knjige prodajem decije i za odrasle

Kapitalizam baš kao što to i sama reč kaže sve podređuje kapitalu dok socijalizam kao što se to opet iz konstrukcije same reči da zaklučiti sve podređuje društvu tj. socijali.

Tragi-komično je da u socijalizmu baš kao i u kapitalizmu najviše uspeha ima isti tip ljudi. To su oni koji koračaju kroz život bez ikakvih skrupula tj ne obazirući se na ljude oko sebe. U tu svrhu je i smišljeno socijalističko samoupravljanje gde je vlast i upravljanje nad svim resursima društva dato upravo narodu a ne njegovim najgorim tj. onima koji su bezskurpuloznim delima uspeli da se dočepaju ma kakvog privilegovanog položaja te su odatle svojim bezobzirnim delima zagorčavali živote ostalim članovima društva.

Treba li boljeg dokaza za to od Tunguzije, zemlje u kojoj su najistaknutiji i najprivilegovaniji članovi socijalističkog društava zavadivši narod opljačkali isti i sada su najveći, najbogatiji i najmoćniji članovi kapitalističkog društa. Do toga nikada ne bi došlo da prethodno nisu ukinuli samoupravljanje a na upravljačke položaje postavili svoje odane sluge koje su se svojski traudile da raznoraznim prevarama i proneverama opljačkaju društvo i obogate se da bi potom u tzv. procesu tranzicije tim opljačkanim novcem na prevaru “pokupovali” preduzeća od njihovih kompanjona u pljački i postali vlasnici istih. Narod tj. one koji su vlasnici svega što postoji u Tunguziji jer su oni sami to svojim radom i izdvajanjem iz zarade koju su preduzeća u kojima su radili i kojima su samostalno upravljali niko ništa nije pitao niti mu je iko od lopova išta dao. Izuzetak od ovoga je jedino bila Goršćanija jedna od republika Tunguzije koja je sve što je imala u procesu privatizacije podelila svim svojim građanima podjednako te su tako svi građani te republike postali mali kapitalisti tj. akcionari svega što je ta republika imala. Pošteno da poštenije ne može biti.

U polu zbilji polu šali narod je počeo međ sobom govoriti kako će kad završe sa pljačkom preduzeća početi prodavati i privatne kuće i stanove koje su takođe bile u narodnom vlasništvu jer novim kapitalistima a bivšim komunistima privatna svojina i vlasništvo nad imovinomnikada nije bilo važno. Ta se lopovska banda svih ovih godina držala samo jedne parole koja glasi ŠTO JE TVOJE TO JE I MOJE A ŠTO JE MOJE TO JE SAMO MOJE! Kako je sve u državi stvoreno radom i samopregornim odricanjem radnika i bilo je narodno a kako oni privilegovani lopovi nikada nisu brinuli za tuđe vlasništvo već su sve smatrali svojom ličnom prćijom pa su se tako prema narodu i narodnoj imovini i odnoasili pa su je u celini uz pomoć raznoraznih tobož legalnih prevara prisvojili. “Ovi kako su krenuli prodaće jedan drugom i moj šporet pa će jednom doći neka žena da kuva na mome šporetu jer će joj neko treći tako reći a to što skuva će odneti neko četvrti a ja šporetu neću smeti ni prići jer će mi reći da to nije moj šporet.” Govorila je jedna žena a na to se druga nadovezala “Ma ne ti ćeš kuvati na tom šporetu al to što budeš skuvala nećete jesti ti i tvoja porodica već će ga jesti neko drugi a ti ćeš samo platu dobijati za to što kuvaš kad se i kolko se tom što ti je šporet popljačkao ćefne i ako mu se ćefne.”

Gazde drže stoku il da im rade il da ih hrane a kako i narod gazdama služi za to isto onda i narod, vala gazdama, dođe ko stoka.

I prvi a i rugi svetski rat su vodili najbogatiji kapitalisti sveta ne bi li se još više obogatili a narod je ginuo ko stoka.

U drugom svetskom ratu gazde su se udružile i služile su onima koje je narod zvao okupatorima i koji su došli iz drugih država da ga pljačkaju. Tu se narod podelio jedan deo je video da ga sada pljačkaju ne samo domaći bogataši već i strani (okupator) pa je reko: “E vala dosta je bilo, nećete više ni jedni ni drugi”. Drugi deo naroda su činili oni koji se rađaju i žive samo zato da bi imali svoga gospodara to jest bili sluge drugome. Ti su nastavili verno da služe svoje gazde a i nove gazde koje su došle (okupatora). Na sreću slobodarskog naroda upeli su posle mnogih žrtava da na kraju ne samo oteraju okupatora već da proteraju i potamane i dobar deo gazda i nihovih slugu. Taj se proces zvao narodnooslobodilački rat i socijalistička revolucija.

