U jednom opisu manastira Gomirja iz 1772. veli se, naime, da su Gomirci, nemaju?i sve�tenika, poslali svoje ljude u tursku Dalmaciju u manastir Krku odakle su doveli �est kaludjera. Oni su sa sobom doneli sve sto je potrebno za vr�enje bogoslu�enja u crkvi: knjige, ode�de, krstove i druge potrebne stvari i sve to poklonili gomirskoj kapelici kod koje su se nastanili. Od tih kaludjera trojici se znaju i imena. Bili su to Aksentije Brankovic, Visarion Vuckovic i Mardarije Orlovic. Ovi kaludjeri su podigli u Gomirju mali drveni manastir sa crkvom Sv. Jovana Krstitelja. "Mi smo te iste o?e", pi�u kasnije Gomirci, "od pocetka uzeli za svoje sve�tenike i s velikim pouzdanjem sa njima i�li protiv neprijatelja na slu�bu carsku, a posle, kad smo od slavne Komore dobili, nama gomirskom narodu poklonjena mesta (placeve), �to je potvrdjeno i privilegijama pokojnog cara Ferdinanda, na� gomirski put je ta mesta podelio na licnosti. Jedan mali plac dali smo na�im vernim ocima (kaludjerima), za koji i danas na�i oci na zapoved i slu�bu carsku s nama zajedno idu protiv neprijatelja, ne samo po jedan, nego i po dva i po tri, �to mogu posvedociti na�i komandanti i oficiri koji nam zapovedaju. I posle toga, kada smo tu istu krajinu kupili od gospode Frankopana i kad smo dobili potvrdu cesarove svetlosti za na�u krajinu koju smo kupili, najpre smo dali jedan lug na�oj crkvi i na�im vernim ocima, pa smo onda zemlju medju se delili. Pored toga luga dali smo nesto gore za crkvenu potrebu, a kada su taj lug iskrcili bilo je ciste zemlje za jedno trideset kosaca, a zemlje koja se ore nisu imali nimalo, nego su prosili te se time hranili. " Ceneci zasluge doseljenih Srba i njihovih kaludjera u odbrani ovog podrucja od Turaka, grof Vuk Frankopan je dao gomirskim kaludjerima 27. septembra 1619. iskljucivo pravo ribolova na potoku Ribnjaku od izvora pa sve do reke Dobre u koju utice.
Posle deobe gomirskog atara, kupljenog od grofova Frankopana, manastir je imao 415 i 1/3 jutra zemlje. Pre toga, manastir je imao malo zemlje. Znamo da je nesto zemlje manastir kupio od nekog Dmitra, zatim da je Janko Mamula poklonio manastiru osam jutara zemlje i da su pojedini hri�cani poklanjali manastiru manje delove svoje zemlje da bi se u manastiru vr�ile slu�be za njih i njihove umrle srodnike.
Gomirski kaludjeri su obavljali svestenicku sluzbu ne samo u Gomirju, Vrbovskom i Moravicama nego i u Dre�nici, Ponikvama, Ravnoj Gori, Jasenku, Tuku, Mrkopolju, Marindolu i Bojancima. Manastir Gomirje je opslu�ivao i �umberak, kad ne bi imao svojih svestenika, sve do polovine XVIII veka. Za to je dobijena i posebna carska dozvola, koja je kasnije samo potvr?ivana, na primer 1706. i 1721. "po starim obicajima" . Kad je pocelo nasilno unijacenje �umberackih Srba, proterana su 1750. dva poslednja gomirska kaludjera iz �umberka. To su bili Gavrilo Musulin i Makarije Vi�njic.
