|
Inspirisan bolom nastalim tokom i nakon rata u Bosni devedesetih, mladi kosmopolita iz Srbije i autor knjige PRIVATIZACIJA U SRBIJI, Mr Dragoljub Todorovic je jedan od retkih u Srbiji koji je shvatio greške svog naroda i isti napisao pesmu "Bošnjackim Srcima", jer je ove godine bio sprecen da Bošnjackim porodicama izjavi svoje duboko saucešce u Srebrenici. Pisano srcem, mladi Dragoljub je bez obzira na sve, u pesmi spomenuo one koji su nam ukrali mir, napominjuci i da su ti isti, njemu, ucinili greh i naveli da misli da na prostorima Srbije nema perspektive za mlade i kosmopolite.
Zeleci vecni mir na Ahiretu, Bošnjackim srcima
posvecujem ovu veliku pesmu za njihova velika, Bosnjacka
srca... - Mr. Dragoljub Todorovic
(napisano Jula 2004 godine)
BOSNJACKIM SRCIMA...
Golim rukama srce su Vam vadili,
zelju za zivotom crnom kapom gasili,
sve da hoce gore biti ne moze.
U ovoj noci, cistoj, mekanoj, umiljatoj,
ja poznam opet taj vas svet,
sad je taj svet na nebu,
i iznova vecan je.
U devedesetim bez srca i ponosa,
i ponovo oni bez srca i ponosa,
plašili su se vaseg srca nebeskog,
i prosarano oblacnim zavijutcima,
jer vaša velika dusa boravila je na zemlji,
a to nije smela...
Bili ste deca bez igracaka,
veliki pljusak leti, zar se i to desava,
verujuci u Boga,
i svom snagom u ljubav,
na ovom opasnom dunjaluku,
vasa dusa je bila prepreka.
A ja...
Sam sa sobom i Vama,
hiljadu put snivam, hiljadu bisera govorim,
postujuci vasa zemaljska stradanja,
diveci se vasim nepreglednim visinama,
znam,
samo vam se dusa na Ahiret preselila.
I ja opet sam,
ziveci s puskama,
koje su vas poslali gore,
znam,
tud sam, a ipak Vas.
A Vi,
svake noci mi saljete andele,
na zemlji su vam ostale velike zelje,
jer i ja sam poprimio Vasu klicu stradanja,
Bosnjacka srca zeljna radovanja.
U ogledalu ste iza mene,
a ispred svih nas
kad vera dotakne ljubav,
kad stradanja povrede nadanja,
kad Drinom se rasipa glas...
Svaki mir zaboravlja zrtve,
svaka zrtva se samo retko seti.
A ja, Bosnjaci moji,
cele cu godine zaliti,
sto sam bio sprecen
da pozdravim Vaše duse u Srebrenici.
Ja vec sada s vama lutam Rajem,
ja vec sada vidim neka draga lica,
ja i sada placem i kad se smejem,
ja sam mrtav, al' jos svetom lutam,
ja sam opet sam,
sa Vama il' bez Vas.
Teci suzo i Drinu pomuti,
duni vetre, Sava nek' se peni,
a ti Boze - cuvaj Bosnjake...
|
|
