Свети Јустин Мученик
Разговор с Јудејцем Трифоном
1.Док сам једнога јутра шетао стазама трема, срете ме непознати човек са друштвом и рече:
"Здраво, философе!"
И то рекавши, окрете се, па стаде шетати са мном. С њим се окренуше и његови пријатељи. А ја, отпоздравивши му, рекох:
"Шта ви, заправо, желите?"
А он рече:
"Један коринтски сократовац у Аргу ме поучио да не треба да презирем ни избегавам оне који носе такву одећу, него да им указујем сваку пажњу и дружим се с њима, не би ли из тога дружења извукао какву корист или он или ја; добро је, наиме, за обојицу, ма који имао користи. Стога, кад год видим неког у таквој одећи, радо му приђем, па сам са истог разлога и теби сада с радошћу пришао, а ови који ме прате надају се да Ће и сами шта корисно чути од тебе."
"Ко си ти, добричино?" - рекох му тако у шали. А он ми кратко рече своје име и порекло:
"Зовем се Трифон и по обрезању сам Јеврејин. Побегох од рата који се управо води и боравим у Хелади, углавном у Коринту."
"Па зар се", рекох ја, " из философије да извући толика корист, колика од твога законодавца и твојих пророка?"
"Што да не? Зар философи не своде свако своје разматрање на Бога", рече он, "и не испитују ли стално Његово јединство и промисао? Није ли, заправо, посао философије да истражује о Божанству?"
"Да", рекох, "и ми тако мислимо. Али већина не мари зато је ли један или више богова и брине ли се за сваког од нас или не - као да та спознаја ништа не доприноси блаженству. И нас настоје убедити да се Бог стара за сав свет и сваки род и врсту, али не и за мене, тебе и сваког појединачно; стога му се и не морамо молити по сву ноћ и дан. Какав им то има циљ, није тешко докучити. Наиме, они који тако размишљају, без страха и слободно уче, следе, следе, чине и говоре шта год хоће, нити се казне бојећи, нити се каквом добру од Бога надајући. Како то? Кажу да ће увек бити исто и да ћемо и ја и ти опет живети на исти начин, ни бољи, ни лошији. Други, опет, полазећи од става даје душа бесмртна и бестелесна, сматрају да нити ће бити кажњена - јер бестелесно не може трпети - нити јој - пошто је бесмртна - ишта више треба од Бога."
Он, пријатно се осмехнувши, рече:
"А како ти размишљаш о томе? Какво схватање имаш о Богу? Која је твоја философија? реци нам!"
2. "Казаћу ти", рекох, " како ми се чини.
Философија је, уистину, највеће благо и у највећој код Бога части, она нас једина Њему води и препоручује, а они који су се њој посветили заиста су блажени. Шта је философија и са кога је разлога послана људима, за многе је непознаница - иначе не би постојали и платоничари и стоичари и перипатетичари и питагоровци - будући да је ово знање јединствено. А због чега је постало многоглаво, рећи ћу ти.
Десило се да су они који су се први прихватили бављења философијом и због тога постали славни, стекли следбенике који потом нису ништа о истини истраживали него су, задивљени њиховом постојаношћу, уздржљивошћу и необичним изражавањем, сматрали за истину само оно што је сваки од свога учитеља научио и предавши касније те и такве ствари својим наследницима, надену им име које их је означавло оцем тога учења.
И ја, у почетку, горећи од жеље да и сам сретнем некога од њих, предадох себе једноме сточару. Но пошто сам с њим провео подоста времена, а никакво ново сазнање о Богу ми није пружио - јер ни сам га не имаше нити говораше да је такво знање потребно - напустих га и одох код другог који се називао препатетичарем и био, како ми се чинило, оштроуман. Али, пошто ме је првих дана задржао код себе, стаде ме затим молити да га се прођем, јер нам дружење неће бити од користи. Тако и њега, са овога разлога, оставим, не стекавши утисак да је уопште философ. Но како ми је душа жудела да чује оно што је особено и одабрано у философији, дођох код једног изузетног цењеног питагоровца, човека дубоко уронулог у своју мудрост. кад се потом упустих у разговор с њим, желећи да постанем његов слушалац и ученик, он рече:
"Јеси ли се упознао са музиком, астрономијом и геометријом? Мислиш да ћеш увидети ишта од онога што води блаженству, ако најпре не научиш оно што одваја душе од ствари које се осећају чулима и учиниш је пријемчивом за ствари које се докучују умом, тако да спознаш оно што је само по себи изврсно и само по себи добро?"
Пошто ме је упутио у многа оваква учења и рекао ми колико су неопходна, отпусти ме кад сам му признао да ништа не знам. Стога сам, што се и могло очекивати, изгубивши наду, био несрећан, тим пре што сам мислио да он нешто зна. И увиђајући колико ми времена ваља утрошити за ова учења, тешко сам подносио дангубљење. У тој учмалости паде ми на ум да се придружим платоничарима - јер слава им беше изузетно велика. И почех да, како сам најбоље могао, проводим време с једним мудрим човеком који је одскоро боравио у нашем граду а истицао се међу платоничарима. Напредовао сам и сваки дан се увелико усавршавао. И сасвим ме обузе жеља за поимањем бестелесних ствари и тежња за увиђањем идеја даде моме уму крила, те сам после кратког времена мислио да сам већ постао мудар и у својој наивности се надао да ћу одмах спознати Бога - јер то је циљ Платонове философије.
3. налазећи се у таквом расположењу, кад год сам помислио да се испуним миром и повучем од људи, одлазио сам на једно место недалеко од мора. Кад сам једном био близу тога места на коме сам, кад стигнем, хтео да будем сам, један седи старац, чији изглед није био за потцењивање, јер је показивао благо и достојанствено понашање, на малом одстојању ме је пратио. Ја застах, окренух се према њему и врло оштро га погледах. А он рече:
"Познајеш ли ме?"
Ја одговорих одрично.
"Па зашто ме", рече, "тако гледаш?"
"Зачуђен сам", рекох, "Што си се нашао на истом месту са мном, јер нисам мислио да ћу овде икога видети."
Он ми рече:
"Бринем се за неке своје укућане; напустили су ме, па долазим да и лично унаоколо осматрам неће ли се однекуда појавити. А шта ти ту радиш?"
"Прија ми", рекох, "да овако проводим време, јер ми је неспутан разговор са самим собом и ништа ти не може одвратити пажњу, те су оваква места најпогоднија за дружење с умом."
"Ти си, дакле", рече, "љубитељ ума, а ниси никако ни љубитељ дела ни љубитељ речи, нити покушаваш да будеш практичар више него софиста?"
"Које би добро", рекох ја, "неко извршио, важније од овога - показати ум који �управља свим и чврсто се за њега везавши и к њему стремећи, посматрати заблуде других и њихова занимања, јер ништа здраво ни Богу драго не чине. А без философије и исправног раyмишљања нико не може бити разборит. Стога сваки човек треба да се бави философијом и сматра је најважнијим и најчаснијим послом а остале послове другоразредним и трећеразредним, примереним и достојним прихватања ако су везани за философију, а простим и ниским ако су је лишени и ако је они који се њима баве не следе."
"Дакле, философија пружа блаженство", рече он, упадајући ми у реч.
"Управо тако", рекох ја, "и једино она."
"Шта је, заправо, философија", рече, "и какво је блаженство које она пружа, кажи ми уколико те нешто не спречава да кажеш."
"Философија је", рекох ја, "знање о бићу и спознаја истине, а блаженство награда за ово знање и мудрост."
"А шта називаш Богом?", рече.
"Оно Што стално има иста својства и што је узрок постојања свих других - то је Бог."
Тако му одговорих а он, са уживањем ме слушајући, овако ме опет упита:
"Није ли знање заједничко име за различите делатности? Јер, у свим вештинама, онај који зна неку од њих назива се зналцем, подједнако и у војној и у кормиларској и у лекарској. Но није тако и у божанским и у људским делатностима. Постоји ли нека вештина која пружа сазнање и људских и божанских ствари, а затим спознају њиховог божанства и праведности?"
"Свакако", рекох.
"Зар на исти начин спознајемо човека и Бога, као и музику, аритметику и астрономију или неку другу такву вештину?"
"Никако", рекох.
"Ниси ми баш правилно одговорио", рече он, "јер неке од вештина нам се усађују учењем или вежбом, а неке нам пружају знање гледањем. Ако би ти неко казао да у Индији постоји животиња по природи не као све друге, већ оваква или онаква, многолика и разнолика, не само да то не би знао пре него би је видео, него не би о томе могао ништа ни да кажеш, уколико не би чуо од некога ко ју је видео?"
"Не наравно", рекох.
"Како, онда", рече, "философи о Богу исправно размишљају или ишта истинито говоре, кад немају знање о Њему нити су га икада видели ли чули?"
"Али, оче", рекох ја, "није им Божанство, као друга жива бића, очима видиво, него само умом докучиво, како каже Платон, а ја му верујем."
4. "Има ли", рече, "наш ум такву и толику моћ која биће не спознаје опажањем или људски ум може да види Бога када није надахнут Светим Духом?"
"Платон каже", рекох ја, "да је око ума управо такво и за то нам дано да можемо, кад нам је бистро, видети само оно биће. То је око узрок свега што опажамо умом, нема боје, нема облика, нема величине, нити ичег од онога што се види. А нешто, каже, баш такво, што је с оне стране сваког бивства, ни изрециво, ни исказиво, али једино изврсно и добро, изненада се рађа у благородним душама кроз сродност и жудњу за гледањем."
