STRADANJE IGNJATIJA BOGONOSCA
Kada je Trajan nasledio vlast Rimljana, beše Ignjatije, učenik Apostola Jovana, muž u svemu apostolski, i upravljaše pažljivo Crkvom Antiohijskom. On je tek bio prebrodio stare nevolje mnogih gonjenja iz vremena Domicijana i, kao dobar krmanoš, rukovodstvom molitve i posta i stalnim poučavanjem i duhovnim bodrenjem, suprotstavljaše se protivnoj buri, bojeći se da ne izgubi nekoga od malodušnih ili neiskusnijih (vernika)...
Jer kad potom Trajan, devete godine svoga carovanja, pogordivši se pobedom nad Skitima i Dačanima i mnogim drugim narodima, i smatrajući da mu od potpunog pokoravanja izbegava još (samo) bogopobožni sabor hrišćana, počeo je da preti da će (hrišćani) podneti gonjenje ako ne pristanu da se sa svima narodima potčine služenju demonima, te je prinuđavao sve koji pobožno žive ili da prinesu žrtve ili da umru. Tada, dakle, ovaj hrabri Hristov vojnik, pobojavši se za Crkvu Antiohijaca, otide dobrovoljno pred Trajana, koji je u to vreme boravio u Antiohiji a nameravao da krene na Jermeniju i Parćane.
A kada on stade pred cara Trajana, ovaj mu reče: „Ko si ti, zli demone, koji nastojiš da naše naredbe prestupiš: uz to preubeđuješ i druge da zlo poginu?" Ignjatije odgovori: „Niko Bogonosca ne naziva kako demonom (zlim demonom), jer su demoni odstupili od slugu Božijih. Ako pak misliš da sam ja njima opak i nazivaš me zlim prema demonima, onda se slažem. Jer imajući Hrista, Cara Nebeskoga, ja uništavam njihove zamke". Trajan reče: „A ko je Bogonosac?" Ignjatije odgovori: „Onaj koji ima Hrista u sebi", Trajan reče: „A zar mi tebi po pameti izgledamo da nemamo bogove, kojima se i koristimo kao pomoćnicima protiv neprijatelja?" Ignjatije reče: „Varaš se, nazivajući demone bogovima neznabožaca, jer je Jedan Bog, Koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima; i Jedan je Hristos Isus, Sin Božiji Jedinorodni, čije Carstvo žarko želim". Trajan reče: „Govoriš o Onome koji je raspet u vreme Pontija Pilata?" . Ignjatije reče: „O Njemu Koji je raspeo moj greh, zajedno sa pronalazačem njegovim, i Koji je svaku obmanu i zlobu demonsku osudio pod noge onih koji Ga u srcu nose". Trajan reče: „Ti, dakle, u srcu nosiš Raspetoga?" Ignjatije reče: „Da, jer je napisano: Useliću se u njih, i živeću u njima". Trajan odluči: „Naređujem da Ignjatije, koji govori da u sebi nosi Raspetoga, bude vezan i od strane vojnika odveden u veliki Rim da bude hrana zverovima na uveseljavanje demosa".
Sveti Mučenik, čuvši tu odluku, sa radošću uzviknu: „Zahvaljujem Ti, Gospode, što si me udostojio počastvovati savršenom ljubavlju prema Tebi, svezavši me gvozdenim okovima zajedno sa Apostolom Tvojim Pavlom". Rekavši to i sa veseljem primivši okove na sebe, on se pomoli najpre za Crkvu i predavši je sa suzama Gospodu, pa kao dostojanstveni ovan, predvodnik dobroga stada, bi zgrabljen od zverske grubosti vojničke i poveden u Rim da ga krvoločne zveri prožderu...
Pripremivši, tako, kako je želeo Poslanicom onu braću u Rimu koji nisu hteli, otide tako iz Smirne jer je Hristonosac bio požurivan od vojnika da stigne do počasti u veliki Rim, da pred rimskim demosom bude bačen divljim zverovima, i zadobije venac stradanja pa pristade u Troadi. Odatle zatim odvezen u Neapolj, pa kroz Filipe prolažaše Makedoniju i preko Epira, prema Epidamnosu, te u primorju nađe lađu i plovljaše preko Jadranskog mora, odakle je prešao u Tirensko, prolazeći ostrva i gradove, dok se Svetom ne pokazaše Potioli, gde je pohitao da iziđe hoteći da ide stopama Apostola Pavla. Ali, kako je dunuo jak vetar i nije to dozvolio, jer se brod pramcem opirao, proplovio je onuda hvaleći ljubav braće u tome mestu...