50 godina posle toga najprivilegovaniji sloj naroda je uvideo da su radnici u samoupravljanju uspeli da standard života u socijalističkoj federativnoj republici Tunguziji uzdignu do nivoa kakav je vladao najrazvijenijim kapitalističkim zemljama. Delegacije iz kapitalističkih zemalja su dolazlile da se čude efektima samoupravljanja pa je modifikovana verzija samoupravljanja implementirana i u nekim od kapitalističkih preduzeća u kapitalističkim zemljama iz kojih su posmatrači dolazili, jer je davala neverovatne rezultate u pogledu produktivnosti i ekonomičnosti poslovanja. Krajem osamdesetih a početkom devedesetih radničke plate su u SFR Tunguziji bile oko 1500 DM dok su plate njihovih kolega u kapitalističkim zemljama bile 3000 DM s tim da je kupovna moć domaćih proizvoda tj onih proizvoda koji su stvarani u Tunguziji bila i trostruko veća od one koju su imali radnici u kapitalističkim zemljama. Upotrebna vrednost (kvalitet) proizvoda sve sem marketinga i estatskog izgleda je bio identičan onom kod proizvoda koji su poticali iz kapitalističkih zemalja. Naprivilegovaniji članovi socijalističkog samoupravnog društva su to znali pa im je dosadilo da budu samo direktori (kojima su radnici preko radničkih saveta krojili plate i pazili da ih ne prevare i pokradu) već su poželeli da budu i gazde. U tu svrhu su pribegli nepograšivoj taktici, zavadi pa vladaj. Najprivilegovaniji su skovali zaveru i postigli dogovor o međusobnom ne napadanju već isključivoj pljački narodne imovine, ličnom bogaćenju i prevođenju društva u kapitalizam. U skladu sa dogovorom koji su potignut narod je obasut pričama o religiji, naciji, balijama, četnicima, ustašama, partuzanima i onome što su radili ili nisu radili pre pola veka i svemu tome je dat strašan marketinški efekt tako da narod nije pričao o ničemu drugom sem o tome. U tu srhu su pored klasičnih zabavljača sportista, glumaca i pevača smišljeni i novi zabavljači tzv. političke partije i političari. Onda je neko opalio prvi metak u narod je gurnut u bratoubilački rat.

NAROD SE UBIJAO I PLJAČKAO I PALIO I RUŠIO JE JEDAN DRUGOME KUĆE DOK SU SE NJEGOVE VOĐE NA SVEMU TOME BOGATILE I ZIDALE SU SEBI PALATE I PREUZIMALI SU NARODNE FABIKE U KOJIMA JE TAJ ISTI NAROD I DALJE SE SVAĐAJUĆI MEĐUSOBOM RADIO BUDZAŠTO BOGATEĆI ONE KOJI SU GA ZAVADILI DA BI LAKŠE SA NJIM VLADALI!

Narod je poverovao u sve pa i u to da fabrika vredi 3 paklice cigara koliko su jedni lopovi plaćali drugima da bi ih treći uknjižili kao nove vlasnike fabrika.

Cela ova prevara, neviđena pljačka naroda i svega što je narod stvorio svesno i iz plemenitih pobuda se odričići dela profita kojeg je svojim radom u socijalističkim fabrikama u vreme socijalističkog samoupravljanja zaradio ulažući u izgradnju novih fabrika i otvaranje novih radnih mesta u socijalne programe izgradnje i besplatnog deljenja stanova svojim kolegama radnicima kojima su isti bili potrebni kao i besplatnom lečenju onih kojima je lečenje zbog bolesti bilo potrebno kao i besplatnog školovanja onih koji su želeli da stiču nova saznanja i da se obrazuju u onolikoj meri koliko su to oni želeli i u zemlji i u inostranstvu ne bi li na taj način podstakli razvoj i još više unapredili samoupravno socijalističko društvo u kojem su odrasli, živeli i stvarali je izvedena iz najnižih pobuda i smišljeno i u njoj su neposredno učestvovali svi segmenti društa počev od obrazovanja pa preko policije i sudstva.

Isto kao što su pre pedeset godina doneti zakoni kojima su popljačakne gazde i sve je postalo narodno tako su i sada doneti zakoni po kojima narodno više nije bilo narodno već državno a država su bili njihovi klovnovi koje je narod zvao političarima i političkim partijama. Ti su klovnovi po zakonima koje su pod diktatom svojih gazda donosili sve što je bilo narodno dali u privatno vlasništvo a kome bi nego svojim gazdama tj najprivilegovanijim članovima nekada socijalističkog a sada kapitalističkog društva.