"Каква је", рече, "наша сродност са Богом? Је ли душа божанска и бесмртна и део самог царског ума, те као што он гледа Бога, тако је и нама могуће да својим умом докучимо Божанство и на основу тога постигнемо блаженство?"
"Сасвим тако", рекох.
"Излазе ли из њега све душе свих живих бића", или су људске овакве а коњске и магареће онакве?"
"Не, него су у свему исте", одговорих.
"Виде ли", рече, "или икад видеше Бога коњи и магарци?"
"Не", рекох, "а ни много од људи - сем онога ко је провео живот у праведности, очишћен правдом и сваком другом врлином."
"Он, дакле, не види", рече, "преко сродности нити што има ум, него зато што је мудар и праведан?"
"Да", рекох, "и зато што има оно чиме се Бог спознаје."
"Да ли козе или овце наносе себи икакву неправду?"
"Никакву никоме", рекох ја.
"Дакле, по твоме мишљењу", рече, "и те животиње могу видети "Бога"?"
"Не, јер имају тело које је такво да им представља сметњу."
"Ако би ове животиње проговориле", упаде он, "знај добро да би с пуним правом исмејавале наша тела. Но, оставимо то сад по страни и прихватимо да је тако како ти кажеш. Ово ми реци: види ли душа "Бога" док је у телу или кад се одвоји од њега?"
"Још док је у људском обличју", рекох, "има моћ да то постигне умом, но нарочито кад се ослободи тела и постане самостална, постиже оно за чиме је све време жудела."
"А сећа ли се тога кад се поново нађе у човеку?"
"Не чини ми се", рекох.
"Каква је, онда, корист онима који су видели или шта више има онај који је видео од онога који није, ако се не сећа да је то видео?"
"Не умем казати", рекох ја.
"А шта трпе оне "душе" које су осуђене као недостојне тога виђења?", рече.
"Заточене су у тело неке од звери и то им је казна."
"А знају ли да су са тога разлога у тим телима и да је то због неког греха?"
"Не мислим."
"Онда, како изгледа, немају баш никакве користи од казне. Чак, рекао бих, и нису кажњене, ако нису свесне казне."
"Не, зацело."
"Дакле, душе нити виде Бога, нити се селе у друга тела, јер би знале да су тако кажњене и бојале се потом и сасвим случајног греха. Али слажем се", рече, "да могу спознати да постоји Бог и да су праведност и побожност изврсне."
"Право збориш", рекох.
5. "Дакле, ти философи о овим стварима ништа не знају, јер не могу да кажу шта је душа?"
"Не изгледа ми тако."
"И не треба рећи да је она бесмртна јер, ако је бесмртна, онда је, јасно, и нерођена?"
"Нерођена је и бесмртна по онима који се називају платоничарима."
"Ти кажеш да је и козмос нерођен?"
"Има их који тако говоре, но ја се, ипак, не слажем са њима."
"Право чиниш. Који је, наиме, разлог за мишљење да тело - које је тако чврсто, отпорно, сложено, променљиво, пропада и сваки се дан рађа - нема извесног почетка? Ако је козмос рођен, неминовно је да се и душе рађају и да се нигде одмах не налазе, будући да су због људи и других бића настале, ако ћеш уопште казати да су настале сасвим самосталне и не са сопственим телима."
"То ми изгледа исправно."
"Дакле, нису бесмртне?"
"Не, пошто нам се чини даје козмос рођен."
"Али ја не кажем да све душе умиру - јер то би, заиста, била срећа за зле. Уствари, "душе" побожних остају на бољим местима, а неправедних и рђавих на горим, чекајући време суда. Тако једне, показавши се достојним Бога, више не умиру, а друге бивају кажњене, докле Бог хоће да постоје и буду кажњене."
"Није ли то што кажеш попут онога што Платон у Тимеју напомиње за козмос, кад каже да је пропадљив зато што је настао, но да по Божјој вољи нити ће бити од смртне судбине ослобођен нити јој препуштен. Не чини ли ти се да то исто може да се говори и о души и о свему уопште? Јер, оно што постоји или што ће икада постојати иза Бога има пропадљиву природу и такво је да се може и избрисати и више не постојати. Једино је Бог нерођен и непропадљив и због тога и јесте Бог, а све остало иза њега је рођено и пропадљиво. Због тога душе умиру и бивају кажњене пошто, да су нерођене, не би грешиле, ни би биле неразбором испуњене, ни плашиле се па поново храбре постајале, ни добровољно прелазиле у свиње, змије, псе, нити би их правда на то приморавала - да су нерођене. Јер, да је нерођено случајно, једнако или исто ономе што је рођено, не би се по снази, ни по вредности могла дати предност једном над другим. Стога нема много ствари које су нерођене. А да међу њима постоји нека разлика, не можеш открити трагајући за узроком те разлике, већ непрестано усмеравајући мисао ка бесконачном, једном ћеш се, после напрезања, зауставити на Ономе што је једино нерођено и рећи да је Оно узрок свега. Је ли то, "рекох", измакло Платону и Питагори?" - ти мудри људи беху за нас попут зида и тврђаве философије.
6. "Ништа ме се", рече, "не тиче мишљење Платоново, Питагорино или ма кога о томе. Ово је истина и одавде је можеш сазнати. Душа је, зацело, жива, односно има живот. Ако је, дакле, жива, може и још нешто осим себе учинити живим, као што покрет може покренути и још нешто осим себе. А да душа живи, нико не одриче. Ако, пак, живи, не живи зато што је жива, већ зато што има удела у животу. Но оно што је судеоник нечега, разликује се од онога чији је судеоник. Душа има удела у животу кад Бог хоће да живи. Тако ће, једном, када Он не буде хтео да живи, и остати без тога удела. Јер, то није њено својство, као ни то да тело буде увек заједно са душом, него кад овај склад мора да се разбије, душа оставља тело и човек престаје да постоји. Тако и кад душа мора да престане да постоји, напушта је дух живота и душа више не постоји, него и сама поново одлази онамо одакле је узета."
7. "Каквог учитеља", рекох, "неко још може узети или одакле корист црпети, ако ни у овоме није истина?"
"Постојали су, пре много времена, извесни људи, пуно старији од свих који се сматрају философима и, уз то, блаженији, праведнији и Богу драги, који, надахнути Светим Духом, открише будућност која се сада догађа. Називају их пророцима. Они су једини и видели и људима исказали истину, а да се ни пред ким нису ни устегли, ни уплашили, нити били славољубљем заведени, него су рекли само оно што су чули и видели Духом Светим испуњени. Њихови списи још и сада постоје и онај ко узме да их чита добија из њих веома много корисних сазнања и о почецима и свршецима ствари и о ономе што философ треба да зна - ако им поверује. Своје речи нису доказивали - јер су изнад сваког доказа, а они, као сведоци истине, достојни поверења. Оно, пак, што се догодило и што се догађа, приморава нас да се сложимо са оним што су рекли. Додуше, и због подвига које су чинили, право је веровати им, пошто су славили Творца, Бога и Оца свега, и најављивали "долазак" од Њега Христа, Његовог Сина. А они лажни пророци, испуњени преварним и нечистим духом, нити чуда учинише, нити чине, већ покушавају да - ради застрашивања људи - чине и славе духове обмане и демоне. Но, пре свега, моли се да ти се отворе врата светлости, јер то није свима видљиво ни појмљиво - ако им не удели Бог и Његов Христос."
8. Кад он то и много другога рече - о чему сада није тренутак да говорим - оде, подстакавши ме на истраживање тога. Више га не видех. Но у души ми се одмах разгорео огањ и обузела ме љубав према пророцима и оним људима који су Христови пријатељи. Размишљајући у себи о његовим речима, налазио сам даје једино та философија сигурна и корисна. Тако сам и због тога, ето, ја философ. А хтео бих и да сви који су пожелели исто што и ја не буду удаљени од Спаситељевих речи. Јер оне у себи имају застрашујућу снагу и довољне су да привуку пажњу оних који су скренули са правог пута, а онима који су им се посветили пружају најугодније спокојство. Ако се, дакле, иоле бринеш о себи, ако тражиш спасење, ако си послушан Богу и пошто ти ствар није страна, можеш да, упознавши Христа Божијега и поставши савршен, стекнеш блаженство."
Како је то, најдражи, рекох, они што беху уз Трифона праснуше у смех, а он, осмехнувши се, рече:
"Одобравам остало и радује ме твоја ревност око Божанства, но боље је било да си се и даље бавио Платоновом или чијом другом философијом која развија постојаност, уздржљивост и разборитост, него што си потпао под утицај лажних речи и постао следбеник крајње недостојних људи. Јер, останеш ли у некадашњем философском опредељењу и честито живиш, гајићеш наду у бољу судбину, а напустиш ли Бога и поуздаш се у човека, какво ћеш спасење очекивати? Ако, дакле, хоћеш да ме послушаш - јер те већ сматрам за пријатеља - најпре се обрежи, потом обрати пажњу на обичаје који се држе за Сабат, празнике и Божје младине и, једноставно, чини све што је написано у Закону, па ћеш, вероватно, задобити милост од Бога. А Христос, ако се и родио и негде постоји непознат је и нити сам себе зна нити какву моћ има, док Илија не дође, помаже Га и свима покаже. А ви, прихвативши криву вест, измислисте себи некаквога Христа и због њега сада несмотрено пропадате."