Odatle pak biše odvedeni do takozvanoga Porta, a već se bilo pročulo ovo sa svetim Mučenikom, pa usput susrećemo braću ispunjene strahom i radošću. Oni se radovahu što se udostojiše susreta sa Bogonoscem, a bojahu se zato što je takav vođen na smrt. Nekim, koji su bili vatreni i govorili su da će ubediti demos da ne traže pogubljenje Pravednika, poručivao je da se smire. On je to odmah duhom doznao; i sve pozdravivši, tražio je od njih istinitu ljubav, i još više od onoga u Poslanici govorio je i ubedio ih da ne zavide onome koji hita ka Gospodu. Tako je, uz klečanje sve braće, zamolio Sina Božijeg za Crkve, za prestanak gonjenja, za međusobnu ljubav braće. Onda je sa žurbom odveden u amfiteatar.
Potom je odmah zatvoren, po ranijoj naredbi Kesarevoj, jer je trebalo završiti svečanosti a to beše znamenita, kako smatrahu, takozvana rimskim jezikom Trinaesta, za vreme koje su se zvanično okupljali pa je tako bačen surovim životinjama kraj hrama. Tako je brzo ispunjena želja svetog Mučenika Ignjatija shodno napisanome: „Želja pravednikova biva prihvaćena" da ne bi ni jednome od braće bio na teretu radi sakupljanja ostataka, kao što je i prethodno poželeo u Poslanici da mu bude končina. Jedino su sakupljeni krupniji ostaci njegovih svetih moštiju, koji su preneti u Antiohiju i položeni u platno, kao neprocenjivo blago ostavljeno svetoj Crkvi od blagodati koja je u Mučeniku.
A ovo je bilo u dan pre trinaestih Kalenda januara, to jest dvadesetog decembra, kada su u Rimu bili konzuli Sura i Senekije po drugi put.
Pošto smo bili očevici ovoga, probdeli smo čitavu noć plačući u kući, i mnogo smo klečanjem i molitvama umoljavali Gospoda da izvesti nas slabe o ovome što se prethodno dogodilo. Zaspavši malo, neki videli smo kako Ignjatije iznenada dolazi i grli nas; drugi opet gledasmo blaženog Ignjatija kako se s nama odozgo moli, treći kako on sav u znoju, kao sa velikog truda, stiže i stade pred Gospoda. Tako, videći ovo sa velikom radošću i uporedivši ova viđenja u snu, otpevasmo hvalu Bogu, Davaocu dobara, i proslavivši Svetoga, javili smo vam i dan i vreme mučeništva, da bismo, sabirajući se u vreme mučeništva, postali zajedničari sa Stradalnikom i hrabrim Mučenikom Hristovim, koji je pobedio đavola i završio put svoje hristoljubive želje, u Hristu Isusu, Gospodu našem, kroz Kojega i sa Kojim slava i moć Ocu, sa Svetim Duhom, u vekove. Amin.
POSLANICE IGNATIJA BOGONOSCA
POSLANICA MAGNEŽANIMA
Ignjatije, Bogonosac,
(Crkvi) blagoslovenoj blagodaću Boga Oca u Hristu Isusu Spasitelju našem, u kome pozdravljam Crkvu koja je u Magneziji blizu Meandra, i želim (joj) u Bogu Ocu i u Isusu Hristu mnogo radosti.
1. (1) Doznavši za veoma dobro ustrojstvo (vrlo skladan poredak) vaše po Bogu ljubavi, i radujući se (tome), odlučih da vam u veri Isusa Hrista uputim reč.
(2) Jer udostojivši se bogodostojnog imena, u nošenju ovih okova, proslavljam Crkve (kroz koje prolazim), kojima želim sjedinjenje sa telom i -duhom Isusa Hrista, koji je naš svagdašnji Život, (sjedinjenje) vere i ljubavi, od koje nema ništa bolje, i što je najglavnije - (sjedinjenje) sa Isusom i Ocem (Jn. 17,21); u čemu, ako izdržimo svaki uticaj kneza ovoga veka (1 Kor. 2,6) i izbegnemo ga, zadobićemo Boga.
2. Udostojih se, pak, da vas vidim u licu Damasa, vašeg bogodostojnog episkopa, i dostojnih prezvitera Vase i Apolonija i saslužitelja moga đakona Zotiona, kojemu želim da se radujem (Kol. 1,7; Filim. 20), jer se povinuje episkopu kao blagodati Božijoj i sveštenstvu kao zakonu Isusa Hrista.
3. (1) A i vama ne priliči da iskorištavate (zloupotrebljavate) uzrast (vašeg) episkopa (1 Tim. 4,12), nego, po moći Boga Oca, da mu ukazujete svako poštovanje, kao što sam (to) i prepoznao kod ovih svetih prezvitera (sveštenika), koji nisu iskoristili spoljašnji vid mladosti (njegove), nego mu se kao mudri po Bogu povinuju; ustvari ne njemu, nego Ocu Isusa Hrista - Episkopu sviju (1 Petr. 2,25). (2) U čast, dakle, Njega (Boga Oca), koji nas je zavoleo, dolikuje da slušamo (episkopa) bez ikakvog licemerja; jer (inače), ne kao da neko obmanjuje ovoga vidljivoga episkopa, nego misli da prevari onoga Nevidljivoga. Jer u ovom slučaju nije reč o telu, nego o Bogu koji i sve sakriveno vidi.