Posebno treba istaci da su gomirski kaludjeri oduvek popovali u Jasenku, gde je manastir takodje imao dosta zemlje. Grbic je zapisao narodno predanje da je u Jasenku bio manastir pre nego u Gomirju i da su kaludjeri presli iz Jasenka u Gomirje. Kako je u gomirskom diptihu zapisano da je manastir osnovan 1557. "ali zna se pouzdano da je Gomirje podignuto tek po�etkom sedamnaestog vijeka", Manojlo Grbic misli "da bi ova biljeska mogla odnositi se na crkvu i manastir u Jasenku, a Jasenak je, otkako je Gomirja, svagda pripadao sa svojom zemljom i �umom manastiru Gomirju". Kad je neki Bo�ic Kovacevic uzurpirao u Jasenku manastirsku livadu, veliki gomirski sudija Farkas Mihacevic, doneo je 4. decembra 1676. presudu prema kojoj ta zemlja pripada manastiru Gomirju. Tako je ostalo vekovima. Jos 1905.posed manastira Gomirja u Jasenku iznosioje 331 jutro i 612 cetvornih hvati. U Jasenku je 1723. usled snega, koji je pao 12. maja i uni�tio letinu, bio na slu�bi jeromonah Grigorije Gomirac "gladan i zedan" . Tamo se 1762. pominje na slu�bi jeromonah Isaija Radojcic, a pet godina kasnije (1767) u Jasenku umire stari gomirski arhimandrit Rafailo Dobrevic.
Manastir Gomirje je imao imovine i u drugim mestima, svakako usled zave�tanja pojedinih pobo�nih hri�cana. U Senjskoj Dragi pominje se jedna "luka" koju je manastir dao u zakup nekom Djuri Vukoscu za 20 dukata. U Vrbovskom i Mrkopolju manastir je imao po jednu kucu i zemlju, koje su prodane 1768. godine. Od Marindola manastir je primao "vinski desetak", kakav su davali i �umbercani. Iz ponekih sela manastir je primao priloge u �itu ("kvarat psenice po kuci"), �to se odr�alo i posle 1774, kad je ostalim manastirima zabranjeno sakupljanje molostinje, s motivacijom da je ova gomirska praksa "isto tako stara kao i sam manastir".
Prva manastirska crkva bila je drvena i sagradjena je, prema kazivanju samih gomiraca, odmah po njihovom doseljavanju u Gomirje. Prema opisu manastira iz 1772, bilo je to 1600. godine, dok su se kasniji istoricari odlu?ili za sledece dve godine. Fras navodi da je kamen temeljac postavljen 1601, a Grbi? veli da je manastir sagradjen 1602. Po svemu sudeci, sva tri kazivanja su istinita, jer crkva i manastir se ne grade za dan. Ako su krcki kaludjeri dosli 1600. godine, a 1601. polo�ili kamen temeljac novoj crkvi, mogli su je dovr�iti i osvetiti tek dogodine, tim pre �to je i doseljenim monasima trebalo obezbediti krov nad glavom. Do osvecenja nove crkve, dobegli krcki kaludjeri su se slu�ili malom kapelom koju su Gomirci ranije sagradili svom starom duhovniku "nasred nasega konfina na Gomirju", jer su se i ovi novi kaludjeri " kod nape vipe spomenute kapelice na Gomirju naselili".
U toku celog XVII veka, sve manastirske zgrade bile su drvene gradjevine. Pored njih je 1621. grof Vuk Frankopan sazidao cetvrtastu kulu osmatracnicu sa koje se moglo pratiti kretanje Turaka. Drugu takvu kulu podigao je grof na brdu Stra�niku. Tako su i narod, i kaludjeri i manastir ukljuceni u granicarsku slu�bu, u mu?nu du�nost odbrane hri�canske Europe od turske najezde.
Manastir Gomirje je kao i celo ovo podrucje u Hrvatskoj krajini potpadalo od 1609. pod duhovnu vlast srpskog episkopa koji je rezidovao u manastiru Marci kod Ivanica, u Slavonskoj krajini. Kad su od 1671. na marcansku episkopsku stolicu silom dovedeni unijati, gomirski kaludjeri su zajedno sa kaludjerima manastira Marce i Lepavine dali sna�an otpor ovom nasilju, tra�eci da im se za episkopa postavi neko od pravoslavnih kaludjera. Zbog toga su morali da pretrpe mnoge neprijatnosti i progone.
SLIKA