9. "Опраштам ти", рекох, "и не замерам, човече, јер не знаш шта говориш, него слушајући учитеље који не разумеју Писма и нагађајући "истину", причаш шта ти падне на памет. Но ако хоћеш да прихватиш учење о Њему - јер се нисмо преварили, нити престали да Га признајемо, иако нас људи обасипају клеветама, а најстрашнији тиранин нас приморава да Га се одрекнемо - показаћу ти, кад си већ ту, да не поверовасмо празним причама ни речима без доказа, но онима које су Духом Божјим испуњене, пуцају од једрине и цветају благодаћу."
Они који беху с њим опет праснуше у смех и дигоше неприличну вику. Ја устах и хтедох да идем, али ме он ухвати за огртач и рече даме неће пустити пре него испуним што сам обећао.
"Онда", рекох,"нека твоји другови не буду толико бучни и не понашају се тако недолично него, ако хоће, нека ме са миром саслушају, а ако имају каквог пречег посла, нека иду. Ми, пак, повукавши се негде, предахнимо, па окончајмо расправу."
Трифону се, такође, учини да је тако најбоље да поступимо
па, сложивши се, кренусмо ка средини шеталишта под тремом. Двојица од оних који
беху с њим, насмејавши се и наругавши нашој ревности, напустише нас. А кад се
нађосмо на ономе месту где на обе стране беху камена седишта, они који беху са
Трифоном, севши на другу, почеше да међу собом ћеретају, пошто један од њих
заподену причу о рату који се водио у Јудеји.
POGLAVLJE 10
Kada okončaše svoju temu, ja se ponovo obratih njima.
- Prijatelji moji, za šta vi to nnas osuđujete? Zar zbog toga što mi ne živimo po
vašem zakonu, što ne obrezujemo telo kao vaši preci, što ne poštujemo subotu kao
vi? Ili nas optužujete zbog našeg života i naravi? Odnosno; niste li i vi
poverovali klevetama da mi, tobože, jedemo ljudsko meso i da posle pirovanja
gasimo sveće i prepuštamo se bezakonim orgijanjima? Ili nas jednostavno
optužujete zbog toga što mi sledujemo takvom učenju i uvažavamo misli koje su,
po vašem shvatanju, lažne?
- Ovo poslednje me veoma oduševljjava, reče Trifon, a što se tiče kleveta koje se
protiv vas iznose one su nedostojne verovanja jer jednostavno protivureče
čovekovoj prirodi. Vaša pravila koja nalazim u tzv. evanđelju za mene su veoma
uzvišena i zadivljujuća iz razloga što njih niko ne može da ispuni, ja se
potrudih te ih pročitah. Kazaću ti šta nas naročito zbunjuje: vi stalno ističete
svoju pobožnost i tvrdite da ste bolji od drugih ljudi, međutim, ničim se od
njih ne razlikujete, niti ste životom uzvišeniji od pagana - vi, naime, ne
čuvate ni praznike, ni subote, ne obrezujete se, a svu svoju nadu polažete na
raspetog čoveka nadajući se da ćete od Boga primiti blagoslov, mada ne
ispunjavate njegove zapovesti. Zar nisi nikada pročitao: "Duša koja se ne obreže
u osmi dan biće istrebljena iz roda svoga". Ta zapovest važi i za inoplemenike i
za one koji su kupljeni novcem. A vi prezreste ovaj zakon zajedno sa svim
potonjim zapovestima i uporno se trudite da nas ubedite u to da vi, ustvari,
poznaste Boga, iako ne čuvate ni jednu od obavezujućih zapovesti koje
ispunjavaju svi koji se boje Boga. Ako možeš po ovim optužbama da se opravdaš i
da nam obrazložiš na osnovu čega se vi nadate bilo čemu, s obzirom da ne
ispunjavate zakon, mi ćemo te sa dostojnom pažnjom saslušati, a potom možemo
nastaviti razgovor i razmatranje ostalih pitanja.
POGLAVLJE 11
- Nikada, od početka veka, nije bbilo drugog Boga, Trifone, ovako ja počeh da mu
odgovaram, osim toga koji je stvorio i ukrasio sve što god vidimo; mi ne
poštujemo nekog drugog za našeg Boga, a nekog drugog za vašeg Boga, nego
uvažavamo jednog i istog, koji je izveo oce vaše iz zemlje egipatske, rukom
krepkom i mišicom snažnom, niti se na nekog drugog uzdamo (jer nema drugoga),
osim na onoga na koga i vi polažete svoju nadu - Boga Avraamovog, Isaakovog i
Jakovljevog. Međutim, naše uzdanje nije kroz Mojseja i kroz zakon; da je tako,
ne bi bilo razlike između nas i vas. I ja sam čitao, Trifone, da mora postojati
neki poslednji zakon i zavet koji će biti silniji od svih drugih zakona i
zaveta, koji će biti obavezan za sve ljude koji žele da dobiju Božije nasleđe.
Zakon, darovan na Horivu, jeste već stari zakon i važi samo za vas Judejce, a
ovaj zakon o kome ja govorim - važi za sve ljude uopšte; novi zakon postavljen
je i dat u zamenu za stari; samim tim, poslednji zakon ukida onaj prethodni.
Nama je darovan večni i savršeni zakon, zavet verni; to je - Hristos, posle koga
nema boljeg i većeg ni zakona, ni uredbi, ni zapovesti. Nisi li ti čitao ono što
govori Isaija: "Poslušajte me, poslušajte, ljudi moji, i obratite pažnju,
carevi: od mene će izaći zakon i sud moj u svetlost naroda; nastupiće uskoro
pravda moja i pokazaće se spasenje moje i u moju mišicu će se uzdati narodi". O
tome novom zakonu govori Bog i kroz proroka Jeremiju: "Evo, dolaze dani, govori
Gospod, i Ja ću učiniti novi zavet sa domom Izrailjevim i sa domom Judinim - ne
takav kakav sam zasnovao sa ocima njihovim onoga dana kada sam ih za ruku uzeo i
izveo iz zemlje egipatske". Dakle, ako je već Bog nagovestio da će ustanoviti
novi zavet i to takav koji će svetleti svima narodima, a mi vidimo i uvereni smo
da se ljudi imenom samog raspetog Isusa Hrista obratiše Bogu i napustiše
idolosluženje i bezakonje i do smrti svoje ostaju u svom ispovedanju i čuvanju
pobožnosti; dakle, svi se mogu uveriti i poznati, na osnovu njegovih dela i
čudesa koja je činio, da je On, ustvari, taj novi zakon i novi zavet i nada svih
koji od Boga očekuju milost, bez obzira kome narodu pripadaju. I mi, koji Bogu
besmo privedeni kroz tog raspetog Hrista, mi - istiniti duhovni Izrailj i rod
Judin, Jakovljev, Isaakov i Avraamov, koji obrezanjem primiše svedočanstvo i
blagoslov Božiji za svoju veru i beše nazvan ocem mnogih naroda; - kao što ćemo
to potvrditi i dokazati u potonjem tekstu.
POGLAVLJE 12
Ja sam, osim rečenog, slobodan da pridodam i druge Isaijine reči gde on kliče:
"Poslušajte moje reči i biće živa duša vaša i učiniću sa vama večni zavet -
najvernije uzdanje Davidovo: njega sam dao za svedočanstvo narodima. Narodi koji
Te ne poznaju zvaće te, radi Boga tvoga, Svetog Izrailjeva, zbog toga što te je
On proslavio". Taj zakon ste vi prezreli i novi sveti zavet njegov ste odbacili,
ne primate ga, niti se kajete u svom zlodelanju, jer "uši vaše su zaključane i
oči vaše su oslepljene i srce vaše je ogrubelo". I Jeremija vam je gromko
blagovestio, a vi niste slušali. Došao je Zakonodavac, a vi Ga ne videste; ubogi
propovedaju evanđelje, slepi vide, a vi ne razumete. Sada je potrebno drugo i
drugačije obrezanje, a vi još uvek razmišljate o svom obrezanju tela. Novi zakon
vam zapoveda da poštujete svagdašnju subotu, a vi se zadržavate na jednom danu i
smatrate da ste zbog toga pobožni, ne shvatajući zbog čega vam je data ta
zapovest. Dalje: ako jedete presni hleb smatrate i govorite da ste ispunili
volju Božiju, ali time se ne zadovoljava Gospod Bog naš. Ako je neko od vas kriv
za prestupanje zakletve ili je kradljivac, neka ne greši više; ako je neko
bludnik, neka se pokaje i tek tada će on, ustvari, savršiti poštovanje istinite
i prijatne subote Božije. Ako su nekome nečiste ruke, neka ih umije i biće čist.