4. Zato je potrebno ne samo da se nazivate Hrišćani, nego i da budete; kao što neki (čine suprotno): iako nazivaju (priznaju) episkopa, ustvari sve čine bez njega. A takvi mi se ne čine da su dobrosavestni, zato što ne bezbedno, po zapovesti (Božijoj), drže sabranja (okupljaju se na skupove).
5. (1) Pošto pak stvari imaju svoj kraj, i predstoji (nam) oboje zajedno - i smrt i život (5 Mojs. 30,15; Sirah 15,17), svako će otići na svoje mesto (D.Ap. 1,25). (2) Kao što postoje i dve monete: jedna je Božija, a druga svetska (Mt. 22,19-21); i svaka od ih ima svoj utisnuti lik: nevernici - (lik) ovoga sveta, a verujući u ljubavi - lik Boga Oca kroz Isusa Hrista, kojega radi ako nismo gotovi dobrovoljno umreti u stradanju njegovom, nema u nama ni života njegovog (Rm. 6,5-11).
6. (1) Budući da sam u prethodno navedenim licima video sve mnoštvo (vaše) u veri, i zavoleo (vas), savetujem da se starate da u slozi Božijoj( u jednomislenosti Božijoj) činite sve, pod predsedništvom episkopa (koji je) na mestu Božijem, i prezvitera na mestu zbora apostolskog, i đakona, meni najdražih, kojima je poverena služba Isusa Hrista (Mt. 20,28), koji je pre vekova bio uz Oca i na kraju se javio (nama) (Jn. 1,18).
(2) Svi vi, dakle, prihvativši jednu istu narav Božiju (ponašanje slično Bogu), poštujte jedan drugoga i neka niko ne gleda na bližnjega (samo) po telu, nego jedni druge u Isusu Hristu svagda ljubite. Neka među vama ne bude ičega što vas može razdeliti, nego se sjedinite sa episkopom i predsedavajućima - za obrazac i nauk besmrtnosti.
7. (1) Kao što, dakle, Gospod (Hristos), budući (sa Ocem) sjedinjen (Jn. 5,30; 10,30), ne učini ništa bez Oca, niti Sam sobom niti kroz Apostole, tako ni vi ne činite ništa bez episkopa i prezvitera (sveštenika), niti pokušavajte nešto što vam se nasamo čini umesno, nego (sve činite) na zajedničkom sabranju: jedna molitva, jedno moljenje, jedan um, jedna nada u ljubavi (Ef. 4,4-6), u čistoj radosti koja je Isus Hristos, od Koga nema ničega boljega. (2) Svi kao u jedan hram Božiji stičite se, kao na jedan žrtvenik, ka Jednome Isusu Hristu, koji je od Jednoga Oca proizišao i u Jednome jeste i otišao je (Jednome) (Jn.1,18; 8,42; 13,3).
8. (1) Ne zavaravajte se tuđim učenjima niti starim pričama (bajkama), pošto su nekorisne (1 Tim. 1,4; 4,7; Tit. 1,14; 3,9); jer ako do sada živimo po Zakonu priznajemo (time) da nismo ni dobili blagodat. (2) Jer i božanstveni Proroci živeli su po Isusu Hristu. Zato su i bili gonjeni. Oni su bili nadahnjivani njegovom-blagodaću (1 Petr. 1,10-11) da uveravaju nepokorne da je Jedan Bog, koji je sebe objavio kroz Isusa Hrista, Sina svoga (Jevr, 1,1-3), koji je Reč njegova, proizišao iz tišine, koji je u svemu ugodio Onome koji Ga je poslao (Jn. 1,1,18; 8,29; Rm. 16,26).
9. (1) Ako su. dakle, oni koji su živeli u starim stvarima (u Starom Zavetu) došli u novinu nade, ne više subotijići (ne praznujući subotu), nego živeći po danu Gospodnjem. (praznujući nedelju) (Otkr.1,10; 1 Kor.1,10), u koj je (dan) i život naš zasijao kroz Njega i smrt njegovu - što neki odriču-KOJOM tajnom mi primismo veru, te zato i stradamo da se nađemo učenici Isusa Hrusta jedinoga Učitelja našeg (Mt. 23,8); (2) kako ćemo (onda) moći živeti bez Njega, kad su i Proroci budući Duhom učenici (njegovi), očekivali Njega kao Učitelja? I zato Onaj, koga su oni pravedno očekivali, došavši vaskrsao ih je iz mrtvih.
