Svirao sam i bas-gitaru u grupi "Delta", Jagodina, tamo sredinom devedesetih, na svirkama...

jednom, u ćupriji, na rok maratonu, svirao prvo točak, pa za njim mi... točak kao predgrupa... ha, ha... svirali smo i u batočini, sa narodnjacima, bilo mnogo sveta, veliki razglas, na otvorenom... dal' bila neka zavetina...

neško - solo gitara (jednom mi rekao da veruje da je zemlja ravna ploča i da "veruje sve sto mu kazu"??? - mnogo se družio sa popovima - ja mu rekoh, neško, nemoj tako, svi mi znamo da je zemlja okrugla, a on samo odmahnu rukom), bata cvetičanin - druga solo gitara - (fin momak), mika drklja - bubnjevi (ex-kajzer, jako fin momak - barem bio), mirko jakovljević - ozvučena akustična gitara (radio, ne znam da li jos radi, u tv ćuprija)... kako da zaboravim marka? klavijature... vokali: neško i mirko

Anklav

razmenili smo poruke, ne ljute se da link prema njihovoj pesmi stoji na mom sajtu

fini momci i odlični muzičari iz ruske federacije: Link

Nazad

Ekipa: Krstić Milutin (sada radi u jagodinskoj policiji, računski centar, kao i u bolničkom računskom centru), Ljiljana Živanović (sada Krstić) i Dragan Nikolić (ja) bila je krajem osamdesetih druga na yu-elektrijadi (elektrijada u rovinju ili puli, 1988-e ili 1989-e), kao ekipa ETF Beograd - odeljenje u Svetozarevu, disciplina Matematika II... Sledeći put sam otišao kao ilegalac, pa upadoh u atletsku ekipu, disciplina kros... stigao sam živ na cilj (pre toga, godinu dana nisam potrčao)...

Nazad

Ko je ubio Milana Pantića, novinara iz Jagodine?

Nazad

Kad sam se skinuo iz vojske (Zvezdara, Beograd), zaboravio sam da uzmem poveznicu SKJ, pa mi je doneo Nenad Penezić, tada iz Brčkog, i nekada prvi čovek privredne komore srbije, moj partijski drug

(kasarna na Topčideru, 1983) - bila zakletva, i odmah nas posle toga oterali na teren, na Avalu - tamo sam se sa rupovkom na leđima i punom ratnom opremom jurio sa jednim majorem, koji je nosio samo torbicu - zaguljeno bilo kad izađeš iz šatora da ... , mesta posle nema, spavalo se na boku... pa sam par puta pravio društvo požarnim do svanuća... kad se nađe rakija, ili vino kod nekog, izvrši se "eksproprijacija", pa svi to popijemo u krugu pored logorske vatre...

pevao sam i u vojničkom horu, bile i klinke iz osnovne škole iz, dal' malog il' velikog mokrog luga...

kada sam imao izlazak u grad, pa dok čekam roditelje, voleo sam da ubijam krugove tramvajem... onako, bez cilja... da ubijem vreme...

Bili neki moji rođaci blizu kasarne, Matići... Baraka u naselju Baje Sekulića, odmah iza KBC Zvezdara... Mlađan radio u urgentnom centru, odeljenje za prelome i frakture... Posle počeo da radi za UN, kao vozač... Imao je običaj da me budi u 6 ujutro kad dođe u jagodinu... ranije... otkako poče da radi za un, ne javlja mi se... Mlađi brat Milan...

jednom je gostovala i neka glumačko-pevačka ekipa u kasarni... voditeljka bila gorepomenuta suzana mančić... u miniću, razume se... nego ja bio dosta daleko, pa videh samo glavu i poprsje...

Pred 22. Decembar , Dan JNA, mesec dana smo "gazili strojak" po 4 sata dnevno... Noga gore, pogled pravo, to za muda nije zdravo... ako ne gaziš pravilno... na prste, a ne na pete... Dobri bili obroci za praznike... inace, marenda: euro-krem blok i sokić, to je bilo najlepše... Bio u menzi jedan tip iz Brčkog, zvali ga Živčo, visok, koščat, igrao košarku u brčanskom Partizanu (sad je u americi, trenirali smo zajedno oko mesec dana, ja se prehladio, pa prekinuo... imalo je dosta od naše stare kuće na poljoprivredniku do sale, koja se nalazi odmah do doma kulture, a treninzi bili kasno uveče), često je znao da kaže: evo, zemo, za tebe, neka konzerva, ili slično... A bio i tip iz CVOJ-a, jedan Dragan iz Svetozareva ( radi kablovsku TV, u Svetozarevu smo se posle viđali na bilijaru kod Sikija, u Feniksu, nabacivao mi jednu drugaricu doktorku 1997-e, jeli smo lazanje, špagete, i. sl, dodje jednom sama kod mene, i više nikada, kad me boleo želudac pre par godina, pregledala me ultrazvukom), i on me zvao zemljak... Bio sam i nekoliko dana na ispomoći u komandi grada...