POGLAVLJE 13
Svakako da vas Isaija ne šalje u banju da biste se očistili od ubistava i drugih
grehova - vode svih mora ne mogu njih sprati; ali, on je već tada blagovestio o
ovom spasonosnom omivanju koje pripada svima koji se raskajaše, koji se ne čiste
krvlju jaraca i ovaca ili pepelom junice ili prinošenjem pšeničnog ploda, nego
verom kroz krv i smrt Hristovu, koji je toga radi i umro. Ovako o tome kazuje
Isaija: "Gospod će otkriti svoju svetu mišicu svima narodima i svi narodi i
krajevi zemlje videće spasenje od Boga. Udaljite se, udaljite se, udaljite se,
izađite odatle i ne dotičite se nečistote. Izađite iz njezine sredine, odelite
se od nje vi koji nosite posude Gospodnje, jer vi ne idete u besporedak; Gospod
vaš poćiće ispred vas i Gospod Bog Izrailjev sabraće vas na Jedno mesto. Evo,
moj sluga se ispunio razuma i veoma će se uzvisiti i proslaviti. Kao što će Ti
se mnogi začuditi - izgled tvoj uniženi i slava tvoja biće prezreni među
ljudima: tako će se mnogi diviti tebi i carevi će zatvoriti usta svoja, jer će
se oni, kojima nije kazivano za njega, oduševiti i oni koji nisu slušali o njemu
razumeće. - Gospode, ko je poverovao propovedi našoj? Kome se otkrila mišica
tvoja? Mi smo pred njim blagovestili kao dedža, kao koren u žednoj zemlji. On
nema lepote ni ljudskog obličja, nego je njegov izgled osramoćen i unižen i
prezreniji je od svih sinova ljudskih. On je čovek u nevolji i zna kako se
prenosi bolest, jer se izopačilo lice njegovo, beše porugano i prezreno. On naše
grehe nosi i trpi muku zbog nas, a mi mu zamerismo što je ophrvan bolešću, što
trpi muku i nevolju. Mučili su Ga grehova naših radi, zbog bezakonja našeg
unižen beše; kazna našeg sveta je na njemu, njegovom ranom mi se iscelismo. Svi
smo mi, kao ovce, zabludeli, svaki čovek je bludeo na putu svome. Gospod Ga je
predao grehova naših radi, i od muke ne otvara usta svoja. Kao ovca bi odveden
na zaklanje i kao jagnje nemo pred onim koji ga strižu, tako ne otvara usta
svoja. Zbog njegovog smirenja bi skinut sud njegov. Ali, ko će iskazati rod
njegov? Jer se uzima sa zemlje život njegov i zbog bezakonja naroda njegovog On
ide u smrt. Odrediše mu grob sa zločincima, ali u smrti beše sa bogatima, jer
nije učinio nikakvo bezakonje i u ustima njegovim ne nađe se prevare. Gospodu je
ugodno da Ga očisti od rana. Ako Ga date na žrtvu za grehe, duša vaša će videti
seme dugovečno. Gospod želi da spase dušu njegovu od stradanja, pokazaće mu
svetlost i obrazovaće razumom; opravdaće pravednika koji je blagodatno poslužio
mnogima. On će poneti grehe naše. Zbog toga će ovladati mnogima i razdeliće
dobitak silnika, jer duša njegova beše predana na smrt i On beše pribrojan
bezakonicima i ponesavši grehe mnogih za njihova bezakonja predan bi. Veseli se
nerotkinjo; otvori se i usklikni ti koja nisi trpela porođajne muke, jer više
dece ima ona koja je sama, nego koja ima muža. Jer Gospod je kazao: raširi mesto
šatora svoga i zavese stana tvoga neka se razastru, ne brani, produži uža svoja
i kolje svoje utvrdi. Raširi se na desno i na levo i seme će tvoje naslediti
narode i puste će gradove naseliti. Ne boj se što si osramoćena, ne buni se što
si prekorena, jer ćeš zaboraviti tvoj večni stid i nećeš se sećati prekora tvoga
udovstva; zato što je Gospod pronašao ime sebi i izbavitelj tvoj, sam Bog
Izrailjev biće prizivan po svoj zemlji. Gospod te je prizvao kao ženu ostavljenu
i palu duhom, kao ženu koju mrze od mladosti".
POGLAVLJE 14
Dakle, kroz banju pokajanja i poznanja Boga koja, po rečima Isaijinim, beše
ustanovljena radi bezakonja ljudi Božijih, mi poverovasmo i objavismo da je
krštenje jedino sposobno da očisti sve pokajnike i ono je ta voda života; a
kladenci koje vi sami radi sebe iskopaste, ničemu vam ne služe. Naime, koja je
korist od tih kupanja kojima se jedino telo i plot čisti? Omijte se dušom od
gneva i ljubomore, od zavisti, od mržnje i svo vaše telo biće čisto. Taj smisao
imaju i beskvasni hlebovi, upravo: da ne biste drevna dela učinili rđavom
zakvaskom; a vi sve shvatate u plotskom smislu i smatrate pobožnošću ako vršite
upravo takva dela, bez obzira što su vam duše prepune licemerja i svakovrsnog
drugog zla. Zbog toga vam je Bog zapovedio da sedam dana posle jedenja opresnoka
pripremite novu zakvasku tj. činjenje drugačijih dela, a ne praktikovanje i
oponašanje starih i rđavih. Da bih vam dokazao da ovo od vas potražuje novi
Zakonodavac, citiraću već izrečene reči, s tim što ću dodati i neke nove. Isaija
kaže: "Poslušajte me i živeće duša vaša; učiniću sa vama večni zavet, milosti
Davidove istinite; evo, dadoh ga za svedoka narodima, za vođu i zapovednika
narodima. Narodi koji te nisu znali prizvaće te i ljudi koji te nisu poznavali
pristupiće ti, radi Boga tvoga, Svetog Izrailjevog, jer te je on proslavio.
Tražite Boga i kada Ga nađete, prizovite Ga, mada je On blizu vas. Neka
nečastivci napuste puteve svoje i bezakoni čovek namere svoje, i neka se obrate
Gospodu i pomilovaće ga, jer On štedro oprašta grehove vaše. Moje namere nisu to
što su i vaše, i moji putevi nisu isto što i vaši; koliko je udaljeno nebo od
zemlje, toliko je dalek moj put od puta vašeg i misli moje od misli vaših. Kao
što sneg ili kiša silaze sa neba i ne vraćaju se više tamo dok ne napoje zemlju
i ne oplode je, da bi ona iznikla iz sebe seme sejaču i darovala mu hleb za
hranu, tako će biti i sa mojom rečju koja izlazi iz usta mojih: ona se neće
vratiti sve dok se ne ispuni sve što mi je ugodno i dok se ne ubrza ispunjenje
zapovesti mojih, Jer ćete izaći oholi, a bićete vraćeni sa radošću. Gore i brda
skakaće od radosti očekujući vas i sva drveta poljska plesaće svojim granama i
umesto koprive iznićiće mirta. To će biti Gospodu u slavu, za večni znak, koji
neće nestati". Ove i druge proročke reči ja sam ti naveo, Trifone, jer se one
odnose na prvi dolazak Hristov za koji je predskazano da će biti unižen, sraman
i smrtan, a delimično se dotiču i drugog dolaska kada će doći na oblacima
nebeskim, u slavi; tada će vaš narod videti i poznati toga koga probodoše, kao
što je predskazao Osija, jedan od dvanaestorice proroka, i Danilo.
POGLAVLJE 15
Dakle, naučite se da čuvate istiniti post Božiji, kako savetuje Isaija, da biste
ugodili Bogu. Isaija ovako govori: "Usklikni gromko, ne usteži se, uzvisi glas
svoj kao truba i objavi narodu mome njegova sagrešenja i domu Jakovljevom
njegova bezakonja. Oni me traže svakodnevno i žele da poznaju put moj, kao narod
koji tvori pravdu i koji je odan zakonu Božijem. Oni od mene traže sada pravedan
sud i žele da se približe Bogu, govoreći: zašto smo postili, a ti nisi pogledao,
zašto mučismo duše svoje, a ti ne želiš da znaš? U danima vašeg posta vi
zadržavate sva zadovoljstva svoja i potražujete dugovanja od svojih dužnika;
dakle, vi postite da biste se sporili i sudili i da se bijete pesnicama vašim.
Zar vi postite samo zbog toga da bi se čuo glas vaš i vapaj? Nisam takav post Ja
odabrao, da bi njime čovek dušu smirio samo za jedan dan. Ako izvijete svoj vrat
u krug i ako pod sebe sterete kostret i pepeo, nemojte to nazivati postom i
danom ugodnim Gospodu. Nisam takav postJa odabrao, kaže Gospod, nego raskidaj
svaku vezu sa nepravdom, raskidaj mreže svih iznuđenih dogovora, oslobodi sve
ugnjetene i potlačene i pocepaj svaki nepravedni zapis. Razdeli gladnima hleb
svoj i beskućnike uvedi u dom tvoj; ako spaziš nagoga, odeni ga i ne preziri one
koji su iste prirode sa tobom. Tada će zasijati tvoja unutarnja svetlost i odeća
tvoja će zasvetleti i tvoja pravednost će ići ispred tebe, a slava Božija će te
okruživati. Tada kad zavapiš, Bog će te čuti i uslišati; i dok još govoriš, On
će odgovoriti: evo me! Ako prestaneš da dižeš ruke uvis i da vapiješ roptajući i
ako daš gladnome hleb tvoj i osnažiš dušu utučenu, tada će se u mraku raspoznati
svetlost tvoja i tama tvoja biće kao da je podne. Tada će Bog tvoj svagda biti
sa tobom i nasitićeš se do mile volje i kosti tvoje ostarele biće sveže kao
zaliveni vrt ili kao izvor vode ili kao dobro nakvašena zemlja. Zbog toga
obrežite kraj srca svoga, jer to od vas, u svim ovim kazivanjima, potražuje Bog
POGLAVLJE 16
Sam Bog je kroz Mojseja objavio sledeće reči: "Obrežite ogrubelost srca vaših i
ne budite toliko žestoki; jer Gospod, Bog vaš i Gospod gospodstvujućih, Bog
veliki, silni i strašan - ne gleda na lica i ne prihvata poklone". A u knjizi
Levitskoj kaže: "Zbog toga, što oni ustaše protiv mene i što me prezreše, i zbog
toga što preda mnom hodiše krivo - Ja ću se njima suprodstaviti i pogubiću ih u
zemlji neprijatelja njihovih. Tada će se zastideti njihovo neobrezano srce".