Neka starina je jednom prilikom rekao u redu za po ne zna se koji put umanjivanu i onako mizernu penzijicu “E dođe mi da pošaljem unuka, jer mi se rođeni sin, bruka moja neviđena, spanđo sa lopovima te ih služi odanije od najodanijeg paščeta, da ode u šumu u hajduke pa da sa družinom ubija i pljačka ovu fukaru što nas sve pokrade al ni šuma više nema sve su posekli i prodali mater im izdajničku, lopovsku, ma gadnu kapitalističku j....” Na to mu je sagovornik odgovorio:”E moj druže dok smo mi pazili na predratne kapitaliste što smo im imovinu uzeli u revoluciji i mazili i pazili naše profesore i akademike nismo ni svesni bili da smu guju u njedrima držali što nas sad ovako mučki ujede” “Ujede, ujede i nas i njih. Sav narod pokradoše a ni predratnim kapitalistima ništa ne dadoše iako im stalno to obećavaše” odgovori prvi. “E ovaki izdajnika, naci-fašista i lopova nikada i nigde nije bilo ma ni kad je onaj moler Hitler ovde dolazio” završi razgovor drugi. Neki treći su se kleli kako nikada više i ni za koga glasati neće sve dok se ne pojave neki hrabri ljudi koji će se javno zakleti da će kada dođu na vlast proterati sadašnje okupatore i pljačkaše naroda i narodne imovine tj. gazde baš kao što su ih i pre 60 godina oni proterali sve zajedno sa njihovim slugama onom služničkom fukarom koja ništa na celome svetu više ne voli no da gazdi svome robuje i služi. Neki su ogorčeno počeli pisati i novi manifest komunističke partije u kojem se kaže da će se oduzeti svakome sva imovina koja prelazi 100 000 nekonvertabilnih evra a za koju ne može da se dokaže da je stečena legalno i pošteno a da će se i bez dokazivanja o poreklu bez ikakve nadoknade oduzimati sva ona imovina koja je i ranije bila u vlasništvu naroda a koja je u procesu tzv. privatizacije postala privatna kao i da će svi oni koji su u toj pljački narodne imovine učestvovali biti bez prebijene pare u džepu il bankovnom računu proterani iz zemlje pa nek probaju tamo gde in prime da vide može li se tako bezočno narod pljačkati i ponovo će se uspostaviti sistem socijalističkog samoupravljanja koji se i onako u praksi pokazao kao najhumaniji i najuspešniji društveni sistem svih vremena pa će narod (ovaj put savesnije i svesnije paziti šta radi i na šta ga kojekakvi antinarodni elementi nagovaraju) nastaviti tamo gde je i stao u svom civilizacijskom razvoju sada svestan laži i opasnosti koje sa sobom nose zagovornici naci i klero-fašizma tj jednom rečju kapitalizma.

Tunguzija jeste mesto gde biva to što nigde ne biva valjda je zato i tako interesantna za pisanje o njoj.

Kapitalizam ba{ kao {to to i sama re~ ka`e sve podre|uje kapitalu dok socijalizam kao {to se to opet iz konstrukcije same re~i da zaklu~iti sve podre|uje dru{tvu tj. socijali.

Tragi-komi~no je da u socijalizmu ba{ kao i u kapitalizmu najvi{e uspeha ima isti tip qudi. To su oni koji kora~aju kroz `ivot bez ikakvih skrupula tj ne obaziru}i se na qude oko sebe. U tu svrhu je i smi{qeno socijalisti~ko samoupravqawe gde je vlast i upravqawe nad svim resursima dru{tva dato upravo narodu a ne wegovim najgorim tj. onima koji su bezskurpuloznim delima uspeli da se do~epaju ma kakvog privilegovanog polo`aja te su odatle svojim bezobzirnim delima zagor~avali `ivote ostalim ~lanovima dru{tva.

Treba li boqeg dokaza za to od Tunguzije, zemqe u kojoj su najistaknutiji i najprivilegovaniji ~lanovi socijalisti~kog dru{tava zavadiv{i narod opqa~kali isti i sada su najve}i, najbogatiji i najmo}niji ~lanovi kapitalisti~kog dru{ta. Do toga nikada ne bi do{lo da prethodno nisu ukinuli samoupravqawe a na upravqa~ke polo`aje postavili svoje odane sluge koje su se svojski traudile da raznoraznim prevarama i proneverama opqa~kaju dru{tvo i obogate se da bi potom u tzv. procesu tranzicije tim opqa~kanim novcem na prevaru “pokupovali” preduze}a od wihovih kompawona u pqa~ki i postali vlasnici istih. Narod tj. one koji su vlasnici svega {to postoji u Tunguziji jer su oni sami to svojim radom i izdvajawem iz zarade koju su preduze}a u kojima su radili i kojima su samostalno upravqali niko ni{ta nije pitao niti mu je iko od lopova i{ta dao. Izuzetak od ovoga je jedino bila Gor{}anija jedna od republika Tunguzije koja je sve {to je imala u procesu privatizacije podelila svim svojim gra|anima podjednako te su tako svi gra|ani te republike postali mali kapitalisti tj. akcionari svega {to je ta republika imala. Po{teno da po{tenije ne mo`e biti.

