knjige prodajem decije i za odrasle

Kad god bi se vlasti spremale za kojekave nove ratove pristupale bi sakupljanju harača koji je nametan za sve i svašta a nameti su najčešće pravdani (a čime bi drugim do) dušebrižništvom za mentalnim i fizičkim zdravljem nacije a zna se, svak je zdrav bio onaj koji je rado išo u ratove zarad još većeg bogaćenja svojih gospodara i koji je bezpogovorno verovao u sve što mu vlasti kažu.

Raja je prisiljavana da plaća harač preko računa za sruju za navodno uređivačku politiku one radio i televizijske stanice koja se nalazila u rukama režima na vlasti i koja je najnebuloznijim izjavama, lažima i izmišljenim ili fabrikovanim navodnim dokazima imala za cilj da dokaže kako je vlast najbolja moguća objektivna, realana i bezgrešna a svi koji joj se protive su narodni izdajnici, strani plaćenici, lopovi, teroristi i sve najcrnje čega su se samozvani novinarski dupelizački poltroni mogli setiti.

Kako su skupštinu koja se izdavala za narodnu činile najposlušnije sluge najbogatijih to su oni pokorno izglasavali koji god namet bi njihovi gospodari držali za shodno da ga nametnu narodu.

Pored već pomenutog harača za ratno huškačku propagandu i ispiranje i ono malo mozga što je narod imao u svojim lobanjama vlasnik najsportskijeg sportskog društava je zahtevao da se i jopet preko računa za struju plaća i fizičko zdravlje nacije pa su tako plaćo harač i za najtrofejniji fudbalski klub i sportsko društvo uopšte troktaku žutu zvezdu koju su u narodu od milošte nazivali tropipkara.

U radnjama je nametan tzv pivski harač zarad veselijeg duha nacije pa je svakome ko kroči u ma koji dućan u državi bilo u obavezi da kupio il ne kupio ma kakvu drugu robu u dućanu obavezno kupi i flašu jeblen piva od pola litre u staklenoj ambalaži. Ukoliko neko ne bi sa sobom imao flašu pri ulasku u dućan morao je da je kupi i plati kauciju. Apsurd je bio toliki da su građani morali kupovati jeblen pivo i pri ulasku u knjižaru, apoteku, gvožđaru ama baš u svaku prodavnicu. Na taj način je jeblen pivo bilo najprodavanije pivo u svetu iako ga je slabo ko pio zbog odvratnog ukusa kojeg je imalo te su ga najčešće po izlasku iz radnju građani prosipali na najbližu zelenu površinu.

Konkurentske medijske kuće, pivare i sportska društva su se bunili ali bez ikakvog uspeha s obzirom da je vlast putem svoje radio i televiziske stanice koju je slušalo i gledalo prema sopstvenim objektivnim istraživanjima čak 200 a u udarnim terminima i 300 % građana stalno isticala kako je ona za otvorenu tržišnu utakmicu i slobodnu konkurenciju u svakoj sferi društvenog života ta da je svetski šampion u demokratiji kojem se svi dive i klanjaju.

Kad god bi se vlasti spremale za kojekave nove ratove pristupale bi sakupqawu hara~a koji je nametan za sve i sva{ta a nameti su naj~e{}e pravdani (a ~ime bi drugim do) du{ebri`ni{tvom za mentalnim i fizi~kim zdravqem nacije a zna se, svak je zdrav bio onaj koji je rado i{o u ratove zarad jo{ ve}eg boga}ewa svojih gospodara i koji je bezpogovorno verovao u sve {to mu vlasti ka`u.

Raja je prisiqavana da pla}a hara~ preko ra~una za sruju za navodno ure|iva~ku politiku one radio i televizijske stanice koja se nalazila u rukama re`ima na vlasti i koja je najnebuloznijim izjavama, la`ima i izmi{qenim ili fabrikovanim navodnim dokazima imala za ciq da doka`e kako je vlast najboqa mogu}a objektivna, realana i bezgre{na a svi koji joj se protive su narodni izdajnici, strani pla}enici, lopovi, teroristi i sve najcrwe ~ega su se samozvani novinarski dupeliza~ki poltroni mogli setiti.

Kako su skup{tinu koja se izdavala za narodnu ~inile najposlu{nije sluge najbogatijih to su oni pokorno izglasavali koji god namet bi wihovi gospodari dr`ali za shodno da ga nametnu narodu.

Pored ve} pomenutog hara~a za ratno hu{ka~ku propagandu i ispirawe i ono malo mozga {to je narod imao u svojim lobawama vlasnik najsportskijeg sportskog dru{tava je zahtevao da se i jopet preko ra~una za struju pla}a i fizi~ko zdravqe nacije pa su tako pla}o hara~ i za najtrofejniji fudbalski klub i sportsko dru{tvo uop{te troktaku `utu zvezdu koju su u narodu od milo{te nazivali tropipkara.