Telesno obrezanje koje naslediste od Avraama beše vam dato kao znak razlikovanja
od drugih ljudi i naroda i od nas, da bi jedino vi trpeli ovakve nevolje koje
vas sada snađoše sa svim ispravno i da bi vaša zemlja bila opustošena i gradovi
vaši sažeženi ognjem, a plodovi vaši da bi bili pred očima vašim uništeni i da
niko od vas ne sme kročiti u Jerusalim. Jer ničim drugim se ne razlikujete od
ostalih ljudi osim obrezanjem; i niko od vas ne sme da poriče da je Bog
predvideo i da predviđa i buduće i da On svakome priprema udeo koji odgovara
zaslugama. Zbog toga vas sasvim ispravno sustižu sve te nevolje, jer vi ubiste
Pravednika, a pre njega, poubijaste proroke njegove, pa čak i danas mrzite i
prezirete i, koliko do vas stoji, omalovažavate sve one koji se uzdaju u njega i
u onoga koga je On poslao - Svedržitelja i Tvorca svega, Boga; vi u svojim
sinagogama proklinjete sve koji veruju u Hrista. Danas više nemate vlast da nas
ubijate - to vam onemogućavaju sadašnji vladari; a kad bi bilo moguće vi bi i to
činili. Zato Bog i vapije kroz usta proroka Isaije: "Pogledajte kako pravednik
gine i niko se ne uzbuđuje; pravednike ubijaju i niko na to ne obraća pažnju.
Pravednik je uzet ispred lica nepravde. Grob njegov će biti u miru; on je uzet
iz vaše sredine. A vi ovde dovedoste porod bezakoni, seme preljubočinsko i decu
bludnika. Kome se rugate? Nad kim ste razjapili usta svoja i razvezali jezik
svoj"?
POGLAVLJE 17
Drugi narodi nisu toliki krivci u toj nepravdi koja se tiče odnosa prema nama i
prema Hristu, kao što ste vi krivi; vi ste, naime, uzročnici njihovog rđavog
predubeđenja protiv Pravednika i protiv nas, njegovih sledbenika. Kada Ga vi
razapeste - njega jedinog neporočnog i pravednog čoveka, čijim se ranama
isceljuju svi koji kroz njega pristupaju Ocu - i kada saznadoste da je On
vaskrsao iz mrtvih i da se vazneo na nebo, kao što je u proročanstvima
predrečeno, vi ne da se ne raskajaste u svojim zlodelima, nego razaslaste
odabrane ljude iz Jerusalima po svoj zemlji da obnaroduju kako se pojavila
bezbožna jeres hrišćanska; od tada neprestano širite laži protiv nas tako da
neupućeni ponavljaju ono što ste im vi servirali o nama. Na taj način ste vi
uzročnici nepravednosti, ne samo vaše lične, nego i svih drugih ljudi. Sasvim
ispravno kliče Isaija: "Vašim posredovanjem ostali narodi hule na ime moje". I:
"Teško dušama njihovim, jer oni rodiše zlu misao protiv sebe samih govoreći:
vežimo pravednika, jer nam je beskoristan. Zato oni jedu plod svojih dela. Teško
bezakoniku: zlo će ga stići po delima njegovih ruku". I opet na drugom mestu:
"Teško onima koji vuku grehe svoje uzicama od taštine i nepravdu kao užem
kolskim i govore: neka pohita i neka brzo dođe savet Izrailjevog Sveca da bismo
Ga poznali. Teško onima koji zlo nazivaju dobrim i dobro zlim, koji svetlost
smatraju tamom i tamu svetlošću, koji gorko smatraju za slatko i slatko za
gorko". Vi ste uporni bili da po svoj zemlji raširite gorke, mračne i lažne
optužbe protiv jedine, neporočne i ispravne Svetlosti koju je ljudima poslao
Bog. On vam se učinio nepotrebnim kada je uskliknuo pred vama: "U Pismu stoji:
moj dom je dom molitve, a vi od njega stvoriste razbojničku pećinu". On je tada
ispreturao trgovačke stolove u hramu i rekao: "Teško vama književnici i
fariseji, licemeri, jer dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ne
razmišljate o Bogu i o sudu: okrečeni grobovi koji spolja delujete lepo, a
unutra ste prepuni mrtvih kostiju". I književnicima: "Teško vama književnici,
jer imate ključeve, a sami ne ulazite i ne dozvoljavate drugima, koji hoće, da
uđu - slepe vođe"!
POGLAVLJE 18
Pošto si mi sam kazao, Trifone, da si već čitao učenje koje nam je ostavio
Spasitelj, ja sam smatrao umesnim da proročkim rečima pridodam i nekoliko
njegovih kratkih izreka. Dakle, "umijte se i budite čisti i odbacite lukavstva
iz duša vaših": sam Bog vam zapoveda da se okupate ovim kupanjem i da se
obrežete istinitim obrezanjem. Mi bismo takođe zadržali vaša telesna obrezanja i
subote i, uopšte, sve praznike, samo da ne znamo razlog njihovog ustanovljavanja
- upravo, zbog grehova vaših i oggrubelosti srca vaših. Ako mi strpljivo
podnosimo sve napade zlih ljudi i demona na nas, i ako se čak i tokom najgorih
muka i najtežih oblika smrti molimo da Bog pomiluje i mučitelje naše i ako po
zapovesti novog Zakonodavca nikome ne želimo ni trunku zla, zbog čega ti,
Trifone, želiš da mi održimo ono što nam nikako ne škodi tj. plotsko obrezanje,
subote i praznike?
POGLAVLJE 19
Zaista je dostojno divljenja to što vi trpite takve nevolje, a ne držite ono o
čemu sada govorimo!
- To je zbog toga što obrezanje nnije neophodno svima, nego samo vama Jevrejima
da biste, kao što već rekoh, bili podložni nevoljama koje sada sasvim pravedno
trpite. Mi ne upražnjavamo ni vaša obredna pranja vodom, jer su ona ništa u
odnosu na krštenje života. Zato Bog i obznanjuje da "vi ostaviste njega, izvor
živi i iskopaste sebi bunare truležne koji ne mogu držati vodu". I vi, iako
obrezani telom, imate potrebu za našim obrezanjem, a mi, imajući to, nemamo
potrebu za vašim obrezanjem. Jer, da je telesno obrezanje obavezno i potrebno,
kao što vi smatrate, onda Bog ne bi Adama stvorio neobrezanim. Ne bi uvažio
Aveljeve žrtve, jer ih je on prinosio iako nije obrezan, niti bi mu ugodio
neobrezani Enoh koga je Bog uzeo. Neobrezani Lot se spasao iz Sodoma tj. sam
anđeo i Bog ga izvedoše. Noje, rodonačalnik novog čovečanstva, iako neobrezan,
ušao je u kovčeg sa svojom decom. I Melhisedek, sveštenik Višnjega, beše
neobrezan i njemu je Avraam, koji je prvi primio telesno obrezanje, dao desetak
te ga je Melhisedek blagoslovio po činu o kome je Bog kroz Davida obećao da će
postaviti večnog sveštenika. Dakle, jedino je vama bilo potrebno to obrezanje
kao što i Osija, jedan od dvanaestorice proroka, tvrdi: "Ljudi behu neljudi i
narod nenarod". Svi navedeni pravednici ugodiše Bogu bez poštovanja subote, a
posle njih Avraam i svi potomci njegovi do vremena Mojsejevog, u čije vreme se
vaš narod pbkazao neblagorodnim i nepravednim pred Bogom, salivši u pustinji
zlatno tele. Zato je Bog, snishodeći slabostima naroda, zapovedio da se prinose
i žrtve, ali sada samo u njegovo ime, kako vi ne biste ostali idolopoklonici, a
vi ni ovo ne očuvaste nego počeste decu svoju klati i prinositi na žrtvu
demonima. Iz istih razloga vam je zapoveđeno i subotu da praznujete: da biste
pamtili Boga, kao što o tome svedoči Bog: "Da bi vi znali da sam ja Bog,
izbavitelj vaš".
POGLAVLJE 20
Bog vam je takođe zapovedio da se uzdržavate od izvesne hrane kako biste i u
vreme uzimanja hrane i pića imali pred očima svojim Boga, jer ste vi nepostojani
u veri prema njemu, kao što govori Mojsej: "Narod je jeo i pio i počeo je
igrati". I na drugom mestu: "Jeo je Jakov i nasitio se i utio se i ljubljeni se
vratio natraške; utio se, ugojio se, zasalio i ostavio je Boga koji ga je
stvorio." A razlog zbog koga je Bog dozvolio Noju da jede meso svake životinje
osim mesa sa krvlju njegovom i životinje koja je uginula iskazan vam je knjizi
Postanja. Trifon je hteo da mi protivureči zapisanim rečima: "kao zelenu travu",
ali ga ja preduhitrih i upitah: zbog čega vi reči "kao zelenu travu" ne shvatate
u onom smislu u kome ih je Bog kazao tj. da je zelenu travu Bog stvorio radi
hrane čoveku, tako je i životinje dao zbog toga da bi čovek jeo meso? Međutim,
pošto mi neko bilje ne jedemo, tako treba, tvrdite vi, i razne životinje da
razlikujemo i ne jedemo njihovo meso - tobože, takva zapovest o razlikovanju
životinja data je još u Nojevo vreme. Ovakvo vaše obrazloženje ne može se
prihvatiti. Pre svega, mogao bih lako dokazati da je svaka trava bilje i da se
može jesti, ali neću se zadržati samo na tome. Predpostavimo da ipak pravimo
razliku između trave i bilja; međutim, neke od trava i bilja ne jedemo zbog toga
što su nečisti ili pogani, nego iz prostog razloga što su gorki ili papreni ili
žare; a sva rastinja koja su slatka i ugodna za jelo mi sa zadovoljstvom
koristimo za hranu, svejedno da li rastu u moru ili na zemlji. Na osnovu ovog
zaključujemo da je Bog kroz Mojseja zapovedio vama da se uzdržavate od nečistih
životinja, svirepih i gramzivih, zbog toga što ste vi i u pustinji, kada ste
jeli samo mannu i kada ste videli sva čudesa koja je Bog činio samo zbog vas,
ipak salili zlatno tele i poklonili mu se. Sasvim ispravno Bog svagda govori za
vas: "Bezumni sinovi! Nema vere u njima".