Poseban praznik je bio dolazak paketa bilo kome od nas... sve se to delilo sa ostalima... često, kad mi je stigao paket, ja nisam ni probao... jesam kada je stizalo drugima... jednom stiglo balonče prošeka, pa smo svi podelili... po naređenju kapetana...

Jednom, kad sam bio dežurni, jedan vojnik mi utekao kroz prozor... jednom smo napravili pijanku u kapetanovoj kancelariji... igrali smo svaki dan "kockice"...

Juraj Radovčić iz Zagreba se jednom ofarbao u plavo, pa morao da se ošiša do glave, i dobio je zabranu izlaska u grad dok mu kosa ne poraste... on me jednom izvukao iz velike frke, hvala mu...

Kad smo polagali za C-klasu, ja i šime jurić (ili jure šimić, nisam siguran) iz Šibenika, imali smo najbržu i najkvalitetniju vezu - radio-telegrafija... polagao sam i za B. ali padoh na brojevima, 60 u minutu je mnogo zajebano...

Bio sam na terenu u Bubanj Potoku, par puta... jednom sam izvrnuo skočni zglob na basketu... zajebano kad igraš u čizmama... drugi put sam držao časove rezervistima, na RTU-400... bio erkodišn unutra, jednom sam zaspao, i počeo da se gušim... izađem napolje, bilo vrelo, usijao se onaj lim... neki rezervni oficir isključio kabl da uključi rešo za kafu... otišao osigurač, a nisam imao rezervni... popsova ga ja kao da sam general, i do kraja sam se samo šetkao i zajebavao...

Vežbali smo "atomski sleva-atomski zdesna"; bacali nam suzavac, pa posle u učionicu na časove... pa kad pocne da isparava, kukanje na sve strane... bio neki magister goran, zvali ga "maska", zajebavali ga njegovi kosovari, mahom srbi i muslimani...

Bio neki baraku, nije znao ni reč srpsko-hrvatskog kad došao, pa ga svi zajedno učili... srećan bio kad naučio... sa albancima bilo najmanje problema, bili su mirni i disciplinovani...

Nikada nisam čistio WC, samo jednom, kad sam postao komandir odeljenja, morao sam da ih vodim na "kaznu"... kolektivno ribanje klozeta... kiselina, i tako to...

Jednom me kapetan pozvao i pitao: nikoliću, ide li ti se kući? ide mi se, druže kapetane... pa traži, nikoliću... izmislim nesto, i tražim 10 dana... kapetan kaže: mnogo je to, nikoliću, evo ti sedam dana... Tadašnji kapetan, Dzanić Nuraga... Mnogo sam ga poštovao... bio je strog, ali čovek... stanovao u hotelu "zvezda", malo ispod kasarne... sreli smo se jednom u vozu kasnije, prepoznao me i rek'o: zdravo, zemo... rekoh zdravo, pricali smo fino... pre rata... zaboravio sam imena ostalih oficira... komandant kasarne bio pukovnik banjac... u blizini pomenutog hotela (zvezda) stanuje jedna žena (bliska rodjaka "gazdarici", makedonki, "gazda" je iz šapca, njih dvoje imaju sina u SAD-u) koja je sa ćerkicom bila sa nama na letovanju u sutomoru, ove godine... njena svekrva bila je sekretarica grčkog komuniste i partizana markosa... morao da emigrira u moskvu, koju nije smeo da napušta... sin mu došao u beograd

Moj desetar, dok sam bio "mlad vojnik" i jos učio da nameštam krevet, pravim preklapaču, pakujem kasetu-to je bio poseban doživljaj, i tako to, pevao jednom "72 dana, 72 dana, na mom srcu leži rana.." ... Ostalo mu 72 dana do skidanja... Stalno se čulo "sitno", "gušteri", "ua, oktobarci"... bilo ono: "lego džomba ispod dajca, došo gušter, pa mu ladi jajca"...