U radwama je nametan tzv pivski hara~ zarad veselijeg duha nacije pa je svakome ko kro~i u ma koji du}an u dr`avi bilo u obavezi da kupio il ne kupio ma kakvu drugu robu u du}anu obavezno kupi i fla{u jeblen piva od pola litre u staklenoj ambala`i. Ukoliko neko ne bi sa sobom imao fla{u pri ulasku u du}an morao je da je kupi i plati kauciju. Apsurd je bio toliki da su gra|ani morali kupovati jeblen pivo i pri ulasku u kwi`aru, apoteku, gvo`|aru ama ba{ u svaku prodavnicu. Na taj na~in je jeblen pivo bilo najprodavanije pivo u svetu iako ga je slabo ko pio zbog odvratnog ukusa kojeg je imalo te su ga naj~e{}e po izlasku iz radwu gra|ani prosipali na najbli`u zelenu povr{inu.

Konkurentske medijske ku}e, pivare i sportska dru{tva su se bunili ali bez ikakvog uspeha s obzirom da je vlast putem svoje radio i televiziske stanice koju je slu{alo i gledalo prema sopstvenim objektivnim istra`ivawima ~ak 200 a u udarnim terminima i 300 % gra|ana stalno isticala kako je ona za otvorenu tr`i{nu utakmicu i slobodnu konkurenciju u svakoj sferi dru{tvenog `ivota ta da je svetski {ampion u demokratiji kojem se svi dive i klawaju.

Kad god bi se vlasti spremale za kojekave nove ratove pristupale bi sakupljanju haraca koji je nametan za sve i svasta a nameti su najcesce pravdani (a cime bi drugim do) dusebriznistvom za mentalnim i fizickim zdravljem nacije a zna se, svak je zdrav bio onaj koji je rado iso u ratove zarad jos veceg bogacenja svojih gospodara i koji je bezpogovorno verovao u sve sto mu vlasti kazu.

Raja je prisiljavana da placa harac preko racuna za sruju za navodno uredjivacku politiku one radio i televizijske stanice koja se nalazila u rukama rezima na vlasti i koja je najnebuloznijim izjavama, lazima i izmisljenim ili fabrikovanim navodnim dokazima imala za cilj da dokaze kako je vlast najbolja moguca objektivna, realana i bezgresna a svi koji joj se protive su narodni izdajnici, strani placenici, lopovi, teroristi i sve najcrnje cega su se samozvani novinarski dupelizacki poltroni mogli setiti.

Kako su skupstinu koja se izdavala za narodnu cinile najposlusnije sluge najbogatijih to su oni pokorno izglasavali koji god namet bi njihovi gospodari drzali za shodno da ga nametnu narodu.

Pored vec pomenutog haraca za ratno huskacku propagandu i ispiranje i ono malo mozga sto je narod imao u svojim lobanjama vlasnik najsportskijeg sportskog drustava je zahtevao da se i jopet preko racuna za struju placa i fizicko zdravlje nacije pa su tako placo harac i za najtrofejniji fudbalski klub i sportsko drustvo uopste troktaku zutu zvezdu koju su u narodu od miloste nazivali tropipkara.

U radnjama je nametan tzv pivski harac zarad veselijeg duha nacije pa je svakome ko kroci u ma koji ducan u drzavi bilo u obavezi da kupio il ne kupio ma kakvu drugu robu u ducanu obavezno kupi i flasu jeblen piva od pola litre u staklenoj ambalazi. Ukoliko neko ne bi sa sobom imao flasu pri ulasku u ducan morao je da je kupi i plati kauciju. Apsurd je bio toliki da su gradjani morali kupovati jeblen pivo i pri ulasku u knjizaru, apoteku, gvozdjaru ama bas u svaku prodavnicu. Na taj nacin je jeblen pivo bilo najprodavanije pivo u svetu iako ga je slabo ko pio zbog odvratnog ukusa kojeg je imalo te su ga najcesce po izlasku iz radnju gradjani prosipali na najblizu zelenu povrsinu.

Konkurentske medijske kuce, pivare i sportska drustva su se bunili ali bez ikakvog uspeha s obzirom da je vlast putem svoje radio i televiziske stanice koju je slusalo i gledalo prema sopstvenim objektivnim istrazivanjima cak 200 a u udarnim terminima i 300 % gradjana stalno isticala kako je ona za otvorenu trzisnu utakmicu i slobodnu konkurenciju u svakoj sferi drustvenog zivota ta da je svetski sampion u demokratiji kojem se svi dive i klanjaju.