziji su se ga}e nosile na glavi a kape i {e{iri su stavqani tamo gde su drugi qudi ga}e nosili. Cipele su nazuvali na {ake a rukavice su navla~ili na stopala. Hodali su na rukama a violine su svirali nogama. Zbog ovoga su buku koju su wihovi violinski virtuozi stvarali samo Tunguzijci muzikom smatrali.

Tunguzijski ^arapani su se posebno di~ili svojim trutom koga su iz milo{te prozvali maticom svojom. Ne, nije trut bio od onih koji vole da se presvla~e u zensku ode}u ve} su ^arapani jednostavno za inat i kontra svog ostalog sveta vi{e voleli zensku decu od mu{ke a kao se trut izmeto ko trut a ne ko’ matica nije im bilo druge ve} da svi kolektivno re{e da se po ko zna koji put naprave neve{ti i da izvrnu stvari naopako pa da tako i truta maticom nazovu.

A ko je bio tunguzijski trut ili matica ako vam je tako vi{e drago?

U davna vremena kada nisu postojali ni ~arapani a ni Tunguzija narod koji se kasnije tako prozvao a zemqu koju je od Otomanlija oteo i docnije u Tunguziju prekrstio je zbog vekovnih nesuglasica sa Otomanlijama ziveo u drugim drzavama pa je u jednoj od wih i osnovao tunguzijsku maticu (truta) kako bi u, a i van, okvira koje priza bibliote~ka delatnost negovao i {irio kulturu i obrazovawe me|’ narodom.

Ma kako zivahan bio trut u mladosti kasnije se dobro ulewio i udebqao pa je i prestao da ma {ta misli i radi ve} se zadovoqavao time da ni{ta ne mewa i da ne ide u korak sa svetom ve} da se uporno drzi tradicije pa je prestao da bude svetionik svoga naroda. Umesto da otvara nove puteve i mogu}nosti on ih je spre~avao ili ograni~avao pozivaju}i se na principe koje ni sam nije razumevao.

Pa za{to je onda to radio?

Zato {to su to svi drugi wegovi sunarodnici radili a trut je on ipak bio samo jedan od wih pa na {ta bi to li~ilo kada bi sad on odjedared po~eo da misli svojom glavom i izlozi se eventualnom sukobu sa svojom bra}om tunguzijskom. U svojoj nepismnosti ({to je stvarno krajwa sramota za nekog ko slovi za najzna~ajniju nacionalnu biblitekarsku ustanovu Tunguzije) je i{ao sve dotle da je kao pravi parazit terao silom tunguzijskog drzavnog aparata da se svaka publikacija koja se objavi u zemqi wemu obavezno mora poslati a da ni sam nije znao {ta poseduje osim mozda op{tih stvari poput naslova, autora i broja stranica te publikacije dok uvid u ono {to se na tim stranicama nalazilo ve} nije nije smatrao svojom brigom. Tako je paradoksalno, prizivaju}i se na principe koje su tako moderno i svetski zvu~ali i wemu kao i ostalim tunguzijcima a istovremeno su im u stvarnosti bili potpuno nerazumqivi i strani ({to vam nikada i ni za zivu glavu ne bi priznali) ~itaocima ograni~avao i eksplicitno zabrawivao pravo pristupa delima koja su svugde u svetu bila deqena besplatno a u Tunguziji ih je trut pozivaju}i se na nerazumqive mu principe smatrao za jeres i qubomorno ih je ~uvao da ne do|u do naroda.

Tako je glupavi trut tro{io novac i kupovao je licence po svetu za stvari koje su mu bile potrebne i za slavu sopstvene oholosti, mo}i i gluposti hvale}i se wima i ubedjuju}i i druge Tunguzijce da u~ine to isto a sve vreme je godinama dobro skrivene, brawene i zabrawene za sav narod pa i wega samog od sebe imao te iste stvari zakopane u pra{ini svojih bibliote~kih magacina koje je mogao slobodno da koristi i to bez pla}awa ikakve licence i potpuno besplatno i on kao i ma ko drugi u Tunguziji ba{ kao {to su to ~inili svi ostali qudi na svetu.

Qudi mogu magarce nazivati narodnim poslanicima, kowe senatorima, krdo volova mogu prozvati akademicima nauka i umetnosti, trutove mogu nazivati maticama i ~initi jo{ kojekakve druge gluposti zarad sprdwe, zatucanosti il’ kakve du{evne bolesti al’ to opet ne zna~i da }e ih i ostali qudi prihvatiti za takve niti da }e volove pa i one sa leptir ma{nama svezanim oko vrata umesto klepetu{a smatrati i nazivati akademicima, trutove maticama, potkovane i nepotkovane kowe senatorima a dugouhe magarce narodnim poslanicima.