U polu zbiqi polu {ali narod je po~eo me| sobom govoriti kako }e kad zavr{e sa pqa~kom preduze}a po~eti prodavati i privatne ku}e i stanove koje su tako|e bile u narodnom vlasni{tvu jer novim kapitalistima a biv{im komunistima privatna svojina i vlasni{tvo nad imovinomnikada nije bilo va`no. Ta se lopovska banda svih ovih godina dr`ala samo jedne parole koja glasi [TO JE TVOJE TO JE I MOJE A [TO JE MOJE TO JE SAMO MOJE! Kako je sve u dr`avi stvoreno radom i samopregornim odricawem radnika i bilo je narodno a kako oni privilegovani lopovi nikada nisu brinuli za tu|e vlasni{tvo ve} su sve smatrali svojom li~nom pr}ijom pa su se tako prema narodu i narodnoj imovini i odnoasili pa su je u celini uz pomo} raznoraznih tobo` legalnih prevara prisvojili. "Ovi kako su krenuli proda}e jedan drugom i moj {poret pa }e jednom do}i neka `ena da kuva na mome {poretu jer }e joj neko tre}i tako re}i a to {to skuva }e odneti neko ~etvrti a ja {poretu ne}u smeti ni pri}i jer }e mi re}i da to nije moj {poret." Govorila je jedna `ena a na to se druga nadovezala "Ma ne ti }e{ kuvati na tom {poretu al to {to bude{ skuvala ne}ete jesti ti i tvoja porodica ve} }e ga jesti neko drugi a ti }e{ samo platu dobijati za to {to kuva{ kad se i kolko se tom {to ti je {poret popqa~kao }efne i ako mu se }efne."

Gazde dr`e stoku il da im rade il da ih hrane a kako i narod gazdama slu`i za to isto onda i narod, vala gazdama, do|e ko stoka.

I prvi a i rugi svetski rat su vodili najbogatiji kapitalisti sveta ne bi li se jo{ vi{e obogatili a narod je ginuo ko stoka.

U drugom svetskom ratu gazde su se udru`ile i slu`ile su onima koje je narod zvao okupatorima i koji su do{li iz drugih dr`ava da ga pqa~kaju. Tu se narod podelio jedan deo je video da ga sada pqa~kaju ne samo doma}i bogata{i ve} i strani (okupator) pa je reko: "E vala dosta je bilo, ne}ete vi{e ni jedni ni drugi". Drugi deo naroda su ~inili oni koji se ra|aju i `ive samo zato da bi imali svoga gospodara to jest bili sluge drugome. Ti su nastavili verno da slu`e svoje gazde a i nove gazde koje su do{le (okupatora). Na sre}u slobodarskog naroda upeli su posle mnogih `rtava da na kraju ne samo oteraju okupatora ve} da proteraju i potamane i dobar deo gazda i nihovih slugu. Taj se proces zvao narodnooslobodila~ki rat i socijalisti~ka revolucija.

50 godina posle toga najprivilegovaniji sloj naroda je uvideo da su radnici u samoupravqawu uspeli da standard `ivota u socijalisti~koj federativnoj republici Tunguziji uzdignu do nivoa kakav je vladao najrazvijenijim kapitalisti~kim zemqama. Delegacije iz kapitalisti~kih zemaqa su dolazlile da se ~ude efektima samoupravqawa pa je modifikovana verzija samoupravqawa implementirana i u nekim od kapitalisti~kih preduze}a u kapitalisti~kim zemqama iz kojih su posmatra~i dolazili, jer je davala neverovatne rezultate u pogledu produktivnosti i ekonomi~nosti poslovawa. Krajem osamdesetih a po~etkom devedesetih radni~ke plate su u SFR Tunguziji bile oko 1500 DM dok su plate wihovih kolega u kapitalisti~kim zemqama bile 3000 DM s tim da je kupovna mo} doma}ih proizvoda tj onih proizvoda koji su stvarani u Tunguziji bila i trostruko ve}a od one koju su imali radnici u kapitalisti~kim zemqama. Upotrebna vrednost (kvalitet) proizvoda sve sem marketinga i estatskog izgleda je bio identi~an onom kod proizvoda koji su poticali iz kapitalisti~kih zemaqa. Naprivilegovaniji ~lanovi socijalisti~kog samoupravnog dru{tva su to znali pa im je dosadilo da budu samo direktori (kojima su radnici preko radni~kih saveta krojili plate i pazili da ih ne prevare i pokradu) ve} su po`eleli da budu i gazde. U tu svrhu su pribegli nepogra{ivoj taktici, zavadi pa vladaj. Najprivilegovaniji su skovali zaveru i postigli dogovor o me|usobnom ne napadawu ve} iskqu~ivoj pqa~ki narodne imovine, li~nom boga}ewu i prevo|ewu dru{tva u kapitalizam. U skladu sa dogovorom koji su potignut narod je obasut pri~ama o religiji, naciji, balijama, ~etnicima, usta{ama, partuzanima i onome {to su radili ili nisu radili pre pola veka i svemu tome je dat stra{an marketin{ki efekt tako da narod nije pri~ao o ni~emu drugom sem o tome. U tu srhu su pored klasi~nih zabavqa~a sportista, glumaca i peva~a smi{qeni i novi zabavqa~i tzv. politi~ke partije i politi~ari. Onda je neko opalio prvi metak u narod je gurnut u bratoubila~ki rat.

