Entry for January 25, 2008
O (njihovim i našim) psima i deci...
Postoji izvesna sličnost između dece i pasa u pogledu statusa.Najmanja i najmlađa deca imaju uvek najniži status među svojim vršnjacima,baš kao i kučići u svom čoporu.Dok ne porastu dovoljno moraće večito da se sklanjaju s puta većim (i jačim) pripadnicima iste grupe.Jer sve ide po onoj krilatici:Ko je jači -taj i tlači!Kod nas na Balkanu stvari su takve.Mlađi brat uvek "popije" batine od svojih starijih rođaka u proporciji sa brigom i pažnjom koju dobija od roditelja.U višečlanim porodicama nisu bez razloga mlađa deca pezaštićena i pod stalnom paskom majčinog oka.U pogledu pasa grad u kojem živim poznat je po velikom broju pasa lutalica.Dok su mali oni su ljubimci čitave ulice,oni se maze i hrane,čuvaju od automobila,šintera i većih pasa.Ali kada odrastu (i narastu) čeka ih ista sudbina njhovih većih rođaka-od njih se zazire,svi ih se plaše,gađaju se kamenjem a njihovom sudbinom bave se jedino šinteri.U potrazi za hranom koje nikad nema dovoljno(čak ni za ljude) oni jure po oklini,laju i trče za kolima i biciklima,kopaju po đubrištu,kradu hranu od ljudi a na kraju počnu da napadaju i ujedaju ljude.U Minhenu su stvari drugačije.Na ulici nisam video nijednog jedinog psa lutalicu.Viđao sam pse različitih veličina i pasmina po ulicama i javnom prevozu ali nikad bez svojih vlasnika.Psi u Minhenu ne plaše se ljudi(Važi i obrnuto),navikli su na njih retko kada laju.Kada laju laju isključivo na druge pse,nikako na ljude.Što se tiče dece ona plaću,kikoću se ,ponavljaju besmislene reči i slogove po hiljaxdu puta ,deru se,jednom rečju,rade isto što i sva ostala deca na svetu.Njihova dečija kolica zaprečavaju put putnicima u javnom prevozu,dečja kaša i sokići lete svud unaokolo...Ali,Nemci sve to podnose stoički,sa razumevanjem i tolerancijom.Niko ne psuje ili urla zbog buke koju daca proizvode a nikome(pa i njihovim roditeljima) ne pada na pametda upotrebe šaku u smislu "prevaspitavanja"i "discipline".Da li je u pitaqnju strah od prtedviđenih zakonskih sankcija ili poštovanje nepisanih pravila,ne znam i ne želim da nagađam.Mislim da se kultura neke nacije ne može samo sagledavati kroz čistoću javnih toaleta(Nemci tu nisu mnogo odmakli od nas)nego kroz odnos prema ostalim pripadnicima društva,i to pre svega,prema onima na dnu društvene lestvice.Uprkos svim ostalim manama i protivrečnostima nemačkog društva odnos prema slabijima od sebe je na zavidnom nivou.Taj odnos je neuporedivo humaniji nego u zemljama bivšeg socijalističkog režima . 
