... nego kazne koju dotični nije zaslužio.No,dok je čovek zaljubljen ne obraća mnogo pažnju na takve "savetnike".Stvar je toliko jednostavna a toliko zamršena  u isti mah.Jednu te istu stvar dva čoveka različitog emotivnog stanaj i raspoloženja doživljavaju na potpuno različite načine.I tako ostaje sve dok se jedan od njih zaslugom Boga,neke osobe ili sticaja srećnih okolnosti ne prebaci u suprotni tabor,tako što se i sam zaljubi ili razočara u ljubav.

Ja ipak glasam za onu prvu,manju grupu koji vole ili vole da vole.Detinjstvo je ne bez razloga najlepše životno doba i iz njega crpimo snagu,volju za životom,i želju da budemo drugačiji.Drugačiji se može biti na različite načine-ponavljanjem starih,davno prevaziđenih životnih obrazaca(detinjarija) ili pokušajem da pronađemo i odaberemo sebi pravi(novi) put.

Uvek se setim sopstvene mladosti kada sam sa 16-ak godina gledao unapred sa optimizmom i to me uvek podigne ma koliko nisko da padnem...

Uskoro,planiram da počnem pišem i na engleskom...

Blog on english,soon