POGLAVLJE 21
To što je Bog zbog vaših grehova, da biste ih se sećali, kao što već rekoh,
zapovedio da čuvate subotu i što vam je dao još i druge zapovesti da ih držite,
i da su zahvaljujući njima neki od vas ostali živi da se ime Božije pred
paganima ne bi oskvrnilo: to vam mogu potvrditi same Božije reči. Kroz Jezekilja
se ovako kaže: "Ja sam Gospod Bog vaš: hodite po mojim zapovestima, čuvajte moje
uredbe i ne praktikujte egipatske običaje i osvećujte subote moje; one će biti
znak između mene i vas da biste vi znali da sam Ja Gospod Boga vaš. A vi ste me
razgnevili, vaša deca nisu išla putem zapovesti mojih, niti su se trudili da
održe uredbe moje, a ko ih ispuni i održi živeće kroz njih - i subote moje oni
oskvrniše. I Ja rekoh:
pustiću jarost moju na njih u pustinji da bi se izlio moj gnev na njih, ali ne
učinih to da se moje ime ne bi okužilo pred narodima, pred čijim očima Ja
izvedoh njih. I Ja sam digao ruku moju na njih u pustinji sa namerom da ih
raselim među paganima i tuđim zemljama, jer ne ispuniše moje uredbe i što
oskvrniše subote moje i oči njihove behu usmerene na puteve otaca njihovih. I Ja
im dadoh rđave zapovesti i uredbe koje ih ne mogahu održati u životu; oskvrniću
njihove domove kada dođem da uništim svako stvorenje koje je otvorilo utrobu".
POGLAVLJE 22
Dalje: da je Bog zbog vaših grehova i narodnog idolopoklonstva zapovedio da
prinosite žrtve, a ne da ih prinosite zbog njegove nužde u njima, poslušajte
njegovo svedočanstvo o tome kroz proroka Amosa, jednog od dvanaestorice proroka:
"Teško onima koji isčekuju dan Gospodnji! Šta će vam taj dan Gospodnji? On je
tama, a ne svetlost; to vam je isto kao kada bi neki čovek bežao od lava, a
natrčao na medvedicu ili kao onaj koji uđe u svoju kuću i naslonivši se na zid
ugrize ga zmija. Dan Gospodnji je tama, a ne svetlost - tama bez svetlosti!
Omrznuo sam vas, odbacio sam praznike vaše i nisu mi mila vaša sabranja. Zato,
ako mi prinesete vaše žrtve paljenice neću ih primiti, niti ću pogledati na vaše
žrtve zahvalnidže. Uklonite od mene mnoštvo pesama vaših i psalama; neću da
slušam vaše instrumente. Neka sud teče kao voda i pravda kao nepresušivi izvor.
Dome Izrailjev! Da li si mi u pustinji prinosio žrtve i zahvalnice, pita Gospod?
Ne meni, nego uzeste Molohovu skiniju i zvezdu boga vašeg Rafana - kipove koje
izgradiste sebi. Preseliću vas u Damask, govori Gospod, kome je ime Bog
svemogući. Teško onima koji raskošno žive u Sionu i onima koji se uzdaju u goru
Samarijsku. Koji se nazivaju voždovima narodnim prvi pobraše plodove među
paganima; dom Izrailjev je uspeo. Idite u Halnu i vidite i odande idite u veliki
Emat, a odatle siđite u Gat inoplemenički, u najprekrasnije carstvo; jesu li
njihovi predeli bolji od vaših? Teško onima koji dođu u zločesni dan, koji se
približavaju i praznuju lažne subote, koji spavaju na posteljama od slonove
kosti, koji žive u raskoši, koji jedu jaganjce iz stada i mladu telad, koji
plešu uz zvuke instrumenata - oni mišljahu da će to potrajati, a ne da će se
prekinuti; koji piju vino iz velikih čaša i mažu se mirišljavim kremama, a
nimalo se nisu uzbudili zbog Josifovih tegoba. Zbog svega toga će oni postati
robovi, a gospodari će im biti tuđi knezovi; stanovi zločinaca će se razrušiti i
oduzeće se od Jefrema rzanje njihovih konja". Još se kroz Jeremiju kaže:
"Sakupite vaša mesa i žrtve i jedite, jer Ja onoga dana kada ih izvedoh za ruku
iz zemlje egipatske ne dadoh ocima vašim zapovest za žrtve". I još se kroz
Davida, u psalmu 51. kaže: "Bog bogova, Gospod je kazao i prizvao zemlju sa
Istoka sunčanog do Zapada. Od Siona je blagoljepije krasote njegove. Bog će doći
naočigled, Bog naš, i neće biti neopažen: pred njim će plamteti oganj i oko
njega će biti silna bura. On doziva nebo ozgo i zemlju, da bi sudio narod svoj.
Saberite se sveti njegovi, koji stupiste u zavet sa njim kroz žrtve. Nebesa će
kazivati pravdu njegovu, jer Bog je Sudija. Poslušaj, narode, moj i Ja ću ti
kazivati Izrailju i svedočiću o tebi: tvoje žrtve paljenice su svagda preda
mnom. Neću uzimati tele iz doma tvoga i jariće iz stada tvojih, jer sve zveri
poljske moje su i skotovi u planinama i bikovi; poznajem sve ptice nebeske i
lepota polja preda mnom je. Ako ogladnim neću tebi kazati, jer sva je vaseljena
moja i sve što je u njoj. Zar Ja jedem meso bikovsko ili pijem krv jarčiju?
Prinesi Bogu žrtvu hvale i daruj Svevišnjem obećanja tvoja; pozovi u dan tuge i
izbaviću te i ti ćeš me proslaviti. A grešniku je Bog kazao: zašto kazuješ
uredbe moje i prihvataš zavet moj ustima tvojim? Zanemario si učenje i odbacio
si reči moje. Kad ugledaš lopova odhodiš sa njim, a sa preljubočincem imaš udeo.
Usta su ti prepuna zlobe i jezik tvoj je spletkario; sedeo si i siletkario
protiv brata tvoga i sablaznio si sina matere svoje. Sve si ti ovo radio, a Ja
sam ćutao; zamislio si nečastivost da ću ti Ja biti sličan. Izobličiću te i pred
tvoje lice ću izneti sve grehe tvoje. Imajte na umu ovo vi, koji zaboraviste
Boga, kada vam budem otkazao pomoć. Žrtve hvale će me proslaviti i put je tamo
gde mu Ja odredim spasenje moje". Dakle, Bog ni vaše žrtve ne prima; ustanovio
ih je prvobitno ne zbog nužde u njima, nego zbog grehova vaših. Čak i hram, koji
se naziva jerusalimski, Bog je priznao za svoj dom ne zbog toga što mu je on bio
potreban, nego da biste vi makar na tom mestu poštovali Boga, a ne da
idolopoklonstvujete. To se potvrđuje rečima Isaijinim: "Kakav dom ste mi to
sagradili, pita Gospod? Nebo je moj presto, a zemlja je podnožje nogama mojim".
POGLAVLJE 23
Ako ovo ne priznamo, moramo podleći vrlo ružnim mislima: ili da to nije reč o
jednom i istom Bogu koji je živeo u danima Enoha i svih ostalih, koji nije znao
za plotsko obrezanje, koji nije čuvao subotu i druge uredbe date preko Mojseja
ili, pak, da je Bogu bilo ugodno da ljudski rod ne praktikuje i ne vrši jedna i
ista pravedna dela; misliti i tvrditi ovako šta, smešno je i glupo. Mi smo dužni
da ispovedamo kako je Bog uvek jedan i isti i da je u različita vremena
propisivao svrsishodna dela i uredbe radi ljudi grešnika; samo tako možemo da Ga
smatramo i priznamo za čovekoljubca koji proviđa dolazeće, koji je samodovoljan,
pravosudan i blag. Ako ovo nije tako, molim da mi vi, gospodine, odgovorite kako
vi razmišljate po ovom pitanju?
Niko nije kazao ni reč. Tada sam ja opet nastavio: evo, Trifone, tebe radi i
onih koji žele da postanu prozeliti, ja ću izneti božansko učenje koje sam i sam
čuo od pomenutog muža. Vi vidite da stihije nisu dokone i da ne drže subote.