Tukao sam jednog majstorskog kandidata u šahu, jednog od braće logar - doduše, samo prvu partiju... ostale on dobio...

jednom igram šah, a jedan od braće gutić non-stop me provocirao - hajde, makni se da igram ja - poče i da mi pomera figure... meni pukne film, i zavrljačim mu konja u oko... on krenu na mene, ja ustadoh, jebi ga... razdvojiše nas... gutić je imao 120 kg, ja 70...

Imali smo i bojevo gađanje... ne znam rezultat, ali prošao sam... naravno, imali smo i gađanje iz M-48 u srednjoj skoli...

Pešadijske prepreke? Pa prošao sam... Imao sam i obuku za razvodnika... posle mi dodali jos jedan "čvarak"

Jednom sam na odmoru pao u nesvest od iscrpljenosti... posle minut sam se osvestio, i teraj dalje...

Kopić Boris, bokser iz Varaždina, htede jednom da me bije, presrete me na hodniku i reče: "šta ćeš sad?"... Ja ga vešto "eskivirao"... pokucam na vrata kapetanove kancelarije, i pitam ga nešto nevezano... Pa izađem, Kopić me samo pogleda, okrenu se i ode... Čak smo se izljubili kad sam se "skidao"... Pozdravih se sa svima, izađoh na kapiju, bez okretanja dole do "cvetka"... uzmem taksi, pitah taksistu pošto do železničke, rekoh "plaćam duplo ako stigneš do 12"... išao i kroz crveno, odletesmo do stanice, i odoh kući...

Nisam nijednom bio "ćebovan"... znači, nisam bio loš drug i desetar...

Kad smo dolazili na odsluženje, dočekalo nas društvo i odvelo na večeru u "Skadarliju"

Kad sam bio dežurni u MKŠK, ubijao sam vreme pisajuci ljubavna pisma na teleprinterskim trakama jednoj klinki iz svetozareva... zove se marina... nije ništa bilo, samo jedan poljubac u obraz kada sam joj doneo "bravo" iz beograda... smeđe-plava, stanovala u vuka karadžića, dal' 4/A, preko puta vrtića... imala mlađu sestricu, društvo uzivalo da baca kese sa vodom na prolaznike... sestrica non-stop držala ruku u gaćicama, bilo mi malo neprijatno.. jedan moj drugar kome je otac bio iz šantarovca kao i moj otac, dragan pavlović, bio im prvi komšija, odmah preko hodnika... kad je bio mali, taj moj drugar se hvalio: kupio mi otac upišač... mnogo je lepo "pričao" arapski... hatala

svirao sam gitaru za društvo u dvorištu vrtića, onako uveče, za društvo

Kada je titov sin svojevremeno dolazio da se u privatnoj reþiji kocka, tu negde u svetozarevu, dojave ga, uhapsi ga milicija, pa pozovu u marðalat da pitaju ðta da rade. tito im rekao da ga izmlate, i poðalju ku¿i. a lepa luki¿ se u laniðtanskoj crkvi kockala sa tadaðnjim ondaðnjim popom...

Nazad

Nazad

Полазећи од историјске чињенице да су радници и сељаци и напредни људи свих народа и народности Југославије, уједињени у Народноослободилачком фронту с Комунистичком партијом на челу, својом борбом у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији срушили стари класни поредак заснован на експлоатацији, политичком угњетавању и националној неравноправности и отпочели стварање друштва у коме ће људски рад и човек бити ослобођени од искоришћавања и самовоље, а сваки народ и народност и сви они заједно наћи услове за слободан и свестран развитак, имајући у виду да су развитком материјалне основе земље и социјалистичких друштвених односа, као и даљим изграђивањем односа заснованих на самоуправљању и националној равноправности, остварене битне промене у друштвеним и политичким односима, које захтевају одговарајуће промене Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1963. године, и да су одредбе тог устава у појединим областима већ измењене уставним амандманима од 1967, 1968. и 1971. године, у тежњи да се учврсте и даље развију постигнуте револуционарне тековине, да се учврсти право и одговорност социјалистичких република и социјалистичких аутономних покрајина за сопствени развој и развој југословенске заједнице као целине, да се обезбеди даљи развитак социјалистичких самоуправних демократских односа на путу ослобођења рада и изградње комунистичког друштва, полазећи и од потребе да се новим уставом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, који, поред промена које се њиме врше, обухвата и са њима усклађене одредбе Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1963. године и уставних амандмана I до XLII, учврсти уставни систем на јединственим социјалистичким самоуправним основама, — Савезна скупштина, у сагласности са скупштинама република и скупштинама аутономних покрајина, ДОНОСИ УСТАВ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ustav