10. (1) Stoga, nemojmo biti neosetljivi za njegovu dobrotu (Rm. 2,4). Jer ako bi se On ugledao na nas, po onome što činimo, onda nas više ne bi bilo. Zato, postavši njegovi učenici, naučimo se živeti po Hrišćanstvu. Onaj, pak, koji se naziva drugim imenom preko ovoga (Hristovog), taj nije Božiji (D.Ap. 4,12). (2) Odbacite stoga, stari kvasac, koji je ostario i uskisao, _i promenite se u novi_kvasac. koji je Isus Hristos (1 Kor. 5,6-8). Osolite se Njime da se ne pokvari neko od vas, jer ćete po mirisu biti provereni. (3) Nije umesno prizivati Isusa Hrista, a živeti po judejski. Jer nije hrišćanstvo poverovalo u Judaizam, nego Judaizam u Hrišćanstvo u kojem se ujedinio svaki jezik (narod) koji je poverovao u Boga (Fil. 2,11; Is. 66,18).
11. (1) A ovo (vam govorim), dragi moji, ne zato što doznadoh da su neki od vas takvi, nego, kao najmanji među vama, želim da se pričuvate da ne upadnete u zamku sujete, nego da se potpuno uverite u rođenje i stradanje i vaskrsenje (Hristovo), koje je bilo u vreme namesništva Pontija Pilata (1 Kor. 15,3-4; 1 Tim. 6,13), izvršeno istinski i sigurno od Isusa Hrista - Nade naše (1 Tim. 1,1), od kojee neka niko od vas ne otpadne.
12. Želim da vam se radujem u svemu (Filim. 20), ako budem dostojan. Jer iako sam vezan (okovan), nisam (ništa) naspram jednoga od vas odrešenih. Znam da se ne gordite, jer Isusa Hrista imate u sebi; i znam da kad vas hvalim, vi se većma smiravate, kao što je napisano: "Pravednik samoga sebe ukorava"(Priče 18,17).
13. (1) Starajte se, zato, da se utvrdite u učenjima (dogmatima) Gospodnjim i Apostola (njegovih), te da "u svemu što činite - uspevate" (Psal. 1,3), telom i duhom, verom i ljubavlju, u Sinu i Ocu i Duhu, u početku i savršetku, sa vašim dostojanstvenim episkopom i sa dragoceno ispletenim duhovnim vencem vašeg sveštenstva i po Bogu đakona. (2) Podčinite se episkopu i jedni drugima, kao Isus Hristos Ocu po telu, i Apostoli Hristu i Ocu i Duhu, da bi bilo sjedinjenje i telesno i duhovno.
14. Znajući da ste ispunjeni Bogom, ukratko vam se obratih (ovom poukom). Sećajte me se u vašim molitvama, da Boga dostignem; (sećajte se) i Crkve u Siriji, odakle nisam dostojan ni nazvati se (1 Kor. 15,9). Jer potrebujem (molim za) vašu u Bogu sjedinjenu molitvu i ljubav - da se Crkva u Siriji udostoji da bude vašom Crkvom kao rosom osvežena.
15. Pozdravljaju vas Efešani iz Smirne, odakle vam pišem, koji su (ovde) prisutni na slavu Božiju kao i vi; oni me u svemu uspokojiše, zajedno sa Polikarpom, episkopom Smirnjana. A i ostale Crkve čašću Isusa Hrista pozdravljaju vas.
Budite zdravi u slozi (u jednomislenosti) Božijoj, stekavši nepodeljen duh, koji je Isus Hristos.
POSLANICA RIMLJANIMA
Ignjatije Bogonosac,
Crkvi pomilovanoj veličanstvenošću Višnjega Oca i Isusa Hrista, jedinoga Sina Njegovog, ljubljenoj i prosvetljenoj voljom Onoga koji je zahteo sve što postoji,po veri i ljubavi Isusa Hrista, Boga našeg; (Crkvi)koja predsedava u mesu oblasti Rimljana, bogodostojna, dostolepna, dostoblažena, dostohvalna, dostouspešna, dostočasna, dostočista i predsedavajuća u ljubavi, Hristoimenita, Oceimenita, koju i pozdravljam u ime Isusa Hrista, Sina Očevog; (i svima u njoj)sjedinjenima telom i duhom sa svakom zapovešću njegovom,ispunjenima nerazdeljivo blagodaću Božijom,i očišćenima od svake tuđe primese - (želim) da se mnogo i čisto raduju u Isusu Hristu,Bogu našem.
1.(1)Pošto se molih Bogu, (evo) uspedoh da vidim vaša znamenita lica,tako da dobih više no što tražih. Naime, okovan u Hristu Isusu, nadam se da ću vas(lično)pozdraviti, ako budevolja (Božija) da me udostoji do kraja.(2) Jer, evo, početak je dobro uređen, ako blagodat dostignem da bez prepreke zadobijem moj udeo. Ali se bojim vaše ljubavi da mi ona ne učini nepravdu. Jer vama je lako da učinite (to) što hoćete, a meni je teško Boga zadobiti (-dostići), ako mi se vi (sada) ne smilujete (tj. Ne poštedite me).