NAROD SE UBIJAO I PQA^KAO I PALIO I RU[IO JE JEDAN DRUGOME KU]E DOK SU SE WEGOVE VO\E NA SVEMU TOME BOGATILE I ZIDALE SU SEBI PALATE I PREUZIMALI SU NARODNE FABIKE U KOJIMA JE TAJ ISTI NAROD I DAQE SE SVA\AJU]I ME\USOBOM RADIO BUD ZA[TO BOGATE]I ONE KOJI SU GA ZAVADILI DA BI LAK[E SA WIM VLADALI!

Narod je poverovao u sve pa i u to da fabrika vredi 3 paklice cigara koliko su jedni lopovi pla}ali drugima da bi ih tre}i ukwi`ili kao nove vlasnike fabrika.

Cela ova prevara, nevi|ena pqa~ka naroda i svega {to je narod stvorio svesno i iz plemenitih pobuda se odri~i}i dela profita kojeg je svojim radom u socijalisti~kim fabrikama u vreme socijalisti~kog samoupravqawa zaradio ula`u}i u izgradwu novih fabrika i otvarawe novih radnih mesta u socijalne programe izgradwe i besplatnog deqewa stanova svojim kolegama radnicima kojima su isti bili potrebni kao i besplatnom le~ewu onih kojima je le~ewe zbog bolesti bilo potrebno kao i besplatnog {kolovawa onih koji su `eleli da sti~u nova saznawa i da se obrazuju u onolikoj meri koliko su to oni `eleli i u zemqi i u inostranstvu ne bi li na taj na~in podstakli razvoj i jo{ vi{e unapredili samoupravno socijalisti~ko dru{tvo u kojem su odrasli, `iveli i stvarali je izvedena iz najni`ih pobuda i smi{qeno i u woj su neposredno u~estvovali svi segmenti dru{ta po~ev od obrazovawa pa preko policije i sudstva.

Isto kao {to su pre pedeset godina doneti zakoni kojima su popqa~akne gazde i sve je postalo narodno tako su i sada doneti zakoni po kojima narodno vi{e nije bilo narodno ve} dr`avno a dr`ava su bili wihovi klovnovi koje je narod zvao politi~arima i politi~kim partijama. Ti su klovnovi po zakonima koje su pod diktatom svojih gazda donosili sve {to je bilo narodno dali u privatno vlasni{tvo a kome bi nego svojim gazdama tj najprivilegovanijim ~lanovima nekada socijalisti~kog a sada kapitalisti~kog dru{tva.