Tunguzija je oduvek i po svemu bila drugacija od citavog sveta mada toga nikada nije bila svesna. U Tunguziji su se gace nosile na glavi a kape i sesiri su stavljani tamo gde su drugi ljudi gace nosili. Cipele su nazuvali na sake a rukavice su navlacili na stopala. Hodali su na rukama a violine su svirali nogama. Zbog ovoga su buku koju su njihovi violinski virtuozi stvarali samo Tunguzijci muzikom smatrali.

Tunguzijski Carapani su se posebno dicili svojim trutom koga su iz miloste prozvali maticom svojom. Ne, nije trut bio od onih koji vole da se presvlace u zensku odecu vec su Carapani jednostavno za inat i kontra svog ostalog sveta vise voleli zensku decu od muske a kao se trut izmeto ko trut a ne ko’ matica nije im bilo druge vec da svi kolektivno rese da se po ko zna koji put naprave nevesti i da izvrnu stvari naopako pa da tako i truta maticom nazovu.

A ko je bio tunguzijski trut ili matica ako vam je tako vise drago?

U davna vremena kada nisu postojali ni Carapani a ni Tunguzija narod koji se kasnije tako prozvao a zemlju koju je od Otomanlija oteo i docnije u Tunguziju prekrstio je zbog vekovnih nesuglasica sa Otomanlijama ziveo u drugim drzavama pa je u jednoj od njih i osnovao tunguzijsku maticu (truta) kako bi u, a i van, okvira koje priza bibliotecka delatnost negovao i sirio kulturu i obrazovanje medj’ narodom.

Ma kako zivahan bio trut u mladosti kasnije se dobro ulenjio i udebljao pa je i prestao da ma sta misli i radi vec se zadovoljavao time da nista ne menja i da ne ide u korak sa svetom vec da se uporno drzi tradicije pa je prestao da bude svetionik svoga naroda. Umesto da otvara nove puteve i mogucnosti on ih je sprecavao ili ogranicavao pozivajuci se na principe koje ni sam nije razumevao.

Pa zasto je onda to radio?

Zato sto su to svi drugi njegovi sunarodnici radili a trut je on ipak bio samo jedan od njih pa na sta bi to licilo kada bi sad on odjedared poceo da misli svojom glavom i izlozi se eventualnom sukobu sa svojom bracom tunguzijskom. U svojoj nepismnosti (sto je stvarno krajnja sramota za nekog ko slovi za najznacajniju nacionalnu biblitekarsku ustanovu Tunguzije) je isao sve dotle da je kao pravi parazit terao silom tunguzijskog drzavnog aparata da se svaka publikacija koja se objavi u zemlji njemu obavezno mora poslati a da ni sam nije znao sta poseduje osim mozda opstih stvari poput naslova, autora i broja stranica te publikacije dok uvid u ono sto se na tim stranicama nalazilo vec nije nije smatrao svojom brigom. Tako je paradoksalno, prizivajuci se na principe koje su tako moderno i svetski zvucali i njemu kao i ostalim tunguzijcima a istovremeno su im u stvarnosti bili potpuno nerazumljivi i strani (sto vam nikada i ni za zivu glavu ne bi priznali) citaocima ogranicavao i eksplicitno zabranjivao pravo pristupa delima koja su svugde u svetu bila deljena besplatno a u Tunguziji ih je trut pozivajuci se na nerazumljive mu principe smatrao za jeres i ljubomorno ih je cuvao da ne dodju do naroda.

Tako je glupavi trut trosio novac i kupovao je licence po svetu za stvari koje su mu bile potrebne i za slavu sopstvene oholosti, moci i gluposti hvaleci se njima i ubedjujuci i druge Tunguzijce da ucine to isto a sve vreme je godinama dobro skrivene, branjene i zabranjene za sav narod pa i njega samog od sebe imao te iste stvari zakopane u prasini svojih biblioteckih magacina koje je mogao slobodno da koristi i to bez placanja ikakve licence i potpuno besplatno i on kao i ma ko drugi u Tunguziji bas kao sto su to cinili svi ostali ljudi na svetu.

Ljudi mogu magarce nazivati narodnim poslanicima, konje senatorima, krdo volova mogu prozvati akademicima nauka i umetnosti, trutove mogu nazivati maticama i ciniti jos kojekakve druge gluposti zarad sprdnje, zatucanosti il’ kakve dusevne bolesti al’ to opet ne znaci da ce ih i ostali ljudi prihvatiti za takve niti da ce volove pa i one sa leptir masnama svezanim oko vrata umesto klepetusa smatrati i nazivati akademicima, trutove maticama, potkovane i nepotkovane konje senatorima a dugouhe magarce narodnim poslanicima.