2.(1) Jer ne želim da ljudima ugađate, nego da Bogu ugađate (1 Sol 2,4; Gal 1,10),kao što i ugađate. Jer niti ću ja ikada imati tako zgodnu priliku da Boga zadobijem, niti ćete vi i mati bolje delo da zabeležite,ako prećutite (o meni). Jer ako vi prećutite o meni ja ću biti reč Božija; ako li pak (većma) zavolite telo moje, opet ću ostati (samo) glas. (2) Nemojte mi pribavljati bilo šta veće od prinošenja (sebe) na žrtvu Bogu ( Fil 2,17; 2 Tim 4,6), dok je žrtvenik još spreman da biste vi,sastavivši hor u ljubavi,pevali hvalu Ocu u Hristu Isusu, zato što je Bog udostojio episkopa Sirije da se nađe na zapadu, poslan sa istoka. Dobro je zaći od sveta Bogu, da se u Njemu ponovo rodim (-izistočim).
3.(1) Nikada niste nikome zavideli;druge ste podučavali.A ja hoću da ono što ste učeći (druge) podučavali, bude(i vama) sigurno. (2) Jedino molite (od Boga) za mene snagu i iznutra i spolja,da ne samo govorim nego i da hoću - da se ne samo nazivam Hrišćanin, nego i da se (takav) nađem. Jer ako se nađem,tada ću moći i zvati se: i tada ću biti veran (- vernik) kada svetu ne budem vidljiv. (3) Ništa vidljivo nije dobro (2.Kor 4,18).Jer Bog naš Isus Hristos, kada je u Ocu, većma se vidi(i pokazuje).Ovo delo nije stvar uporstva, nego je Hrišćanstvo veliko kada ga svet mrzi.
4.(1)Pišem svima Crkvama ( kroz koje prolazim) i svima poručujem - da ja dobrovoljno umirem za Hrista,ako me vi ne sprečite. Molim vas, nemojte mi ukazivati neblagovremenu naklonost. Ostavite me da budem hrana zverovima, preko kojih se može dostići Bog. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zverova, da se nađem čisti hleb Hristu. (2)Bolje da polaskate (podstaknete) zverove da mi budu grob i da ništa ne ostane od tela moga, da ne bih, umrevši (- usnuvši), bio nekome na teretu. Tada ću bit istinski učenik Isusa Hrista kada svet ni telo moje ne bude video. Molite usrdo Hrista za mene, da se preko ovih organa (zverova) nađem žrtva Bogu. (3) Ja van ne zapovedam kao Petar i Pavle. Oni su Apostoli – ja osuđenik; Oni su slobodni, ja - do sada rob.(1 Kor 9,1). Ali ako postradam, biću oslobođenik Isusa Hrista (1Kor 7,22) i vaskrsnuću u Njemu slobodan. Sada se u okovima učim da ništa ne želim.
5.(1) Od Sirije do Rima borim se sa zverovima (1Kor 15,32), po suvu i po moru, noću i danju, okovan od deset leoparda, a to je četa vojnika, koji i kad im se čini dobro, bivaju još gori. Ali se u njihovim nepreavdama još više učim, no time se neću opravdati (1 Kor 4,4). (2) Vrlo sam željan zverova koji su za me pripremljeni i molim se da mi se spremni nađu; ja ću ih i polaskati (podstaknuti) da me brzo pojedu ,a ne kao što se nekih (Hrišćana) iz bojazni nisu ni dotakli.Ako li pak oni sami ne budu hteli, ja ću ih primorati.Oprostite mi, ja znam šta mi je korisno. (3) Sada započiljem biti učenik (Hristov). Neka me ništa od vidljivoga i nevidljivoga (Kol 1,16) ne zadrži da Isusa Hrista zadobijem.Oganj i krst (raspinjanje), čopori zverova, kasapljenja, čerečenja, drobljenja kostiju, odsecanje udova, mlevenje celoga tela, zle muke đavolove - neka (sve to) dođe na mene, samo da Isusa Hrista zadobijem.
6.(1) Ništa mi neće koristiti zadovoljstva (ovoga) sveta (Mr 8,36),niti carstva ovoga veka.Bolje mi je umreti(1 Kor 9,19) u Hristu Isusu, nego da carujem nad krajevima zemaljskim. Njega tražim - za nas Umrloga; Njega želim - za nas Vaskrsloga (2Kor 5,15) A tek mi predstoji rađanje (-porođaj). (2) Oprostite mi, braćo, nemojte me sprečiti da živim, nemojte želeti da umrem. Onoga koji žele da bude Božiji, nemojte poklanjati svetu, niti ga obmanjujte veštastvom (materijalnim); ostavite me da primim čistu svetlost. Kada tamo stignem - biću čovek (Ef 4,13), (3) Dozvolite mi da budem podražavalac stradanja Boga moga (1Kor 11,1;1 Sol 1,6).Ako ko ima Njega u sebi, neka shvati šta želim, i neka mi saoseća, znajući šta me obuzima (Fil 1,23).