Neka starina je jednom prilikom rekao u redu za po ne zna se koji put umawivanu i onako mizernu penzijicu "E do|e mi da po{aqem unuka, jer mi se ro|eni sin, bruka moja nevi|ena, span|o sa lopovima te ih slu`i odanije od najodanijeg pa{~eta, da ode u {umu u hajduke pa da sa dru`inom ubija i pqa~ka ovu fukaru {to nas sve pokrade al ni {uma vi{e nema sve su posekli i prodali mater im izdajni~ku, lopovsku, ma gadnu kapitalisti~ku j...." Na to mu je sagovornik odgovorio:"E moj dru`e dok smo mi pazili na predratne kapitaliste {to smo im imovinu uzeli u revoluciji i mazili i pazili na{e profesore i akademike nismo ni svesni bili da smu guju u wedrima dr`ali {to nas sad ovako mu~ki ujede" "Ujede, ujede i nas i wih. Sav narod pokrado{e a ni predratnim kapitalistima ni{ta ne dado{e iako im stalno to obe}ava{e" odgovori prvi. "E ovaki izdajnika, naci-fa{ista i lopova nikada i nigde nije bilo ma ni kad je onaj moler Hitler ovde dolazio" zavr{i razgovor drugi. Neki tre}i su se kleli kako nikada vi{e i ni za koga glasati ne}e sve dok se ne pojave neki hrabri qudi koji }e se javno zakleti da }e kada do|u na vlast proterati sada{we okupatore i pqa~ka{e naroda i narodne imovine tj. gazde ba{ kao {to su ih i pre 60 godina oni proterali sve zajedno sa wihovim slugama onom slu`ni~kom fukarom koja ni{ta na celome svetu vi{e ne voli no da gazdi svome robuje i slu`i. Neki su ogor~eno po~eli pisati i novi manifest komunisti~ke partije u kojem se ka`e da }e se oduzeti svakome sva imovina koja prelazi 100 000 nekonvertabilnih evra a za koju ne mo`e da se doka`e da je ste~ena legalno i po{teno a da }e se i bez dokazivawa o poreklu bez ikakve nadoknade oduzimati sva ona imovina koja je i ranije bila u vlasni{tvu naroda a koja je u procesu tzv. privatizacije postala privatna kao i da }e svi oni koji su u toj pqa~ki narodne imovine u~estvovali biti bez prebijene pare u yepu il bankovnom ra~unu proterani iz zemqe pa nek probaju tamo gde in prime da vide mo`e li se tako bezo~no narod pqa~kati i ponovo }e se uspostaviti sistem socijalisti~kog samoupravqawa koji se i onako u praksi pokazao kao najhumaniji i najuspe{niji dru{tveni sistem svih vremena pa }e narod (ovaj put savesnije i svesnije paziti {ta radi i na {ta ga kojekakvi antinarodni elementi nagovaraju) nastaviti tamo gde je i stao u svom civilizacijskom razvoju sada svestan la`i i opasnosti koje sa sobom nose zagovornici naci i klero-fa{izma tj jednom re~ju kapitalizma.

Tunguzija jeste mesto gde biva to {to nigde ne biva vaqda je zato i tako interesantna za pisawe o woj.

Kapitalizam bas kao sto to i sama rec kaze sve podredjuje kapitalu dok socijalizam kao sto se to opet iz konstrukcije same reci da zakluciti sve podredjuje drustvu tj. socijali.

Tragi-komicno je da u socijalizmu bas kao i u kapitalizmu najvise uspeha ima isti tip ljudi. To su oni koji koracaju kroz zivot bez ikakvih skrupula tj ne obaziruci se na ljude oko sebe. U tu svrhu je i smisljeno socijalisticko samoupravljanje gde je vlast i upravljanje nad svim resursima drustva dato upravo narodu a ne njegovim najgorim tj. onima koji su bezskurpuloznim delima uspeli da se docepaju ma kakvog privilegovanog polozaja te su odatle svojim bezobzirnim delima zagorcavali zivote ostalim clanovima drustva.

Treba li boljeg dokaza za to od Tunguzije, zemlje u kojoj su najistaknutiji i najprivilegovaniji clanovi socijalistickog drustava zavadivsi narod opljackali isti i sada su najveci, najbogatiji i najmocniji clanovi kapitalistickog drusta. Do toga nikada ne bi doslo da prethodno nisu ukinuli samoupravljanje a na upravljacke polozaje postavili svoje odane sluge koje su se svojski traudile da raznoraznim prevarama i proneverama opljackaju drustvo i obogate se da bi potom u tzv. procesu tranzicije tim opljackanim novcem na prevaru "pokupovali" preduzeca od njihovih kompanjona u pljacki i postali vlasnici istih. Narod tj. one koji su vlasnici svega sto postoji u Tunguziji jer su oni sami to svojim radom i izdvajanjem iz zarade koju su preduzeca u kojima su radili i kojima su samostalno upravljali niko nista nije pitao niti mu je iko od lopova ista dao. Izuzetak od ovoga je jedino bila Gorscanija jedna od republika Tunguzije koja je sve sto je imala u procesu privatizacije podelila svim svojim gradjanima podjednako te su tako svi gradjani te republike postali mali kapitalisti tj. akcionari svega sto je ta republika imala. Posteno da postenije ne moze biti.

U polu zbilji polu sali narod je poceo medj sobom govoriti kako ce kad zavrse sa pljackom preduzeca poceti prodavati i privatne kuce i stanove koje su takodje bile u narodnom vlasnistvu jer novim kapitalistima a bivsim komunistima privatna svojina i vlasnistvo nad imovinomnikada nije bilo vazno. Ta se lopovska banda svih ovih godina drzala samo jedne parole koja glasi STO JE TVOJE TO JE I MOJE A STO JE MOJE TO JE SAMO MOJE! Kako je sve u drzavi stvoreno radom i samopregornim odricanjem radnika i bilo je narodno a kako oni privilegovani lopovi nikada nisu brinuli za tudje vlasnistvo vec su sve smatrali svojom licnom prcijom pa su se tako prema narodu i narodnoj imovini i odnoasili pa su je u celini uz pomoc raznoraznih toboz legalnih prevara prisvojili. "Ovi kako su krenuli prodace jedan drugom i moj sporet pa ce jednom doci neka zena da kuva na mome sporetu jer ce joj neko treci tako reci a to sto skuva ce odneti neko cetvrti a ja sporetu necu smeti ni prici jer ce mi reci da to nije moj sporet." Govorila je jedna zena a na to se druga nadovezala "Ma ne ti ces kuvati na tom sporetu al to sto budes skuvala necete jesti ti i tvoja porodica vec ce ga jesti neko drugi a ti ces samo platu dobijati za to sto kuvas kad se i kolko se tom sto ti je sporet popljackao cefne i ako mu se cefne."

