Minhen,između srca i razuma
Pre tri,četiri godine činilo mi se da moja noga nikada neće kročiti dalje od Balkana.Putovanje bez viza,dozvola i mnogo novca bio je samo san.Ali taj san se zahvaljujući sticaju srećnih okonosti napokon i ostvario.Pokusaću da uz što manje dosadnih i besmislenih rečenica opišem moje iskustvo boravka u tom nemačkom gradu.
Svako ko putuje na neku nepoznatu destinaciju ima predubeđenje o tom mestu,da su tamo ljudi ovakvi,prilike u društvu takve i takve,a da se živi onako,i nikako drugačije.Ni ja nisam bio izuzetak.No tek kada se čovek nađe na nekom mestu može da kaže koliko je to tačno.
Za sve nas sa siromašnog juga Evrope Nemačka je simbol prosperiteta i kvaliteta života,nešto kao naša,evropska verzija "američkog sna".I stvarno,ono što prvo pada u oči strancu koji stigne u Minhen jeste jedan visok standard javnog života.Ulice su čiste,javni prevoz udoban(Vecim delom dana osim popodnevnog "špica")i tačan,službenici doterani i uglađeni a prodavnice pune najrazličitije robe.Sve što se koristi (liftovi,pokretne stepenice,automati,sedišta itd.)je funkcionalno i relativno novijeg datuma proizvodnje.
Druga stvar je urednost i čistoća.Cini mi se da su Nemci opsednuti čistoćom i pedantnošću u svakom segmentu života.Stepeništa,podovi,zidovi i fasade zgrada su čisti i neuprljani,bez grafita, škrabotina i reklamnih plakata(Plakatieren ist verboten!).Stakla prozora i izloga se redovno peru i prozirna su.U Minhenu postoji ogroman broj preduzeća za održavanje higijene u stambenim i poslovnim objektima i prostorima.Osim njih treba spomenuti i veći broj privatnih lica koja rade iste poslove za butike,pekare,advokatske firme i slične radnjice za vrlo malu sumu novca(i oni razumeju jezik na kojem pišem ove redove...).Veliki broj naših ljudi radi ovom sektoru privrede,dobar deo njih "na crno",bez zdravstvenog,penzionog ili bilo kojeg osiguranja.
Treća stvar karakteristična za Minhen a i Nemačku uopšte je organizovanost.Visok stepen organizacije primetan je svuda ,od privrede do javnog i privatnog života.Sve se radi na osnovu nekih regula u cilju postizanja što veće efikasnosti.Primera radi,sitne stvari manje vrednosti u Minhenu se kupuju iz automata.Karte za autobus i tramvaj,kondomi,novine,bezalkoholna pića i grickalice,suveniri,itd mogu se u Minhenu u svako vreme kupiti jedino iz automata,teških i nemilosrdnih grdosija koji ne znaju za grešku ali ni za samilost.Veliki broj Nemaca zbog toga ne radi ali se ne buni zbog toga previše.Nema razloga za to...
U Nemačkoj postoji velika i široko razgranata mreža specijalnih beneficija i privilegija za sve (legalne) stanovnike ove zemlje.Socijalno stanovanje,zdravstvena zaštita(njen osnovni deo),odredjena suma novca,pomoć u hrani,odeći i materijalnom pogledu,samo su neke od stvari koje sam primetio.Od "socijale" se u Nemačkoj može ne samo preživeti već i (skromno) živeti.Primetio sam da u Nemačkoj praktično nema ljudi starijih od 50 godina a da su bez zuba(svojih ili vestačkih,većinom ovih drugih).
Tako dolazimo i do četvrte stvari karakteristične za život u Nemačkoj.
Životni standard u Nemačkoj neuporedivo je viši u odnosu na zemlje balkana.To se može videti po količini i vrsti otpada koje Nemci svakodnevno bacaju,naravno na svoj,"nemački" način(organizovano).Za svaku vrstu otpada postoji odgovarajući kontejner(staklo,drvo,metal,plastika,elektronika,itd)Na mini deponijama mogu se pronaći različiti aparati za domaćinstvo u manje-više pristojnom stanju i koji bi se uz malo truda mogli opraviti i dovesti u funkcionalno stanje.Isto važi i za komade nameštaja.Medjutim,kako se meni čini u Nemačkoj niko nema dovoljno vremena ili novca da bi se tim pozabavioPrimera radi u novinama možete naći oglase u kojima ljudi besplatno nude odnočenje starog nameštaja uz uslov da se radi o određenom tipu istog,naravno(komode ,rustikalni tip,od punog drveta ili slično).
Sledeća stvar koja se primećuje u Minhenu jeste obezbeđenje .Osim policije koje ima ipak, manje nego što potrebe jdnog milionskog grada zahtevaju ,tu su i mnogobrojne privatne zaštitarske firme koje se bave fizičko-tehničkim obezbešđenjem(FTO).Železnica na primer,ima posebne čuvare za podzemnu i "običnu" železnicu(U-bahn wache i S-bahn wache).Osim ljudskog sveprisutan je i onaj tehnički deo obezbeđenja.Svaka prodavnica ima na svom izlazu aparat koji signalizira kada neplaćena roba zaželi da "išeta" iz prodavnice.Kamere se nalaze posvuda,od autobuskih stanica,parkinga,autoputeva,raskrsnica sve do jeftinih internet klubova koje drže Arapi.Zaista mi je bilo fascinantno gledati gomilu ljudi na raskrsnici u centru grada,kako na hladnoći čeka da se pojavi zeleno svetlo na semaforu u potpuno praznoj ulici u centru grada.Bezbednost je ovde vrlo značajna stvar.Mislim da to nema neke veze sa dogadjajima od 11 septembra.
U celini gledano ,mislim da postoji nešto što se može nazvati nemački način zivota(Iako su mi mnogi skretali pažnju da je Minhen poseban slučaj u odnosu na ostatak Nemačke)Uređeni,organizovani i sistematičan pristup stvarima karakterističan je za život u Minhenu(Ograničiću se na Minhen mada verujem da se ni u ostalim gradovima Nemačke stvari ne razlikuju).No,kada bi se običan promatrač ograničio samo na celinu izgubio bi iz vida neke sitnice i pojedinosti koje odskaču iz zakonitosti ustaljene kolotečine a koje mene posebno zanimaju.Neke stvari koje bih ja nazvao frojdovskim terminom-nelagodnostima u (minhenskoj)kulturi.O njima ću malo više pisati u budućnosti jer su one bile upečatljive za moj boravak u Minhenu i učinile ga nezaboravnim iskustvom.Vreme koje prođe učiniće dobro da moj sud o životu u Minhenu ne bude odviše (ili premalo) subjektivan i kritičan.
Isto tako,bićete uskraćeni za ekskluzivne snimke iz Minhena usled tehničkih problema)Potreban je PC sa infracrvenim portom,ukoliko ga imate,javite se!)