7.(1) Knez ovoga sveta hoće da me razgrabi i moju uverenost ( - verovanje, mišljenje) u Boga da upropasti. Zato, neka niko od vas prisutnih ne pomaže njemu, nego rađe budite moji (pomoćnici) to jest Božiji. Nemojte govoriti o Isusu Hristu a želeti svet. Neka ne bude u vama zavisti (2) A ako vas (čak) i ja, kada dođem tamo, budem molio, nemojte mi poverovati, nego više verujte ovome što vam (sada) pišem. Jer vam pišem živ, žarko želeći da umrem (za Hrista).
LJubav se moja razape ( Gal 5,24;5,14)
I nema u meni ognja koji želi išta materijalno,
Nego je u meni voda živa i žuboreća (Jn 4,10,14; 7,38-39),
Koja mi iznutra govori: Hajde k Ocu! (Jn 14,12).
(3) ne uživam u hrani propadljivoj,
niti u slastima ovoga života.
Hleba Božijeg želim,
Koji je telo Isusa Hrista,
Rođenoga od semena Davidova (Jn 7,42;Rm 1,3);
I pića želim-krvi Njegove,
Koja je ljubav nepropadljiva.
8.(1) Ne želim više da živim po čoveku. A to će biti ako i vi htednete. Želite to, da i vi budete željeni (od Boga). (2) Sa ovo malo reči (1 Petr 5,12) molim vas: poverujte mi, a Isus Hristos će vam otkriti da ovo istinski govorim, On - nelažna usta kroz koja je Otac istinski govorio. (3) Molite se za mene - da uspem. Ne napisah vam (ovo) po telu, nego po veri Božijoj. Ako postradam (za Hrista) znači da ste (me) zavoleli: ako li budem odbačen (tj. Ako ne uspem), znači da me mrzite.
9. (1) Sećajte se u molitvi svojoj Crkve u Siriji,koja umesto mene ima (sada) Boga za pastira.Sam će je Isus Hristos episkopovati (nadgledati), i ljubav vaša. (2) A ja se stidim da se i nazovem da sam jedan od njih, jer nisam ni dostojan, pošto sam poslednji između njih i nedonošče (1 Kor 15,8-9). Ali sam pomilovan da budem neko, ako Boga dostignem.
(3) Pozdravlja vas duh moj i ljubav Crkava koje su me u ime Isusa Hrista primile, ne kao prolaznika. Jer i one (Crkve) koje se nisu nalazile na mome putu po telu, izišle su preda me po gradovima.
10. (1) Pišem vam ovo iz Smirne,preko Efešana dostoblaženih. A samnom je, uz mnoge druge, i Kroks, ljubljeno mi ime. (2) Za one pak koji pre mene otidoše iz Smirne u Rim na slavu Božiju, verujem da ste (ih) poznali, kojima i javite da sam blizu. Jer su svi oni dostojni Boga i vas, i vama za njih priliči da ih u svemu uspokojite (ugostite). (3)Ovo vam napisah devetoga (dana) pre septembarskih kalenda .Budite mi zdravi do kraja, u Trpljenju Isusa Hrista (2 Sol 3,5).
POSLANICA SMIRNJANIMA
Ignjatije, Bogonosac,
Crkvi Boga Oca i ljubljenoga Isusa Hrista, pomilovanoj svakim blagodatnim darom , ispunjenoj verom i ljubavlju, ne lišenoj nijednog blagodatnog dara, bogodoličnoj i svetonosnoj, koja je u Smirni u Aziji, (želim) da se u besprekornom duhu i reči Božijoj veoma raduje.
1. (1) Slavim Isusa Hrista Boga, koji vas je tako umudrio. Shvatio sam vas da ste savršeni u nepokolebljivoj veri, kao prikovani za krst Gospoda Isusa Hrista i telom i duhom (Gal. 2,19), i utvrđeni u ljubavi krvlju Hristovom, ispunjeni poverenjem u Gospoda našeg, koji je istinski iz roda Davidovog po telu (Rm. 1,3), Sina Božijeg, po volji i sili Božijoj rođenoga istinski od Djeve (Lk. 1,35), krštenoga od Jovana, da bi ispunio svaku pravdu (Mt. 3,15); (2) istinski u vreme Pontija Pilata i Iroda četvorovlasnika prikovanoga (na krst) za nas telom, od kojega smo ploda mi, od bogoblaženog stradanja njegovog; da bi vaskrsenjem "uzdigao znak" ( συσμηον = znamenje, Is. 5,26) u vekove za svoje svete i verne, bilo (da su) među Judejima, bilo među neznabošcima, u jednome telu Crkve svoje (Ef. 2,16; 1,22; Kol. 1,18; 3,15).