Budite u onome u čemu se rodiste. Ako do Avraama nije bilo potrebe za
obrezanjem, a do Mojseja u suboti, u praznicima i prinosima, onda i sada kada se
voljom Oca, Sin Božiji, Isus Hristos, rodio bez greha od Djeve iz Avraamovog
roda, takođe nema nužde u njima. Sam Avraam, iako neobrezan, opravdao se pred
Bogom i dobio je od njega blagoslov za veru koju je ispoljio prema Bogu, kao što
nam svedoči Pismo: obrezanje je primio samo kao znamenje, a ne da bi se
opravdao, što nas primorava da priznamo i Pismo i samo delo. Zato je sasvim
ispravno kazano za taj narod: "Istrebiće se iz roda svoga svaka duša koja se ne
obreže u osmi dan". Nesposobnost ženskog pola za obrezanje dokazuje nam upravo
da je obrezanje dato kao znamenje, a ne kao delo pravednosti; Bog je i žene
stvorio takvima da mogu u svemu ispuniti sve sveto i pobožno. Mi vidimo da se
telesno ustrojstvo muškarca i žene razlikuje, ali znamo da i pravedno i
nepravedno nije na toj osnovi postavljeno, nego shodno odnosu prema pobožnosti i
vrlini.
POGLAVLJE 24
Možda bih mogao, prijatelji moji, nastavih ja, da vam pokažem kako je osmi dan
važniji od sedmog, jer u sebi ima sadržanu tajnu koju je na takav način objavio
Bog. Ali, da ne biste kazali kako se ja udaljavam od teme - shvatite, molim vas:
krv obrezanja je ukinuta, a mi poverovasmo u spasiteljnu krv: nastao je drugi
zavet; od Siona je izašao drugačiji zakon. Isus Hristos obrezuje sve koji to
žele, kao što beše predskazano, "kamenim noževima", da postanu "narod sveti,
narod koji čuva veru, koji drži istinu i čuva mir". "Hajdete sa mnom svi koji
želite videti blaga jerusalimska. Hajdemo, hodićemo u svetlosti Gospodnjoj; On
je odpustio narod svoj, dom Jakovljev. Pođite svi narodi, saberimo se u
Jerusalim koji nije opsednut vojskom zbog ljudskih grehova". "Ja sam se otkrio
onima koji me nisu tražili; pronađoše me oni koji me ne pitahu", kaže Gospod
ustima Isaijinim. "Ja sam rekao: evo me - narodima koji ne prizivahu ime moje.
Ceo dan pružah ruke svoje narodu nevernome i nepokornom, ljudima koji hode
rđavim putevima i idu za gresima svojim. To je narod koji me žalosti pred licem
mojim".
POGLAVLJE 25
Zajedno sa nama zaželeše da imaju ne malu čast oni koji sami sebe opravdavaju i
nazivaju decom Avraamovom, kao što Duh Sveti kroz Isaiju vapije, govoreći u
njihovo ime; "Pogledaj sa neba i vidi sa visine stana svetosti tvoje i slave.
Gde je tvoja revnost i sila? Gde mnoštvo milosrđa tvoga, jer si nas ti, Gospode,
trpeo? Ti si Otac naš, jer nas Avraam nije znao i Izrailj nas ne priznaje. Ali
ti, Gospode Otaca naših, oslobodi nas; tvoje ime je od početka na nama. Zašto
si, Gospode, dopustio da toliko bludimo i da se toliko udaljimo od puta tvoga;
ožestočismo srca svoja jer se ne bojasmo tebe?! Prikloni se radi slugu tvojih,
radi plemena nasleđa tvoga da bismo zadobili nasledstvo od svete gore tvoje.
Postasmo kakvi besmo u početku, dok ti nisi bio naš Gospodar i dok nismo nosili
tvoje ime. Kada otvoriš nebo strah od tebe obujmljuje gore i vrhove i one se
rastaču kao što se topi vosak pred plamenom; sažećiće oganj protivnike i tvoje
ime će biti znano protivnicima tvojim; narodi drhte od lica tvoga! Kada učiniš
nešto slavno, strah od tebe zavlada gorama. Od večnosti mi ne čusmo i oči naše
ne videše drugoga Boga, osim tebe i osim dela tvojih koja činiš prema onima koji
iščekuju milost. On se susreće sa onima koji vrše pravdu i oni pominju puteve
tvoje. A sada, ti si se razgnevio, jer mi sagrešismo. Od greha zabludesmo i
postasmo nečisti i sva naša pravednost beše kao dronjci i mi otpasmo kao uvelo
lišće, grehova naših radi. Ali, opomeni se sada, Gospode, jer svi smo mi narod
tvoj. Grad svetosti tvoje postade pust, Sion postade kao pustinja, Jerusalim je
proklet; dom, svetište naše i slava koju blagosloviše oci naši, sažežena je
ognjem i svi običaji naši slavni propadoše. Sve to si dopustio ti, Gospode, i
ćutao si i veoma si nas smirio".
- Šta znače, upita Trifon, tvojee reči: zar niko od nas neće primiti baš nikakvo
nasleđe na gori svetoj Božijoj?
POGLAVLJE 26
Ne kažem ja to, odgovorih ja, nego, svi koji proganjahu Hrista i koji ga još
uvek progone, a ne žele da se pokaju, neće primiti nikakvo nasleđe na svetoj
gori, Dok će narodi koji poverovaše u Hrista i koji se raskajaše za svoja
sagrešenja, ući u nasledstvo zajedno sa patrijarsima, prorocima i pravednicima
koji se rodiše od Jakova; iako ne subotstvuju, mada se ne obrezuju, niti
praznuju vaše praznike ipak će, bez sumnje, primiti sveto nasleđe Božije. Bog
kroz Isaiju ovako kaže: "Ja, Gospod Bog, prizvah tebe u pravdi i uzeću te za
ruku i osnažiću te i postavih te u zavet rodu, za svetlost narodima, da bi
otkrio oči slepima i izveo zatočene iz njihovih okova i one koji sede u tami da
izvedeš iz doma tamničkog". I još: "Uzmite znamenja za narode. Evo, Gospod je do
kraja zemlje objavio: kažite ćerima Siona: evo, Spasitelj tvoj je došao tebi,
imajući nagradu i delo svoje pred licem svojim; i nazvaće ga narodom svetim,
iskupljenim od Gospoda, a ti ćeš se nazvati gradom traženim i neostavljenim. Ko
je taj koji dođe iz Edoma, lepota njegove odeće iz Vosora? On, najlepši u
odeždi, koji dolazi u veličanstvu sile svoje? Ja rasuđujem o pravednosti i sudu
spasenja. Od kuda je lepota tvojoj odeći i haljine tvoje su kao iz vinogradske
prese? Prepun razvaljenog vinograda, ja sam okretah tocilo i iz naroda nema muža
sa mnom; Ja ih satirah u gnevu i rasipah ih kao zemlju i izlih njihovu krv na
zemlju. Za njih je nastao dan otkupa i godina izbavljenja. Ja pogledah i ne
nađoh pomoćnika, osvrnuh se i niko da mi pomogne; moja mišica me je spasla i
gnev moj se pojavi; Ja ih satirah u gnevu svome i izlih njihovu krv na zemlju".
POGLAVLJE 27
Ali zbog čega nam ti iz proroštava citiraš samo ona mesta koja tebi odgovaraju,
a ne navodiš nam ona u kojima se nedvojbeno zapoveda da čuvamo subotu, usprotivi
se Trifon? Čuj Isaijine reči: "Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što
je tebi drago na moj sveti dan i ako nazoveš subotu milijim danom od ostalih
koji su posvećeni Bogu tvome i budeš je slavio ne idući svojim putevima i budeš
se uzdao u Gospoda; tada će ti On darovati zemaljska blaga i snabdeće te
nasleđem Jakovljevim: usta Gospodnja rekoše ovo".
- Prijatelji, rekoh ja, druga prorroštva ja izostavih ne zbog toga što mi ona ne
odgovaraju ili mi protivureče, nego zbog toga što vi njih znate i dužni ste da
ih znate, jer ako Gospod kroz sve proroke ponavlja jedno i isto što je i kroz
Mojseja zapovedio, onda zbog vaše neposlušnosti i oponiranja njemu On i ponavlja
jedno i isto, da biste se zbog toga ipak nekako raskajali i ugodili njemu, da ne
koljete više decu svoju na žrtvu demonima i da ne budete "zajedničari sa
kradljivcima i ljudima koji vole darove, koji se progone zbog plena, koji
otkazuju pomoć sirotinji i žestoko presuđuju udovicama i, najzad, da ruke vaše
ne budu natopljene krvlju". "Jer kćeri Sionove hodahu gordo, uzdignute glave,
namigivahu očima i pocupkivahu nogama". "Svi se iskvariše, vapije Gospod, svi
postadoše neprijatni: nema mudraca, nema ni jednog. Jezicima svojim obmanjuju,
grlo im je otkriveni grob, otrov zmijski je u ustima njihovim. Nesreća i haos je
na putevima njihovim i za put mira oni ne znađahu". Dakle, kao što je Bog u
početku naložio na vas takve zapovesti, zbog grehova vaših, tako isto za vašu
upornost u gresima ili, još bolje, za umnožavanje grehova vaših, On ponavljanjem
jednog i istog pobuđuje vas da se sećate i da Ga poznate. Međutim, vi ste
tvrdokoran narod i nerazuman; slep i hrom; vi ste "sinovi koji nemaju vere", kao
što sam Bog kaže - samo Ga usnama svojim poštujete, a srce vaše je daleko od
njega! Kažite mi još ovo: da li je Bog hteo da prvosveštenici greše ako prinose
žrtve u subotu ili greše ako obrezuju u neki drugi dan, jer Bog zapoveda da se
obrezanje vrši striktno u osmi dan, a to može nekada biti i subota? Ako je On
znao da je nečastivo obrezivati subotom, zar nije mogao zapovediti i naznačiti
da se u tom slučaju, kada padne osmi dan u subotu, obrezanje vrši dan ranije ili
kasnije - pre ili posle subote? Zbog čega Bog tome nije poučio i ljude
pravednike, koji življahu pre Mojseja, koji se nazivahu pravednima i koji mu
omilješe, mada se nisu obrezivali i nisu čuvali subotu?
