Мрест ануалних кили риба

 

Пар Nothobranchius sp. (guentheri?) у мресту.

 

   Мрест ануалних кили риба је једно од најочаравајућих искустава које сам имао током бављења акваристиком. Када год сам потапао тресет са икром био сам задивљен тиме како се из шаке "земље" помаља нови живот.

   Уколико желите да мрестите ваше ануалне кили рибе нарочито је важно да их гајите и храните на правилан начин. Добра филтрација и периодична замена воде  су од суштинског значаја за све рибе укључујући и килиће. Вода треба да буде умерено тврда и слабо алкална. Храните ваше рибе са разноврсном живом храном, а као додатак се може користити и сува и смрзнута храна.

   Неколико различитих подлога за мрест се може користити, али је тресет најпопуларнији од свиих. Различите врсте тресета се могу користити у ту сврху. Уобичајен начин припреме тресета је да се он порокува, па да се после хлађења пропере кроз мрежицу. Док кување омогућава потапање тресета, одстрањује сувиошну киселост и убија штетне организме, испирање кроз мрежицу служи  да би се одстранила тресетна прашина.  Колико ћете тресет кувати зависи од ваше процене. Према контактима које сам имао са страним узгајивачима уобичајено је да кување траје од 15 минута до једног сата, међутим неки узгајивачи имају сасвим другачији приступ и помоћу њега постижу такође одличне резултате.  Они не практикују да кувају тресет него га потапају у воду током извесног периода, па га по потреби користе. 

   Неке врсте ануалних риба се без проблема размножавају у одређеној врсти тресета, али та иста врста тресета може бити непогодна за размножавање неке друге врсте килића. Који тресет користити и који је најбољи начин за припрему тресета зависи од врсте тресета и од врсте риба за чије је размножавање намењен. Једини начин да се то одреди је да се ствари испробају у пракси.

   Када припремите тресет требате да одаберете и начин мреста. Ја обично на мрест стављам једог мужјака са две до три женке, мада некада постављам и веће групе.  Добро је да је вода за мрест  иста као и она која се користи за гајење.  Постоје два посебна уређења за мрест ануалних риба. Први је употреба мањег акваријума са тресетом на дну. Филтрација у оваквом уређењу није неопходна али је пожељна. Друга врста уређења подразумева постављање пластичне кутије са тресетом у узгојни акваријум. Обично се користи кутија за маргарин са рупом у поклопцу величине 5-6 цм. Кутија треба да буде отежана мањим каменом да неби испливавала. Ја повремено користим стаклене тегле. Употерба кутије или тегле онемогућава да не поједена храна или опало лишће доспе у тресет и да га загади, што може бити штетно за икру.  Матичне рибе пронађу врло брзо теглу са тресетом и унутра полажу већину икре.

   Неки ануални килићи полажу икру на површину тресета, док је неки полажу у дубину тресета. Потребна количина тресета за рибе које полажу икру на површину је слој од 1-2 цм док за оне које полажу икру у дубину тресета слој зависи од величине риба. За мање врсте тај слој је бар 4 цм док је за веће врсте потребно и да је слој већи. Мрест риба које полажу икру на површину тресета изгледа исто као и код нон-ануалних килића. 

   С друге стране, мрест риба које укопавају икру у тресет је доста дукчији. У земљама енглеског говорног подручија ове рибе се називају Peat Divers, што би у преводу било тресетни рониоци. Када су женке спремне за мрест у мрестни акваријум ставимо мужјака и врло брзо долази до мреста. Мужјак се шепури испред женки, покушавајући да их наведе да дођу изнад посуде са тресетом. Када је женка спремна она прилази и после пар секунди пар заједно зарања у тресет, где се  полаже икра. Обично из тресета прво изрони мужјак а женка после њега. 

   Мужјаци ануалних риба могу бити врло агресивни према женкама. Из тог разлога се препоручује да се у мрестном акваријуму постави и неколико биљки које ће женкама да пруже уточиште од насртљивих мужјака. Уобичајено биље за ову сврху је јаванска маховина, или пластично биље. Потребно је да се женке проверавају свакодневно па у случају да покажу знаке као што су упао стомак или оштећена пераја треба мрест прекинути и женке држати одвојено док се не опораве.