2. Jer sve to pretrpeo je On radi nas - da se spasemo; i istinski je postradao, kao što je i istinski sebe vaskrsao. Ne kao što neki nevernici govore da je On postradao prividno ( το δοκειν = doketski) - sami su oni prividni, te kao što misle, tako će im i bita, njima koji su bestelesni i demonski.
3. (1) Jer ja Njega (Hrista) i po vaskrsenju poznajem u telu i verujem takvoga. (2) I kada je došao učenicima koji su bili sa Petrom, rekao im je: "Dohvatite, opipajte me, i vidite da nisam bestelesni demon"(Lk. 24,36-39; Jn. 20,20,27). I odmah Ga dotaknuše i poverovaše, sjedinivši se sa telom njegovim i sa duhom. Zato su (posle) i smrt prezirali i našli se iznad smrti. (3) Šta više, posle vaskrsenja On je sa njima zajedno jeo i pio kao telesan (Jn. 21,5,12; D.Ap. 10,41), mada je duhovno sjedinjen sa Ocem (Jn. 10,30).
4. (1) A ovo vam poručujem, ljubljeni, znajući da i vi tako mislite. Ali vas predohranjujem od zverova u ljudskom liku, koje ne samo da ne treba primati (kod sebe), nego, ako je moguće, i ne sretati se (sa njima, 2 Jov.10), nego se samo moliti za njih, ne bi li se kako pokajali, što je teško. A od toga vlast ima Isus Hristos -istiniti život naš (Mt. 9,6; Fil. 1,21). (2) Jer ako je to (sve) učinio Gospod naš (samo) prividno, onda sam i ja prividno okovan! I zašto ja sebe samoga predadoh na smrt, u oganj, pod mač, pred zverove?! Ali, blizu mača - blizu (sam) Boga; između zverova - između Boga, samo (da je) u ime Isusa Hrista! Sve trpim da bih stradao zajedno sa Njime (Rm. 8,17), a ukrepljuje me On (Fil. 4,13), koji je postao savršeni Čovek.
5. (1) Njega neki ne znajući odriču se, tačnije rečeno: od Njega su oni odrečeni, budući zastupnici (συνηγοροι = advokati) većma smrti negoli istine. (2) Njih nisu ubedila ni proroštva, ni. Zakon Mojsijev, niti pak Jevanđelje do sada, ni stradanja (za Hrista) svakoga od nas pojedinačno. Jer oni i o nama to isto (tj. prividno) misle. Jer šta meni neko koristi, ako me hvali, a Gospoda moga huli ne priznajući Ga telonoscem ? Onaj koji to ne priznaje (tj. ovaploćenog Hrista), sasvim Ga poriče, budući (sam) smrtonosac. (3) A njihova imena ne nameravam ni da napišem, jer su nevernička. Šta više, neka mi ne bude (potrebe) ni da ih spominjem, dok se ne pokaju stradanju (Hristovom), koje je naše vaskrsenje.
6. (1) Neka se niko ne vara (1 Kor. 15,33): i nadnebeska bića, i slava Anđela, i načalstva vidljiva i nevidljiva, ako ne poveruju u krv Hristovu (Kol. 1,16,20), i njima će se suditi. "Ko može primiti, neka primi!"(Mt. 19,12). Neka se niko ne gordi mestom (položajem), jer sve (i sva) je - vera i ljubav (Gal.5,6), od kojiih nema ništa važnije. (2) Upoznajte dobro te koji drugačije uče o blagodati Isusa Hrista koja je došla nama, (da vidite) kako su oni suprotni volji (-misli) Božijoj. Njima nije stalo za ljubav, ni za udovicu, ni za siroče, ni za nevoljnika (Jak. 1,27), ni za vezanoga ili odrešenoga, ni za gladnoga ili žednoga.
7. (1) Od Evharistije (Liturgije) i molitve oni se udaljuju (Jevr. 10,25), jer ne priznaju da je Evharistija telo Spasitelja našeg Isusa Hrista (Jn. 6, 51-56), koje je za naše grehe postradalo, koje je Otac dobrotom (svojom) vaskrsao (Gal. 1,1). Oni, dakle, koji protivureče daru Božijem (Jn. 4,10) - umiru diskutujući . A bolje bi im bilo da imaju ljubavi, da bi i vaskrsnuli. (2) Zato je dobro udaljavati se od takvih (Rm. 16,17; Tit. 3,10; 2 Jov. 10), i ni nasamo ni zajedno (na skupu) o njima govoriti, nego paziti na Proroke i naročito na Jevanđelje, u kojem nam je stradanje objavljeno i vaskrsenje savršeno ispunjeno. A podele izbegavajte kao početak (svih) zala.