Gazde drze stoku il da im rade il da ih hrane a kako i narod gazdama sluzi za to isto onda i narod, vala gazdama, dodje ko stoka.

I prvi a i rugi svetski rat su vodili najbogatiji kapitalisti sveta ne bi li se jos vise obogatili a narod je ginuo ko stoka.

U drugom svetskom ratu gazde su se udruzile i sluzile su onima koje je narod zvao okupatorima i koji su dosli iz drugih drzava da ga pljackaju. Tu se narod podelio jedan deo je video da ga sada pljackaju ne samo domaci bogatasi vec i strani (okupator) pa je reko: "E vala dosta je bilo, necete vise ni jedni ni drugi". Drugi deo naroda su cinili oni koji se radjaju i zive samo zato da bi imali svoga gospodara to jest bili sluge drugome. Ti su nastavili verno da sluze svoje gazde a i nove gazde koje su dosle (okupatora). Na srecu slobodarskog naroda upeli su posle mnogih zrtava da na kraju ne samo oteraju okupatora vec da proteraju i potamane i dobar deo gazda i nihovih slugu. Taj se proces zvao narodnooslobodilacki rat i socijalisticka revolucija.

50 godina posle toga najprivilegovaniji sloj naroda je uvideo da su radnici u samoupravljanju uspeli da standard zivota u socijalistickoj federativnoj republici Tunguziji uzdignu do nivoa kakav je vladao najrazvijenijim kapitalistickim zemljama. Delegacije iz kapitalistickih zemalja su dolazlile da se cude efektima samoupravljanja pa je modifikovana verzija samoupravljanja implementirana i u nekim od kapitalistickih preduzeca u kapitalistickim zemljama iz kojih su posmatraci dolazili, jer je davala neverovatne rezultate u pogledu produktivnosti i ekonomicnosti poslovanja. Krajem osamdesetih a pocetkom devedesetih radnicke plate su u SFR Tunguziji bile oko 1500 DM dok su plate njihovih kolega u kapitalistickim zemljama bile 3000 DM s tim da je kupovna moc domacih proizvoda tj onih proizvoda koji su stvarani u Tunguziji bila i trostruko veca od one koju su imali radnici u kapitalistickim zemljama. Upotrebna vrednost (kvalitet) proizvoda sve sem marketinga i estatskog izgleda je bio identican onom kod proizvoda koji su poticali iz kapitalistickih zemalja. Naprivilegovaniji clanovi socijalistickog samoupravnog drustva su to znali pa im je dosadilo da budu samo direktori (kojima su radnici preko radnickih saveta krojili plate i pazili da ih ne prevare i pokradu) vec su pozeleli da budu i gazde. U tu svrhu su pribegli nepograsivoj taktici, zavadi pa vladaj. Najprivilegovaniji su skovali zaveru i postigli dogovor o medjusobnom ne napadanju vec iskljucivoj pljacki narodne imovine, licnom bogacenju i prevodjenju drustva u kapitalizam. U skladu sa dogovorom koji su potignut narod je obasut pricama o religiji, naciji, balijama, cetnicima, ustasama, partuzanima i onome sto su radili ili nisu radili pre pola veka i svemu tome je dat strasan marketinski efekt tako da narod nije pricao o nicemu drugom sem o tome. U tu srhu su pored klasicnih zabavljaca sportista, glumaca i pevaca smisljeni i novi zabavljaci tzv. politicke partije i politicari. Onda je neko opalio prvi metak u narod je gurnut u bratoubilacki rat.

NAROD SE UBIJAO I PLJACKAO I PALIO I RUSIO JE JEDAN DRUGOME KUCE DOK SU SE NJEGOVE VODJE NA SVEMU TOME BOGATILE I ZIDALE SU SEBI PALATE I PREUZIMALI SU NARODNE FABIKE U KOJIMA JE TAJ ISTI NAROD I DALJE SE SVADJAJUCI MEDJUSOBOM RADIO BUDZASTO BOGATECI ONE KOJI SU GA ZAVADILI DA BI LAKSE SA NJIM VLADALI!