   Рибе се обично мресте око недељу даана, а када је мрест готов потербно је тресет извадити и у мрежици га оцедити од вишка воде. Колико он треба да буде сув? Др. Брајан Вотерс, један од водећих светских стручњака за Nothobranchius-е препоручује следећи третман:

"Пошто дозволимо рибама да се мресте једну до три недеље, тресет (који надајмо се садржи икру) треба ставити у гушћу  мрежицу, стиснути га да се оцеди вишак воде, и оставити га да се даље суши на ваздуху док не у њему остане само неопходна влажност (несме да буде мокар)."

   Неки аутори упоређују ову влажност са оном коју има дуван за лулу. Према узорцима тресета које сам ја имао прилике да добијем до сада од различитих узгајивача ја сам закључио да се икра може правилно развити у тресету са различитом количином влаге, докле год се избегавају крајности. Ипак чини ми се да одгајивачи углавном држе тресет влажнији него што треба. Постоје мишљења да овакво складиштење икре може проузроковати неправилан развој младунаца, што ће бити објашњено касније.

   Тресет се после сушења одлаже у пластичне кесице са мало ваздуха. Добро је на кесицу прилетити налепницу са основним податцима о ускладиштеној икри (врста, датум складиштења и сл.).  Тресет је добро даржати на температури од око 25 степени, до тренутка када је икра спремна за излегање. Овде долазимо до следећег интересантног питања. Колико је дуго потребно чекати пре него што се тресет опет потопи да би се млађ излегла? То зависи од више чинилаца, врсте риба, температуре складиштења, влажности тресета итд.  Постоје листе са препоручивим дужинама инкубације у различитим публикацијама, али ћете обично уз њих наћи и податак да су то само приближни податци. Најбољи начин да се одреди дали је икра спремна за излегање је да се она провери са лупом сваких пар недеља када се очекује да би то приближно требало да буде. Сасвим развијено око младунца унутар икре је знак да је икра спремна за излегање. Није лоша идеја оставити икру још недељу или две после тога па онда приступити потапању икре. 

   Процедура потапања тресета је следећа. Треба потопити тресет у добро аерисану воду, која треба да буде истог састава који је имала и вода у којој су рибе мрештене. Ако је све у реду већ после неколико сати први младунци би требало да се излегну . Младунци већине ануалних врста могу одмах по излегању да прихвате тек излеглу артемију. Такође младунце можемо да хранимо и микро црвима или сирћетним јегуљицама. Младунце треба пажљиво хранити, јер прекомерно храњење може загадити воду и изазвати паразитску болест  Oodinium (погледати страницу о  Nothobranchius-има). Сачекајте 2-3 дана и онда можете да их одточите цревом за ваздух у други акваријум. После тога треба тресет поново осушити, јер обично садржи још неизлежене икре. После месец дана се тресет поново потапа и обично се из њега може добити још младунаца. Цела процедура са сушењем и поновним квашењем се може поновити неколико пута док год у тресету има неизлежене икре.  

   Део младунаца није у стању да напуни рибљи мехур и такви младунци се на Енглеском називају belly slider-и. Није сасвим сигурно шта изазива овај проблем. О томе постоје различита мишљења. Неки од аутора мисле да  је у питању врста инфекције, али је вероватније да је у питању погрешан начин складиштења икре. Превише кратка или превише дуга инкубација, погрешна температура и влажност тресета се обично сматрају узроком, али је врло могуће да је и комбинација ових чинилааца у питању.

   Ануалне рибе расту брзо и обично су спремне за мрест два месеца по излегању. Када видите да су младе рибе спремне за мрест добро је одвојити мужјаке од женки што ће резултирати  повећаним бројем икре. Припрема од недељу или две је сасвим довољна да млади мужјаци и женке започну нови циклус живота.


[прва страна][галерија][листа риба и икре][пишите ми]

Сва права су задржана © Душан Којић 2001


 

1