POGLAVLJE 28
Već smo ovo pitanje čuli od tebe, reče Trifon, i zamislismo se; ako ćemo kazati
po pravdi, pitanje zaslužuje pažnju. Ja stoga neću, kao i ostali, kazati da je
to bila volja Božija; jer to je uvek izvrdavanje onima koji ne znaju ili nemaju
odgovor na pitanje.
- Ja odgovorih: nemojte zbog toga što sam ja neobrezan da se kolebate i da mi ne
verujete, jer vam iz Pisma i iz verodostojnih činjenica iznosim svoje dokaze.
Imate vrlo malo vremena da se obratite i ako vas Hristos preduhitri svojim
dolaskom zalud će vam biti tada da se kajete, uzalud ćete suze liti, jer vas On
više neće čuti. "Raskrčite sebi nove njive", savetuje Jeremija narodu, "i ne
sejte u trnje. Obrežite se Gospodu i skinite okrajak sa srca svoga". Dakle,
nemojte sejati u trnje niti na zemlji neobrađenoj, usahloj; na njoj nećete
ubrati plod. Poznajte Hrista - to vam je nova zemlja, prekrasna i plodovita za
srca vaša. "Dolaze dani, govori Gospod, kada ću pohoditi sve obrezane krajičkom
tela, Egipat i Judu, Edom i sinove Moava, jer svi ti narodi su neobrezani, kao
što je i sav dom Izrailjev neobrezan srcem svojim". Vidite, Bog ne želi takvo
obrezanje koje vam je dato kao znak: ono je nekorisno i Egipćanima, i sinovima
Moava i Edoma. Međutim, bez obzira ko je iz kog naroda, ako je poznao Boga i
Hrista njegovog i ako čuva njegove večne zapovesti - takav je obrezan prekrasnim
i korisnim obrezanjem i prijatelj je Božiji; Bog radosno prima njegove darove i
prinose. Kazaću vam sada, prijatelji moji, reči samog Boga koje je uputio narodu
kroz proroka Malahiju, jednog od dvanaestorice proroka: "Nisam više raspoložen
prema vama, kaže Gospod, i neću više da primam žrtve iz vaših ruku; jer ime moje
se proslavlja među narodima od sunčanog Istoka do Zapada i na svakom mestu imenu
mome prinose se čiste žrtve; žrtve su im čiste jer proslavljaju ime moje, a vi
ga oskrnavljujete". I kroz Davida je kazano: "Narod koga Ja nisam znao taj mi je
počeo služiti; sluhom uha svoga, povinovao mi se".
POGLAVLJE 29
Sjedinimo se svi narodi i zajedno proslavimo Boga što nas je video; proslavimo
Ga kroz Cara slave, kroz Gospoda sila. Jer On je objavio svoju volju i paganima,
a naše žrtve njemu su milije od vaših. Dakle, koju bih ja korist imao od
obrezanja, kada mi već koristi samo Božije svedočanstvo? Kakva je korist meni od
takvog krštenja, kada sam ja već kršten Duhom Svetim? U ovo me mogu, ja tako
smatram, ubeđivati samo oni koji imaju vrlo malo pameti! Nisam ja utemeljio
ovakvo učenje, niti ga je ljudsko iskustvo razradilo, nego ga je David opevao,
Isaija blagovestio, Zaharija propovedao, Mojsej napisao. Poznaješ li ga,
Trifone? Ono se nalazi u vašim zapisima, ili još bolje, ne u vašim, nego u
našim, jer i mi im verujemo, a vi ih isčitavate i ne shvatate njihov smisao, Ne
navaljujte, ne ukoravajte nas za telesno neobrezanje naše koje je sam Bog
ustanovio i ne sablažnjujte se što mi u subotu pijemo toplu vodu, iz prostog
razloga što Bog i toga dana upravlja svetom isto kao i u ostale dane; koliko
postoji pravednika koje je sam Bog posvedočio, a da nisu držali ni jednu od tih
uredbi zakona.
POGLAVLJE 30
Nemojte pripisivati svojoj ličnoj nevolji to što Boga lažno optužuju nerazumni
ljudi kao da, tobože, On nije u svim vremenima zapovedao istovetnu pravdu.
Mnogima se činilo da su uredbe zakona nerazumne i nedostojne Boga - reč je o
ljudima koji ne zadobiše blagodat razumevanja, što kroz njih narod vaš nesrećni
i bolan dušom beše prizvan od strane Boga na pokajanje duhovno i preobraženje i
što je večno proroštvo proizneseno posle Mojsejeve smrti. O tome i psalam
govori, prijatelji! Ali, da smo mi umudreni zapovestima Božijim i da njegove
reči smatramo "slađima od meda i saća", to se očituje iz toga što nas i smrt ne
sprečava da verujemo u njega tj. ni zbog smrti se ne odričemo imena Gospodnjeg.
Svi znate da mi koji verujemo u Boga, molimo Ga da nas izbavi "od stranih" tj.
zlih i lažljivih duhova, kao što to opisno govori proročko slovo jednog od
verujućih u njega. I mi svagda molimo Boga kroz Isusa Hrista da nas sačuva od
demona koji mrze bogopoštovanje, a kojima se mi nekada klanjasmo - da bismo mi
posle obraćanja Bogu kroz Hrista ostali neporočni. Naime, mi Ga nazivamo
Pomoćnikom i Spasiteljem, imenima od čije sile drhte demoni; i sada, kada ih
zakunemo imenom Isusa Hrista, raspetog u vreme Pontija Pilata, koji beše
upravitelj Judeje, demoni nam se pokoravaju; iz ovoga je svima očigledno da se i
besi pokoravaju imenu i planu desivših se stradanja njegovih.
POGLAVLJE 31
Ako je zaista toliko velika sila njegova i ako se tom silom izvršio plan
njegovog stradanja, kolika će tek sila njegova biti u vreme njegovog slavnog
dolaska? Doćiće On kao Sin čovečiji na oblacima, u pratnji svojih anđela, kao
što Danilo blagovesti: "Videh ja, postavljene prestole na kojima sedi Starac
danima: odeća na njemu beše bela kao sneg, vlasi njegove glave kao čista vuna,
presto njegov kao plamen ognjeni, kola pod njim - kao gorući oganj. Od njega
teče reka ognjena, hiljade i hiljade mu služe, tušta i tma stoji pred njim.
Otvoriše se knjige i započe sud. Videh tada oblik velikih slova koja je govorio
rog; zver beše ubijena, telo njezino umrtvljeno i bačeno na oganj da se sažeže;
ostale zveri behu lišene svoje vlasti, jedino je njihov život bio produžen za
određeno vreme. Potom videh noćno viđenje i, gle, sa oblacima nebesnim dođe neko
sličan Sinu čovečijem i došavši do Starca danima stade pred njega i oni koji
predstojahu privedoše Ga. I bi mu data vlast i carska čast i svi narodi po
plemenima i sva slava služahu njemu, njegova vlast je - večna vlast, koja se ne
oduzima i carstvo njegovo neće propasti. Ustrašio se duh moj u telu mome i
viđenja koja imadoh pomutiše glavu moju. Ja priđoh jednom od onih što tu stoje i
zamolih da mi objasni sve to. On mi odgovori i razjasni smisao tih obličja: ove
velike zveri označavaju četiri carstva koja će biti istrebljena sa zemlje i
nikada više neće dobiti carsku silu, do veka. Tada sam zaželeo da pouzdano
saznam o četvrtoj zveri koja je sve nadjačala i beše uistinu strašna; imala je
zube železne, a nokte od bakra; jeo je i rastrzavao sve pred sobom, a ostatke je
gazio nogama; zaželeh da saznam za deset rogova njegovih i za jedan rog koji je
na vrh glave i od koga padoše prve tri zveri; rog taj je imao oči i usta, snažno
je rikao, a izgled mu je bio strašan. Još primetih da je taj rog vojevao protiv
svetitelja i nadjačavao ih je, sve dok nije prišao Starac danima i svetima dao
sud Svevišnjega - tako je nastalo vreme kada su sveti primili carstvo
Svevišnjega. Za četvrtu zver mi je rečeno sledeće: postojaće na zemlji četvrto
carstvo koje će nadmašiti sva ta carstva, pokoriće svu zemlju, opustošiće je i
istrebiti. Deset rogova označavaju desetoricu careva koji će se dići i posle
njih drugi, koji će svojom zlobom premašiti predhodne; pokoriće tri cara i
počeće atakovati na Svevišnjega, svrgnuće ostale svete Svevišnjega i zaželeće da
izmeni dane i vreme; oni će biti predani njemu za izvesno vreme i međuvreme.
Ali, započeće sud i oduzeće od njega svu vlast, da bi je iskorenili za sva
vremena, Carstvo i vlast i veličanstvo carstva svekolikog podnebesja biće
predani svetom narodu Svevišnjega, da bi carstvovao večno; sve vlasti će se
pokoriti i služiti samo njemu. Ovde je kraj viđenja. Ja, Danilo, veoma bejah
izbezumljen viđenjem; moj izgled se promenio, a sve kazano ja sačuvah u srcu
svome".
Sva pitanja i
predloge o sajtu šaljite na adresu:
[email protected]
ili
felix@024wifi.net