8. (1) Svi sledujte episkopu, kao Isus Hristos Ocu, i sveštenstvu kao Apostolima, a đakone poštujte kao Božiju zapovest. Neka niko bez episkopa ne radi bilo šta što se odnosi na Crkvu. Ona Evharistija (Liturgija) neka se smatra sigurnom koja je pod episkopom (tj.koju vrši episkop), ili ako kome on dozvoli. (2) Tamo gde se pojavi episkop, tamo neka bude i mnoštvo naroda (- svi verni), kao što tamo gde je Isus Hristos, tamo je i saborna ( - katoličanska) Crkva. Nije dozvoljeno bez episkopa ni krštavati, ni agape (večere ljubavi, Juda 12) svršavati, nego ono što on odobri, to je i Bogu ugodno - da (vam) sve što činite bude sigurno i pouzdano.
9. (1) Razborito je nadalje trezniti se i, dok još imamo vremena, pokajati se Bogu (D.Ap. 26,20). Dobro je znati Boga i episkopa. Ko poštuje episkopa, toga Bog poštuje; ko tajno od episkopa nešto (u Crkvi) radi - služi đavolu.
(2) Neka vam sve izobiluje u blagodati, jer ste dostojni. U svemu ste me uspokojili, i vas (neka uspokoji) Isus Hristos. Zavoleli ste me i otsutnog i prisutnog. Neka vas Bog nagradi, kojega radi sve podnoseći - zadobićete Ga.
10. (1) Filona i Rea Agatopusa (Dobronogog), koji me pratiše radi reči Božije, dobro učiniste što ih primiste kao đakone Hrista Boga, koji i blagodare Gospodu za vas, jer ste ih ugostili na svaki način. Ništa vam (zaista) neće propasti.
(2) Žrtva (i zalog) za vas su duh moj i okovi moji, koje vi ne prezreste, niti ih se postideste (2 Tim. 1,16). Neće se ni vas postideti savršena vera - Isus Hristos (Jevr. 12,2).
11. (1) Vaša molitva otišla je na Crkvu u Antiohiji u Siriji, odakle vezan bogodoličnim okovima sve pozdravljam, mada nisam dostojan otuda biti, jer sam poslednji između njih (1Kor. 15,9). Ali sam po volji (Božijoj) udostojen, ne po savesti, nego po blagodati Božijoj, za koju molim da mi se savršena daruje, da vašom molitvom Boga dostignem (zadobijem). (2) A da vam delo bude savršeno i na zemlji i na nebu, priliči (vam) da u čast Božiju vaša Crkva izabere bogoposlanika da on, otišavši do Sirije, izrazi njima radost (čestita im) što (sada) imaju mir i što su povratili svoju veličinu ( - ugled) i što im je vaspostavljeno telo njihovo (- crkvena zajednica). (3) Čini mi se, dakle, stvar dostojna da se pošalje neko od vaših sa pismom da (tamo) uzme udela u proslavljanju (Boga) za vedrinu ( - spokoj) koja im je po Bogu nastupila i što je (tamošnja Crkva) već stekla (mirno) pristanište, po molitvi vašoj. Savršeni budući, savršeno i mislite (Fil. 3,15). Jer kad hoćete dobro da činite, Bog je gotov da vam to i daruje.
12. (1) Pozdravlja vas ljubav braće koji su u Troadi, odakle vam i pišem po Vuru, kojega ste zajedno sa Efešanima, braćom vašom, poslali sa mnom, koji me je u svemu uspokojio. A trebalo bi da se svi na njega ugledaju, jer je obrazac đakonstva (služenja) Božijeg. Neka ga blagodat (Božija) nagradi za sve. (2) Pozdravljam bogodostojnog episkopa (vašeg) i bogoprilično sveštenstvo i saslužitelje moje đakone (Kol. 4,7), i sve ponaosob, i sve zajedno, u ime Isusa Hrista, i tela njegovog i krvi, i stradanja i vaskrsenja, i telesnog u duhovnog jedinstva Božijeg i vašeg. Blagodat vam, milost, mir i trpljenje zauvek (2 Jov. 3).
13. (1) Pozdravljam domove braće moje sa ženama i decom, i devstvenice, nazvane udovice. Budite mi zdravi u sili Duha (Svetog). Pozdravlja vas filon, koji je sa mnom. (2) Pozdravljam dom Tavijin, kojoj molitveno želim da, se utvrđuje verom i ljubavlju, i telesnom i duhovnom. Pozdravljam Alku, ljubljeno mi ime, i Dafnosa nauporedivog, i Evtekna, i sve poimence.
Budite zdravi u blagodati Božijoj.
Sva pitanja i
predloge o sajtu šaljite na adresu:
[email protected]
ili
felix@024wifi.net