Narod je poverovao u sve pa i u to da fabrika vredi 3 paklice cigara koliko su jedni lopovi placali drugima da bi ih treci uknjizili kao nove vlasnike fabrika.

Cela ova prevara, nevidjena pljacka naroda i svega sto je narod stvorio svesno i iz plemenitih pobuda se odricici dela profita kojeg je svojim radom u socijalistickim fabrikama u vreme socijalistickog samoupravljanja zaradio ulazuci u izgradnju novih fabrika i otvaranje novih radnih mesta u socijalne programe izgradnje i besplatnog deljenja stanova svojim kolegama radnicima kojima su isti bili potrebni kao i besplatnom lecenju onih kojima je lecenje zbog bolesti bilo potrebno kao i besplatnog skolovanja onih koji su zeleli da sticu nova saznanja i da se obrazuju u onolikoj meri koliko su to oni zeleli i u zemlji i u inostranstvu ne bi li na taj nacin podstakli razvoj i jos vise unapredili samoupravno socijalisticko drustvo u kojem su odrasli, ziveli i stvarali je izvedena iz najnizih pobuda i smisljeno i u njoj su neposredno ucestvovali svi segmenti drusta pocev od obrazovanja pa preko policije i sudstva.

Isto kao sto su pre pedeset godina doneti zakoni kojima su popljacakne gazde i sve je postalo narodno tako su i sada doneti zakoni po kojima narodno vise nije bilo narodno vec drzavno a drzava su bili njihovi klovnovi koje je narod zvao politicarima i politickim partijama. Ti su klovnovi po zakonima koje su pod diktatom svojih gazda donosili sve sto je bilo narodno dali u privatno vlasnistvo a kome bi nego svojim gazdama tj najprivilegovanijim clanovima nekada socijalistickog a sada kapitalistickog drustva.

Neka starina je jednom prilikom rekao u redu za po ne zna se koji put umanjivanu i onako mizernu penzijicu "E dodje mi da posaljem unuka, jer mi se rodjeni sin, bruka moja nevidjena, spandjo sa lopovima te ih sluzi odanije od najodanijeg pasceta, da ode u sumu u hajduke pa da sa druzinom ubija i pljacka ovu fukaru sto nas sve pokrade al ni suma vise nema sve su posekli i prodali mater im izdajnicku, lopovsku, ma gadnu kapitalisticku j...." Na to mu je sagovornik odgovorio:"E moj druze dok smo mi pazili na predratne kapitaliste sto smo im imovinu uzeli u revoluciji i mazili i pazili nase profesore i akademike nismo ni svesni bili da smu guju u njedrima drzali sto nas sad ovako mucki ujede" "Ujede, ujede i nas i njih. Sav narod pokradose a ni predratnim kapitalistima nista ne dadose iako im stalno to obecavase" odgovori prvi. "E ovaki izdajnika, naci-fasista i lopova nikada i nigde nije bilo ma ni kad je onaj moler Hitler ovde dolazio" zavrsi razgovor drugi. Neki treci su se kleli kako nikada vise i ni za koga glasati nece sve dok se ne pojave neki hrabri ljudi koji ce se javno zakleti da ce kada dodju na vlast proterati sadasnje okupatore i pljackase naroda i narodne imovine tj. gazde bas kao sto su ih i pre 60 godina oni proterali sve zajedno sa njihovim slugama onom sluznickom fukarom koja nista na celome svetu vise ne voli no da gazdi svome robuje i sluzi. Neki su ogorceno poceli pisati i novi manifest komunisticke partije u kojem se kaze da ce se oduzeti svakome sva imovina koja prelazi 100 000 nekonvertabilnih evra a za koju ne moze da se dokaze da je stecena legalno i posteno a da ce se i bez dokazivanja o poreklu bez ikakve nadoknade oduzimati sva ona imovina koja je i ranije bila u vlasnistvu naroda a koja je u procesu tzv. privatizacije postala privatna kao i da ce svi oni koji su u toj pljacki narodne imovine ucestvovali biti bez prebijene pare u dzepu il bankovnom racunu proterani iz zemlje pa nek probaju tamo gde in prime da vide moze li se tako bezocno narod pljackati i ponovo ce se uspostaviti sistem socijalistickog samoupravljanja koji se i onako u praksi pokazao kao najhumaniji i najuspesniji drustveni sistem svih vremena pa ce narod (ovaj put savesnije i svesnije paziti sta radi i na sta ga kojekakvi antinarodni elementi nagovaraju) nastaviti tamo gde je i stao u svom civilizacijskom razvoju sada svestan lazi i opasnosti koje sa sobom nose zagovornici naci i klero-fasizma tj jednom recju kapitalizma.

Tunguzija jeste mesto gde biva to sto nigde ne biva valjda je zato i tako interesantna za pisanje o njoj.